Sindrom prevaranta – kamen spoticanja do uspeha

Da li ste nekada poželeli da iskusite veliki uspeh i slavu? Da li ste zamišljali kako bi bilo dobro da napredujete do najviših pozicija u kompaniji ili pokrenete svoj biznis? Ovakve ambicije ima većina ljudi. Međutim, retko ko će pomisliti da slava i uspeh nose ogroman teret, za neke ljude toliko velik da se suočavaju sa raznim problemima, kao što je sindrom prevaranta. 

Reč je o sindromu koji predstavlja skup misli koje potiču iz doživljaja lične nesavršenosti, nezasluženog uspeha, nedostatka osećanja lične vrednosti i snage. Kod osobe koja se nosi sa njim preovlađuje uverenje da je prevarant, blefer, varalica. Tekst koji je pred vama govori upravo o ovom sindromu i poteškoćama koje ga prate. 

Uspeh i popularnost kao teret

Teško je poverovati da je jedna takva ličnost kao što je bio Albert Ajnštajn, koji je pomerio granice naučnih dostignuća i stvorio Teoriju relativiteta, tvrdio za sebe da je bez talenta i da njegov rad nije zaslužio svu pažnju koju dobija. 

Jednom prilikom glumac Tom Henks je sa javnošću podelio svoja osećanja rekavši da uprkos uspešnoj filmskoj karijeri često pomisli kako je samo pukom srećom stigao do uspeha i da se boji trenutka kada će se otkriti da je zapravo običan prevarant i da će mu zbog toga biti oduzeto sve. 

Nešto slično je govorio i Dejvid Bouvi, pop ikona, čovek sa brojnim talentima koji je ostavio neizbrisiv trag u svetskoj popularnoj kulturi i muzici osamdesetih i devedesetih godina dvadesetog veka. On je svedočio da je iza stalnog rada, pisanja i nastupa imao osećaj sopstvene neadekvatnosti, problem sa samopouzdanjem i sniženim samopoštovanjem, da se osećao kao varalica.

Karika koja povezuje sve ove nesporno uspešne ljude je njihovo osećanje da su zapravo obični prevaranti, odnosno sindrom prevaranta (eng. Imposter Syndrome). Međutim, oni su samo neke od poznatih ličnosti koje se nose sa ovakvim poteškoćama. Zapravo, neka istraživanja pokazuju da čak 7 od 10 uspešnih ljudi živi sa ovim sindromom ili su bar jednom u životu imali doživljaj sopstvene neadekvatnosti i osećali se kao varalice. 

Srećom, tehnike rada na sebi mogu biti delotvorne za otklanjanje sindroma prevaranta. Posebno efikasan pristup je Transakciona analiza (TA), humanistički pristup koji daje okvir za profesionalni i lični razvoj pojedinca. 

Šta je zapravo sindrom prevaranta?

Sindrom prevaranta je usađeno uverenje da vas ljudi previše cene, da preterano vrednuju vaše kompetencije i sposobnosti, a da vi to zapravo ne zaslužujete. Takav osećaj je praćen pojačanom anksioznošću, strahom i brigom da će ljudi oko vas  uvideti da ste zapravo prevarant. 

Kod osoba koje se nose sa sindromom prevaranta karakteristično je veoma nisko samopouzdanje i potcenjivanje sopstvenih kvaliteta i sposobnosti, uprkos postojanju realnih pokazatelja uspeha u profesiji kojom se bave. To je veoma iscrpljujuće stanje, jer se osoba nosi sa ogromnim emocionalnim teretom i sumnjom u tišini – najčešće ne želi ni sa kim da priča o tome. Sindrom može biti prisutan kod osoba iz svih sfera života, bez obzira na stepen obrazovanja, međutim, često se javlja kod inteligentnih, talentovanih ljudi kojima manjka samopouzdanje. 

U pitanju je sistem evaluacije sopstvenih postignuća. Onda kada postane dominantna u određivanju i razumevanju sebe, evaluacija može da stvori problem u smislu da ne pokreće konstruktivno ponašanje, već naprotiv, pojačava sumnje u sopstvene sposobnosti i lično uverenje da obmanjuje ljude oko sebe, da je prevarant. 

Termin “Imposter sindrom” ili “sindrom varalice”, kako se kod nas najčešće prevodi, prvi put su upotrebile psihološkinje Suzan Imes i Polin Rouz Klens, sedamdesetih godina dvadesetog veka. Tokom psihoterapijske prakse kroz koju je tretmane imalo 150 uspešnih i ostvarenih žena, Imes i Klens su došle do jednog važnog zaključka. Ispitanice su, sve do jedne, i pored objektivnih potvrda i pokazatelja njihovog uspeha (pohvala od strane mentora, nagrada, diploma, novčanih nagrada i sl.), a koje nisu uspešno internalizovale, zapravo bile duboko uverene da ne zaslužuju uspeh, da je to puka sreća i da su varalice. Sve ljude iz okruženja koji su ih hvalili i verovali u njihove kompetencije smatrale su prevarenim i obmanutim. 

Karakteristike Imposter sindroma 

Jedna od najizraženijih specifičnosti ovog sindroma jeste nisko samopouzdanje i samopoštovanje. Osoba sumnja u svoje sposobnosti, misli da nema nikakvih vrednosti, sebi stalno upućuje negativne poruke i biva sama sebi najglasniji kritičar. 

Odatle proizilazi i stalno sabotiranje sopstvenog uspeha. Sebe percipira kao osobu bez talenta sa nedovoljno stručnosti, iskustva i sposobnosti za obavljanje nekog poverenog zadatka. 

Usled nerealnog procenjivanja sopstvenih kompetencija i veština, prisutan je i strah od toga da neće opravdati očekivanja pretpostavljenih ili osoba koje su joj značajne. 

Još jedna jasna karakteristika sindroma varalice jeste to što je on toliko snažno ukorenjen unutar ličnosti da šta god da je postigla i koliko god priznanja iz okoline da je dobila, ona će i dalje snažno biti uverena da je prevarant, da je za njen uspeh zaslužna isključivo puka sreća.

Povećan rizik od razvoja sindroma prevaranta  povezan je sa određenim osobinama ličnosti:

• nisko samopouzdanje – odnosno duboko ukorenjeno uverenje osobe da nema dovoljno sposobnosti da uspe u bilo kom poslu,
• perfekcionizam – osoba  sebi postavlja visoke standarde koje realno nikada ne može ispuniti, 
• neuroticizam kao jedna od pet dimenzija ličnosti obuhvata povišenu anksioznost, nesigurnost, napetost i osećanje krivice.  

Sindrom varalice i socijalna anksioznost

Sindrom varalice često ide ruku pod ruku sa socijalnom anksioznošću. Osoba koja ima problem sa socijalnom anksioznošću najčešće oseća nelagodnost i neprijatnost u socijalnim situacijama. Osoba sa sindromom varalice, na primer, tokom poslovnih sastanaka i prezentacija može da se oseća nelagodno, neadekvatno, da sumnja u sopstvene kompetencije i misli da joj tu nije mesto, da će kolege i šefovi otkriti da nije dorasla zadatku i poziciji. 

Simptomi socijalne anksioznosti mogu da podstaknu razvoj sindroma varalice, ali sve osobe sa ovim sindromom neće nužno biti socijalno anksiozne. Mnoge osobe koje su u životu iskusile nedostatak samopouzdanja, sumnju u svoje sposobnosti, a razloge za sopstveni uspeh pripisivale višim silama, sreći ili spletu okolnosti, nisu bile anksiozne u situacijama  kada su se osećale neadekvatno .

Faktori nastanka sindroma varalice 

Koreni Imposter sindroma se nalaze se u ranom detinjstvu, u dobu kada su dečije ambicije bile u neskladu sa očekivanjima roditelja te su deca, na primer, kritikovana zbog slabog uspeha u odnosu na brata, sestru, drugove i sl. Zato su još od malih nogu morali da ulažu ogroman trud kako bi porodici dokazali da su jaki, sposobni i uspešni. Sa druge strane, razvijali su uverenje da bez obzira na uspehe u školi nisu dovoljno inteligentni. 

Nastanku sindroma varalice delimično je uslovljen određenim kulturološkim faktorima, gde je dominantan uticaj obrazovnog sistema. Naglašavanje agresivnog rivalstva i podsticanje individualnog rada, odsustvo mentorstva, zatim one oblasti u obrazovanju koje ne pridaju značaj interdisciplinarnom pristupu i slični faktori, pogoduju razvoju ovog sindroma. Pripadnost određenim manjinskim, etničkim ili religijskim grupama može takođe povećati rizik od razvoja sindroma. 

Transakciona analiza kao efikasan koučing pristup u prevazilaženju sindroma prevaranta.

Iako je u našoj regiji poznata kao psihoterapisjki pristup, Transakciona analiza ima nekoliko oblasti primene, među kojima je primena i u organizacionom kontekstu. Kako sindrom prevaranta najčešće pogađa profesionalne i karijerne ambicije pojedinca, česta je tema u individualnom koučingu. 

U osnovi TA koučinga su tri lekovita principa:

• Svi ljudi su bazično u redu,
• imaju kapacitet da razmišljaju i 
• svako odlučuje o svojoj sudbini i te odluke može da promeni. 

Dakle, šta god činio u životu, svako od nas je rođen sa jezgrom, bazom koja je u redu. Svako od nas može da misli, odlučuje i da promeni svoj put. Ovi principi su u direktnoj koliziji sa sindromom prevaranta, što čini TA koučing efikasnim u otklanjanju uverenja koja se nalaze u osnovi ovog sindroma. Iako je svaki izazov jedinstven, postoji verovatnoća da ste izgradili određene filtere u primanju informacija iz okruženja, kojima limitirate mogućnost da promenite sliku o sebi. TA ima koncepte i alate koji vam mogu pomoći u razrešavanju ovakvih izazova.

TA coaching se realizuje u dogovorenom broju sesija, sa jasno određenim ciljevima, što čini ovaj prosec efikasnim.

Kako još možete sebi pomoći?

Ukoliko još uvek niste spremni za koučing, evo drugih načina da radite na prevazilaženju sindroma prevaranta.

1. Završite kurs organizacione TA – TAO 101. Tokom kursa ćete steći bolji uvid o vašim obrascima uvezivanja sa drugima na poslu, koje zaključke ste skloni da izvučete o sebi, drugima i svetu oko sebe, i kako to doprinosi osećanju manje vrednosti. 
2. Upoznajte se sa kulturom fidbeka u organizaciji. Možete istražiti i saznati o potrebi za stimulacijom i važnosti povratne informacije ovde, ili na kursu TAO 101. 
3. Pročitajte knjigu Presence Amy Cuddy ili pogledajte TED talk iste autorke.
4. Napravite riznicu pohvala i priznanja koje dobijate. Zapisujte ih bez kritičnosti i tumačenja, onako kako ste ih čuli. Pročitajte ih sebi periodično.

Za više informacija posetite www.growthcode.rs