Robinzon Kruso, Danijel Defo

Autor: Danijel Defo
Književni rod: epika
Književna vrsta: avanturistički roman

Tema i ideja dela

Osnovna tema romana “ Robinzon Kruso “ bi mogla da se definiše kao preživljavanje čoveka na pustom ostrvu i njegova borba, kako protiv prirode, tako i unutrašnja borba, onu koju svako od nas vodi sa samim sobom.

Kada je ideja romana u pitanju, mogli bismo reći da je ideja romana da želja, upornost i jak karakter omogućavaju svakom pojedincu koji ih poseduje da prebrodi najteže trenutke u svom životu i odnese pobedu. I da nije sve tako loše kao što možda u pojedinim trenucima izgleda, jer svaku nevolju koja nas zadesi treba posmatrati kao lekciju i pokušati da uočimo ono što dobro možemo da izvučemo iz nje.
Tema i ideja romana“ Robinzon Kruso “ su toliko kompleksne i dubokoumne, pa ne čudi što je ovaj roman koji je nastao u prvoj polovini 18. veka i danas aktuelan.

Mesto i vreme radnje

Mesto i vreme radnje ne mogu baš biti precizno određeni za čitav roman “ Robinzon Kruso „, ali se veći deo radnje romana odvija na usamljenom ostrvu, koje je nazvano York.

Kako se pretpostavlja, vreme radnje je doba nastanka romana, to jest prva polovina 18. veka.

Motivi u delu “ Robinzon Kruso „

U romanu “ Robinzon Kruso “ su prisutni brojni motivi, a od shvatanja tih motiva umnogome će zavisiti i vaša interpretacija ovog dela. Neki od tih motiva će vam sigurno pomoći da što bolje napišete sastav iz srpskog jezika kada se bude obrađivala ova lektira.

Motivi koji su prisutni u delu, između ostalih su i: motiv bekstva, motiv prkosa i inata, motiv prijateljstva, ali i motiv ljubavi prema drugim ljudima ( Robinzon prema Petku i Petko prema svom ocu ), tu je i motiv zahvalnosti i mnogi drugi motivi koje je Danijel Defo vrlo vešto utkao u srž dela.

Stilske figure u delu

U čitavom romanu “ Robinzon Kruso “ postoje brojne stilske figure. Danijel Defo vrlo često koristi i epitete prilikom opisivanja.

Pa ipak, kako je nemoguće sve ih naprojati, dovoljno je reći da su stilske figure koje se najčešće javljaju u romanu “ Robinzon Kruso “ perosnifikacija i poređenje.

Neki od primera za ove dve stilske figure su najupečatljiviji kada glavni junak opisuje kako je uspeo da se iščupa iz talasa ( personifikacija ): “ Jedan besni talas, gorostasan, dovalja se do krme i beše jasno da će nam zadati poslednji udarac. Jednom rečju, dočepa nas takvom žestinom, odmah prevrnu čamac, rastavi nas od njega i rasturi nas… „.

Stilske figure, koju znamo kao poređenje su mnogo češće u ovom delu, zato nećemo davati citate. Jedan od primera ove stilske figure jeste opis Petka ili, pak mora.

Analiza i interpretacija dela

Analiza i interpretacija ovog romana svakako moraju početi od priče o inspiraciji. Naime, Danijel Defo je bio inspirisan stvarnim događajem kada je stvarao roman “ Robinzon Kruso „. Reč je o događaju koji se zbio 1704. godine, a u kome je učestvovao Aleksandar Selkir, mornar iz Švedske. On je tada pošao na put sa, tada poznatim moreplovcem po imenu Vilijam Dampijer. Ali, Aleksandar se usput posvađao sa kapetanom i tražio je da ga izbace na jedno ostrvo u Juznom moru, koje se zove Huan Fernandez. Kapetan ga je poslušao i Aleksandar ostaje na ovom pustom ostrvu 4 godine i 4 meseca, a spasao ga je i vratio u domovinu jedan od engleskih brodova. Ovaj događaj je poslužio samo kao osnov za radnju, mada je sasvim jasno da ga je Danijel Defo u mnogo čemu izmenio.

Danijel Defo koristi vrlo jednostavan jezik, koji je svakom čitaocu razumljiv, pa ne čudi što je ova lektira aktuelna i danas iako je nastala u prvoj polovini 18. veka. Njegovo pripovedanje je u prvom licu, mada postoje i dijalozi i to mahom kada Robinzon Kruso razgovara sa Petkom, recimo. Često je prisutna i deskripcija, to jest opisivanje. Pripovedanje je hronološko, to jest usklađeno sa redosledom kojim su se i odvijali događaji o kojima pripoveda Danijel Defo.

Književna vrsta kojoj ovo delo pripada je avanturistički roman. Reč je o delu u prozi u kome su prikazane avanture i razni, po malo neobični događaji u koje zapadaju glavni likovi dela. Danijel Defo se smatra začetnikom modernog romana.

Samo piščevo kazivanje je toliko verno, da čitalac vrlo lako može da pomisli da je pisac lično učestvovao u svim ovim dogodovštinama.

Spajajući naizgled nespojivo, Danijel Defo je uspeo da istka savršenu priču, a suprotnost između Robinzona i Petka daje savršen izraz ovom romanu.

Glavni i sporedni likovi romana “ Robinzon Kruso „

Glavni likovi romana “ Robinzon Kruso “ svakako su sam Robinzon Kruso i njegov prijatelj Petko.

Sporedni likovi romana su, naravno brojniji i to su: Robinzonovi roditelji, Petkov otac, portugalski kapetan, Španac, Robinzonov drug po imenu Hul, udovica, ali su sporedni likovi i: gusari, ljudožderi i posada brodova na kojima je plovio glavni lik romana.

Opis likova

Naveli smo već ko su glavni i sporedni likovi u romanu “ Robinzon Kruso „. A da bi analiza i interpretacija dela bili potpuni, neophodno je da obratimo pažnju i na opis likova.

Pa, da vidimo kako Danijel Defo daje opis likova Robinzona i Petka, koji su najvažniji i glavni likovi romana.

Robinzon Kruso je, sasvim je jasno glavni nosilac radnje. Na samom početku romana on je prikazan kao dečak koji prkosi svojim roditeljima i ne sluša njihove savete. Kako radnja romana odmiče, čitalac shvata da je Robinzon Kruso vrlo znatiželjan, snalažljiv, a nadasve inteligentan. Na neki način, Robinzon Kruso predstavlja sve one buntovnički nastrojene dečake i devojčice, koji su u želji za avanturama odbili da poslušaju starije. Iako ga je ta znatiželja koštala 28 godina dobrovoljnog izgnanstva, on je samo jednom pomislio da treba da se vrati svojoj porodici, ali je ubrzo nastavio svoje putešestvije. Čini se da mu i nije stalo toliko do porodice, mada oseća ljubav prema svom novom prijatelju, Petku. Robinzon Kruso se boji jedino Boga, a čini se da je vrlo hladan prema svojim najbližima, kada se uzme u obzir da je prilično lako napustio svoje roditelje i svoj dom.

Sa druge strane, Petko je sušta suprotnost Robinzonu u nekim karakternim crtama. Petko je izuzetno snalažljiv i vešt, ali i inteligentan. Iskrenom ljubavlju voli Robinzona, koji mu je spasao život. Za razliku od svog prijatelja, Petko poštuje i voli svog oca, što u jednom trenutku priznaje i sam Robinzon Kruso.

Prepričana lektira “ Robinzon Kruso „

Analiza i interpretacija, uz opis likova će vam svakako pomoći da bolje razumete ovo delo. Međutim, da bi analiza i interpretacija bile potpune, neophodno je i prepričano delo. Tako ćete sigurno mnogo lakše i bolje moći da napišete sastav iz srpskog jezika kada se bude obrađivala lektira “ Robinzon Kruso „.

Često možete čuti od školaraca da je ovaj roman “ dosadan “ na početku, pa se nadamo da će vam prepričana lektira “ Robinzon Kruso „biti interesantnija.

Robinzon Kruso je dečak koji živi mirnim životom u jednom gradiću na obali mora, u Engleskoj. Njegove želje su, naizgled bile uobičajene želje za dečaka njegovih godina. Svaki dan je posmatrao brodove koji su pristajali u luku i iskrcavali robu, želeći da i on jednog dana postane mornar i obiđe čitav svet. Razmišljao je o svemu, pa i o tome odakle je stizala ta roba. Ali, njegov otac je imao druge planove za njega: želeo je da Robinzon Kruso nastavi da se bavi trgovačkim poslom, kao i on. U prvom trenutku dečak prihvata očevu odluku, uz neprekidno razmišljanje o tome kuda je sve putovala roba kojom trguju dok nije dospela do njih.

Jednoga dana sreće prijatelja, koji se zvao Hul i koji ga poziva da krenu zajedno u London. Robinzon Kruso pristaje, ali kako se bojao da to kaže roditeljima, on odlučuje da jednostavno napusti svoju porodicu bez reči, pa se ukrcava na brod za London. Kako je usput brod zahvatilo nevreme, dečak se uplaši i pobeže u svoju kabinu, razmišljajući da li da se vrati kući ili ne. Ali ujutru se bura smirila i oni su se iskrcali u Londonu. On se oprašta od Hula i kreće u nove avanture sam.

Lutajući gradom sreće jednog mornara koji mu obećava da će ga vratiti kući, besplatno. Ali, kada su isplovili, njihov brod napadaju gusari i dečaka uzimaju kao roba. Zatim, nailazi jaka bura i potapa brod, a Robinzon uspeva da se spasi. Kada se probudio, Robinzon Kruso je bio sam na pustom ostrvu.

Shvativši da je potpuno sam, dečak počinje da se snalazi kako zna i ume. Prvo je napravio sebi “ odeću „, a ubrzo je krenuo da istražuje ostrvo. Pronašao je koze na ostrvu, pa je jeo njihovo meso. Pošto mu se nije dopao ukus sirovog mesa, stavio ga je na vreo pesak, pa je izgledalo kao polupečeno. Jedne noći je grom udario blizu njegovog skrovišta, a on se jako uplašio. Međutim, video je da drvo gori, pa je shvatio da može imati i vatru. Sutradan je krenuo da lovi ribu, a kada se vratio vatra se ugasila. Ali, ubrzo mu je priroda ponudila drugi izvor toplote: proradio je vulkan na ostrvu i počeo da izbacuje užarenu lavu, koju je Robinzon Kruso iskoristio kako bi imao vatru: i za kuvanje i za grejanje.

Kada se jednog jutra probudio bolestan, setio se svoje majke i kako bi ga ona negovala da je sada kod kuće. Ali to prisećanje je trajalo kratko i on je gledao samo da bude što više zauzet, kako ne bi razmišljao o svojoj porodici i životu koji je napustio. Počeo je da pravi sudove za kuvanje i da se snalazi kako zna i ume. Sagradio je kuću, zasadio drveće, pravio stlove i stolice, pa čak i čamac. Zatim je odlučio da napravi i ostavu za hranu, jer se bojao da će je nestati kada stigne zima.

Nedugo zatim je ugledao brod koji je usled jake bure potonuo, pa kada se more smirilo Robinzon Kruso odlazi do broda. Pored raznih potrepština, dečak pronalazi i psa koji je preživeo buru, pa ga vodi sa sobom. Robinzon Kruso daje psu ime Džek.

Jednoga dana na ostrvo stižu i ljudožderi. Jedan od divljaka, koga je trebalo da žrtvuju i pojedu ostali članovi plemena uspeva da im pobegne, a za njim u poteru kreću dvojica. Iako se uplašio čitavog prizora, Robinzon Kruso uspeva da pomogne odbeglom divljaku. Kako je bio petak kada se odigrao ovaj incident, dečak ovom divljaku daje ime Petko. Sigurno vam nije jasno kako je to Robinzon Kruso na pustom ostrvu znao koji je dan u nedelji? Vrlo lako… čim je stigao na ostrvo, on je ubeležio na jednom drvetu datum i od tada je svako jutro “ upisivao “ po jednu crticu, kako ne bi izgubio pojam o vremenu.

Sada su dečakovi dani bili mnogo ispunjeniji, jer je konačno imao društvo. Robinzon Kruso je učio Petka engleskim rečima, ali je na početku zahtevao od njega da ga zove “ gospodar „. Ubrzo se razvija iskreno prijateljstvo između njih dvojice. Kada su divljaci stigli drugi put na ostrvo, Robinzon i Petko su u međuvremenu pokupili oružje sa nasukanog broda i bili su spremni da se odbrane. Oni su zapucali iz topa, a ljudožderi su se razbežali. Ostao je samo jedan starac u čamcu, za koga čitalac ubrzo saznaje da je Petkov otac. Petkov otac zatim kreće da potraži pomoć, ali sutradan dolazi jedan od divljaka i saopštava Petku da mu otac više nije živ.

Stiže još jedan brod, ovog puta evropski, na kome je izbila pobuna mornara. Robinzon Kruso i Petko pomažu kapetanu da uguši pobunu i oni se svi zajedno ukrcavaju na brod i kreću put Engleske.
Robinzon Kruso stiže u roditeljski dom, u kome nije bio čak 28 godina i vrlo hladno se pozdravlja sa svojim ocem. Saznaje da mu majka više nije živa. Robinzon i Petko ostaju jedan uz drugoga.