Mačija kuga kod pasa (parvoviroza)

Istorija oboljenja

Iako se ovo virusno oboljenje naziva u narodu i mačija kuga, mora se priznati da mačke uopte nisu odgovorne za njega. Medicinski naziv za mačiju kugu kod pasa je parvoviroza, a reč je o zaraznoj bolesti koja se prenosi sa jednog na drugog psa i to najčešće putem izlučevina zaraženog psa sa kojima drugi pas dođe u dodir.
U drugoj polovini 20. veka, tačnije 1978. godine je i zvanično otkriven uzročnik ovog virusnog oboljenja. Posebno je zanimljiv podatak da virus koji dovodi do oboljenja poznatog kao mačija kuga kod pasa može da opstane u spoljnoj sredini čak 3 do 6 meseci, uzevši u obzir da je izuzetno otporan.

Bolest kod labradora i rotvajlera je naročito izražena i vrlo često može dovesti do fatalnog ishoda, ukoliko se ne dijagnostikuje i ne leči na vreme. Takođe, naročito je kod štenadi opasno ukoliko dođe do infekcije ovim virusom, mada ni stariji psi nisu pošteđeni. Najizraženije i najopasnije je oboljevanje kod štenadi starosti između 6 i 15 nedelja.

Mačija kuga kod pasa može biti vrlo ozbiljno oboljenje ukoliko se ne reaguje odmah po primećivanju simptoma, te može dovesti i do fatalnog ishoda, a bolest kod labradora i kod štenadi je naročito česta. Mačija kuga napada najpre crevni epitel, te bela krvna zrnca. A kako u prateće simptome ovog oboljenja spada i dehidratacija, neophodno je što pre potražiti pomoć veterinara, kako bi se pas adekvatno lečio, te mu bilo omogućeno da što pre nadoknadi izgubljenu tečnost.

Simptomi

Simptomi mogu biti vrlo različiti, ali najčešće se mačija kuga kod pasa manifestuje sa nekoliko proliva, u samom početku bolesti. Nažalost, ovo oboljenje vrlo brzo napreduje, pa se lako može dogoditi da već u prvih 24 časa od trenutka infekcije, vaš ljubimac ima i mnogo težu kliničku sliku. Zato je važno brzo reagovati. Najčešće se uz proliv javlja i gubitak apetita, povraćanje, te upadljiva bezvoljnost pasa, a naročiti je to vidljivo kod štenadi. Izmet prilikom proliva je vrlo neugodnog mirisa, a često ga prati i prisustvo krvi. Kako se često događa da simptomi budu učestali, to dovodi do dehidracije, pa je neophodno što pre potražiti pomoć veterinara. Simptomi u pojedinim slučajevima podrazumevaju i povišenu temperaturu, ali povišena temperatura ne svakako ne spada u osnovne simptome ovog oboljenja.

Lečenje

Lečenje mačije kuge kod pasa nije ni malo jednostavan i brz proces i može dovesti do fatalnog ishoda ukoliko se ne preduzme u rekordnom roku, odnosno odmah po uočavanju osnovnih simptoma.

Najpre se sprovodi lečenje antibioticima, koje prepiše veterinar, a uz to se nadoknađuje izgubljena tečnost, usled brojnih proliva i povraćanja, koji spadaju u najčešće simptome ovog oboljenja. Psima se daju i adekvatni lekovi koji će smanjiti povraćanje i prolive.
Neretko se događa da se prilikom lečenja mačije kuge kod pasa jave i dodatne komplikacije, a jedna od njih je i upala pluća, koja je kod štenadi naročito opasna. Čir na dvanaestopalačnom crevu, te oštećenje srca takođe spadaju u dodatne komplikacije, koje se mogu javiti.

Ono što gotovo svi veterinari savetuju, a naročito kod štenadi jeste potreba za vakcinisanjem, kako bi se izbegla mogućnost zaraze. Iako smosvesni da to jeste materijalni izdatak za vlasnika pasa, uzevši u obzir da vakcina košta, a potrebno je da se prime tri doze, to je jedini način da izbegnete mogućnost da vaš ljubimac oboli od mačije kuge.

Oporavak

Kako je za oporavak sluzokože creva potrebno vremena, prvi vidljivi simptomi boljitka nakon adekvatnog lečenja se mogu primetiti nakon otprilike sedam dana od njegovog početka.