Šta to u Beogradu predstavlja magnet za strance?
Mnoge svetske i evropske metropole, ne bi se mogle pohvaliti konekcijom koju imaju sa svojim turistima. Beograd. Reklo bi se na prvu loptu, grad koji kao i velika većina njih u jugoistočnoj Evropi, nudi samo socrealističku arhitekturu, ljude zatrpane problemima i poneki sunčan dan na asfaltu. Ali, ko god je od domaćih ili stranaca proveo nekoliko dana u Beogradu, zna da ovo nije istina. Beograd je centar Balkana. Beograd je kulturna riznica. I konačno, srpska prestonica je oaza dobrog provoda.
Proučavajući iskustva ljudi sa različitih krajeva sveta i razmenjujući sa njima priče o putovanjima, dolazi se do zaključka da Beograd nudi mnogo više mogućnosti za kulturu i zabavu, nego što to na prvi pogled kažu njegove fasade. Šta je to što Beogradu daje toliku draž, da je postao jedan od najomiljenijih gradova u koji dolaze gosti sa svih strana?
Biseri arhitekture
Iako jedan grad ne čine samo zgrade već ljudi, ne može se reći da njegov stav ne određuje i arhitektura. Beograd na svom posedu ima raznovrsne građevine iz različitih epoha, a pažnju turista privlače one zgrade građene u devetnaestom i ranom dvadesetom veku.
Milošev konak, Konak kneginje Ljubice, Kapetan Mišino zdanje, Narodno pozorište, hotel “Srpska kruna“, građenske kuće u knez Mihailovoj, zgrada glavne železničke stanice i još mnogo njih građene su u osamnaestom veku. Sve ove zgrade daju Beogradu poseban šmek i čine da se, posmatrajući ih od temelja do krova, ispisuje čitava epoha, raznovrtan splet likova i plete neizbrisivi gradski goblen. Dvadeseti vek je u prvoj polovini na pločnike Beograda doneo još i zgradu Narodnog muzeja, zgradu Narodne banke, zgradu Srpske akademije nauka i umetnosti, zgradu Skupštine, palatu Albanija, Stari mlin, zgradu BIGZ –a itd.
Prestonica noćnog provoda
Većina stranih turista poseže u Beograd zbog dobrog provoda. Beogradske kafane su na dobrom glasu još od vremena kada su u njima sedeli i stvarali boemi i umetnici. Takvih četvrti ima i danas, ali su u skladu sa novim vremenom sve više prisutni klubovi, moderne kafane i splavovi. Beogradski splavovi čuveni su po veseloj energiji i provodima koji traju do zore. Splav River je tokom leta među popularnijim mestima za izlazak u Beogradu, pa se s toga preporučuje prethodna rezervacija. To je prvenstveno zanimljivo onima koji u Beograd dođu na vikend ili odmor. Vrlo često na splavove odlaze i oni koji su u Beograd došli poslom, pa usput traže i predaha. O noćnom provodu u Beogradu i mestima gde se može izaći, više se možete informisati na sajtu beogradnocu.com gde postoje sve informacije o radu klubova, splavova, kafana i drugih mesta za izlazak.
Skriveni kutak za hedoniste
Prestonica Srbije je jedan od onih gradova gde možete neprestano istraživati i otkrivati nove kutke na kojima, čini se, kao da nikada niko nije bio. Nebrojeno je skrivenih kutova i parkova, uličica i mesta nepoznatih široj narodnoj masi. Posetioci se mogu nadmetati u tome ko će pronaći skriveniji i lepši kutak za uživanje i bežanje od svakodnevice. Na ovakvim mestima vreme kao da stoji, a gradska vreva, škripe kočnica, glasna muzika i ljudska graja se stišavaju. Jedno od takvih mesta je i botanička bašta Jevremovac koja predstavlja pravu gradsku oazu. Ona je inspiracija za mnoge koji, nasuprot bučnom i noćnom Beogradu, vole da se odmore u tišini.
Beograd obiluje zelenilom i parkovima koji nadahnjuju. Osim Kalemegdana tu su još i Karađorđev park, Tašmajdanski park i brojni drugi mali parkovi. Stranim turistima ova pomalo kontradiktorna priroda grada koji spaja nespojivo, čini pogodno tlo za odmor od brzog života. Ono što posebno daje draž gradu jesu dve reke, i prelepo ušće Save u Dunav, koje vekovima krije tajnu o večitom gradu čiju su istoriju pisali i Kelti, i Sloveni i Austrougari i mnogi koji su u njega slučajno došli.
