Srpske narodne pitalice i odgovori

Narodna književnost i njena podela

Sam naziv narodna književnost jasno ukazuje odakle potiče ovaj vid književnosti- Vrlo često se narodna književnost naziva i usmena književnost, jer se ona prenosila sa kolena na kolena, to jest sa generacije na generaciju.

Smatra se da je Vuk Karadžić zaslužan za to što danas možemo da čitamo ono što je pre mnogo godina govorio naš narod. Vuk Karadžić je išao po mnogim srpskim selima, trudeći se da ubeleži sve srpske narodne pitalice, brzalice, bajke, basne i mnoge druge reči. Tako je narodna književnost dobijala potpuno drugačiji vid.

Srpska narodna književnost se deli na poeziju i prozu. Što se proze tiče, ona se dalje deli na priče i kraće umotvorine.

Narodne priče se dele na: bajke, basne, legende, novele, anegdote i priče sa mitološkom sadržinom.

Kada su u pitanju kraće umotvorine, one mogu biti: narodne pitalice i odgovori, poslovice i zagonetke.

Upravo je Vuk Karažić zaslužan i za ovu i ovakvu srpske narodne književnosti.

Šta su narodne pitalice i odgovori

Kada su u pitanju narodne pitalice i odgovori, verujem da nije teško da pogodite koja je njihova definicija. Naravno, i njih je sakupljao i vredno beležio upravo Vuk Karadžić.

Često se može čuti da su srpske narodne pitalice i odgovori za decu. Razlog što se kaže da su narodne pitalice za decu, jeste što su ove kratke prozne forme u obliku dijaloga često koristile majke, kako bi nasmejale, ali i naučile svoje mališane. Ali, bez obzira da li su narodne pitalice i odgovori za decu ili ne, jedno je sigurno: i deca i odrasli sigurno mogu puno naučiti iz njih.

Srpske narodne pitalice i odgovori su vrlo duhovite i mudre, te se često u njima, pored običnog humora, može naći i vrlo zanimljiva pouka.

Srpske narodne pitalice i odgovori – primeri

• Pitali seljani popa: Znaš li pisati? – Znam, ali pošto se osuši, ne znam čitati.
• Pitali đaci učitelja: Koji je zanat najmučniji na svetu? – Poštena čoveka i književnika.
• Pitala šaljiva devojka babu: Hoćeš li, bako i ti sa nama večeras u kolo? – E, moja kćeri. kad su se tvoji vragovi rađali, moji su u kolu skakali.
• Pitao sin oca, kad je po svetu hteo poći: Od šta mi se valja najviše čuvati? – Od tuđe muke.
• Pitali lenjivca: Zašto se tako protežeš i zijevaš? – Umorila me lenjost.
• Pitali psa: Zašto svakog repom pozdravljaš? – Zato što nemam kape.
• Pitali su raju: Koji vam je do danas bio najbolji paša? – On ti nije među nas ni dolazio.
• Pitali miša: U kojem selu se najbolje živi? – U onom gde nema mačaka.
• Pitali kneza: Kakvu tajnu žene kriju? – Onu koju ne znaju.
• Pitali seljani vuka: Bojiš li se pasa? – Ne bojim, ali mi nije milo da na mene laju.
• Pitali lupeža: Gde naučiti krasti? – Tamo gde sam naučio i lagati.
• Pitali leti goru: Zašto plačeš kad si tako okićena? – Zato što znam da pole leta dolazi zima.
• Pitali starog čoveka: Ko ima najviše dece u selu? – Učitelj, odgovori on.