Kako razlikovati pravi i nepravi objekat u rečenici
Objekat u rečenici
Definicija
Uz subjekat i predikat, koji su osnovni delovi rečenice, gramatika srpskog jezika razlikuje i dopune, bilo glagolske bilo imenske, pridevske ili priloške.
Definicija objekta glasi: Glagolska dopuna kojom se kazuje predmet na kome se vrši radnja ili u vezi sa kojim se vrši radnja naziva se objekat.
U srpskom jeziku objekat spada u takozvane zavisne članove rečenica.
U rečenici, ovaj zavisni član može biti: pravi i nepravi objekat.
Vrsta reči koja se najčešće nalazi u službi objekta u rečenici su imenice i zamenice, a pravi i nepravi objekat u srpskom jeziku može biti iskazan samo jednom rečju ili grupom reči.
Da ne bi bilo zabune, može se dogoditi da u rečenici postoje i pravi i nepravi objekat.
Objekat u rečenici u srskom jeziku se nikada ne može naći u dva padeža: nominativu i vokativu.
Pravi i nepravi objekat u rečenici
Definicija
Kao što smo rekli, gramatika srpskog jezika razlikuje pravi i nepravi objekat u rečenici.
Pravi objekat u rečenici se dobija na pitanja: koga?, šta? ili čega?
Drugi naziv za pravi objekat je i bliži objekat i on se uvek nalazi u dva padeža: akuzativu ( i to bez predloga ) i genitivu ( i to partitivnom).
Pravi objekat se koristi uz prelazne glagole i radnja direktno prelazi na objekat.
Za razliku od pravog, nepravi objekat u rečenici se naziva i dalji objekat.
Nepravi objekat se dobija na pitanja: kome?, čemu?, o kome?, o čemu?, čega?, za kim? ili za čime?
Nepravi objekat se uvek nalazi u: genitivu, dativu, akuzativu ( ali sa predlozima ), instrumentalu ili lokativu.
Nepravi objekat se koristi uz neprelazne i povratne glagole.
Kako prepoznati pravi i nepravi objekat u rečenici?
Nakon što smo razjasnili koja je definicija za pravi i nepravi objekat u srpskom jeziku jasno vam je kako prepoznati ove rečenične članove.
Najlakše će vam biti da ih prepoznate po padežima, ukoliko ste sigurni u svoje znanje padeža. Međutim, ukoliko niste sigurni, dobro je da postavite pitanja na koja možete dobiti pravi i nepravi objekat u rečenici.
Kako razlikovati pravi i nepravi objekat u rečenici?
Ovo pitanje često postavljaju školarci koje pravi i nepravi objekat u rečenici zbunjuje. Međutim, kada vam jednom bude sasvim jasna definicija ovih rečeničnih članova vrlo lako ćete znati i kako razlikovati pravi i nepravi objekat u rečenici.
Za početak, postavite pitanja na koja se dobija pravi i nepravi objekat. Tako sigurno nećete pogrešiti.
Primeri
Kako bismo vam što bolje razjasnili kako prepoznati, te kako razlikovati pravi i nepravi objekat neophodno je prvo da vam definicija ovih rečeničnih delova bude sasvim jasna, kao i da naučite a koja se pitanja dobija pravi, odnosno nepravi objekat u srpskom jeziku i u kom padežu se mogu nalaziti.
A da bi vam bila potpuno jasna i definicija koju daje gramatika, to jest da biste je razumeli, pročitajte primere u nastavku teksta.
Primeri će biti prvo navedeni za pravi, a zatim za nepravi objekat u rečenici:
1. Moja ćerka je uradila domaći zadatak.
2. Miljan će izvesti Gordanu na piće.
3. Dodaj mi knjigu, molim te.
4. Tetka mi je kupila poklone za rođendan.
5. Mama sređuje kuhinju danas.
1. Ti maštaš samo o njemu!
2. Baš smo se uželeli odmora.
3. Zadovoljan sam tvojim radom.
4. Mirjana se javila svojima posle tri meseca.
5. Stalno mislim na nju.