Efikasna komunikacija – pet načina za poboljšanje komunikacionih veština

Komunikacija je izuzetno značajna aktivnost koja je stalno prisutna u životima ljudi. Sam termin komunikacija je latinskog porekla i znači deliti, prenositi informaciju. Proces komunikacije podrazumeva postojanje pošiljaoca, poruke i primaoca. Možemo reći da smo stalno u komunikaciji sa svojim okruženjem i ta komunikacija se odvija na svesnom i nesvesnom nivou. 

Mi komuniciramo verbalno i neverbalno. Uspešnost komunikacije neposredno utiče na odnose i relacije koje uspostavljamo u privatnom životu i na poslu. Dinamika i kvalitet  interakcija u koje smo od malena uključeni sa ljudima iz okruženja u velikoj meri oblikuju našu ličnost i utiču na formiranje slike i mišljenja koje imamo o sebi. Od toga koliko uspešno saopštavamo svoje potrebe zavisi njihovo blagovremeno zadovoljenje.

Svi mi želimo da nas ljudi iz okruženja razumeju, da izbegnemo nesporazume i konflikte koji mogu iz njih da nastanu. Dobar način za to je da naučimo kako da efikasno komuniciramo. Evo nekih saveta koji bi mogli da vam pomognu u poboljšanju komunikacije koju ostvarujete na poslu i u privatnom životu.

Šta je efikasna komunikacija?

Kada kažemo efikasna komunikacija to zvuči kao da je prirodno i lako raditi i da se podrazumeva. Međutim, mnogo puta se dešava da mi kažemo jedno, sagovornici čuju drugo, razgovor krene u neželjenom pravcu i dovede do sukoba, nesporazuma i frustracije. Uspešna komunikacija je više od razmene informacija i od toga kom komunikacionom stilu pripadamo. Ona podrazumeva razumevanje emocija i namera koje stoje iza informacija. To znači da osoba treba da bude u stanju da jasno prenese poruku tako da primalac čuje, oseća i razume.  

Saveti za unapređenje komunikacionih veština

Unapređenjem sopstvenih veština komunikacije moguće je produbiti veze sa drugima, izgraditi ili nadograditi odnose poverenja i poštovanja sa članovima porodice, kolegama na poslu i prijateljima. To je dobar način za poboljšanje timskog rada i rešavanje problema.  

#1 Otkrijte šta je to što vas ometa da uspešno komunicirate

Uspešnu komunikaciju najčešće ometaju nedostatak fokusa, loša kontrola emocija, stres i negativan govor tela. Onda kada smo prepoznali šta je to što umanjuje efikasnu komunikaciju, možemo preduzeti konkretna ponašanja koja će obezbediti prostor za njeno unapređenje.

Stres i loša kontrola emocija direktno ometaju dobru komunikaciju. Kada ste pod stresom ili trpite veliko emocionalno opterećenje, veća je verovatnoća da ćete pogrešno razumeti druge ljude, da ćete slati negativne neverbalne signale i upasti u obrasce neželjenog ponašanja. Kako biste izbegli nesporazume i sukobe valjalo bi da naučite kako da se brzo smirite pre nego što nastavite razgovor.

Nedostatak fokusa ometa uspešnu komunikaciju. U mnogo slučajeva preopterećenost obavezama i iscrpljenost poslom biva praćena oslabljenom pažnjom i lošom komunikacijom sa kolegama. To može biti alarm da se nalazite na par koraka od sindroma sagorevanja na poslu. 

Istovremeno obavljanje više poslova slabi pažnju i samim tim ostavlja prostora za greške i nesporazume, a onda zbog takvog ishoda doživljavate frustraciju. Na primer, ako proveravate svoj telefon pri razgovoru i planirate naredni zadatak, razmišljate kako morate na vreme stići da pokupite decu iz škole ili sanjarite o odmoru, velike su šanse da ćete ispustiti važan neverbalni deo poruke koju vam je sagovornik upravo saopštio. Na poslu ovo ponekad može da izazove ozbiljne probleme. Da bi se uspešno komuniciralo potrebno je usmeriti pažnju na sagovornika i zadržati fokus.

Negativni govor tela najčešće koristimo kada se ne slažemo sa nečim što sagovornik govori ili to ne volimo i ne odobravamo, i tada odbijamo poruku npr. prekrštanjem ruku, izbegavanjem kontakta očima ili tapkanjem nogom. Ako hoćemo da unapredimo i poboljšamo sopstvene komunikacione veštine važno je izbegavanje slanja negativnih signala i neverbalnih poruka.

#2 Aktivno slušanje

Prilikom razgovora mi se uglavnom fokusiramo na ono što govorimo, a manje na ono što nam govore. Međutim, osnovni uslov uspešne komunikacije krije se zapravo u dobrom slušanju. Dobro slušanje podrazumeva ne samo razumevanje reči ili informacija koje se saopštavaju već i razumevanje emocija koje sagovornik želi da prenese. 

Aktivno slušanje se razlikuje od običnog slušanja po tome što aktivni slušalac biva uključen u ono što sagovornik govori. Tokom aktivnog slušanja čuju se suptilne intonacije u nečijem glasu, kako se ta osoba oseća i koje to emocije želi da prenese. Na taj način ne samo da ćete bolje razumeti drugu osobu, već će ta osoba osećati da ste je istinski čuli i shvatili, što može doprineti jačanju odnosa i relacije koja postoji među vama. 

Prolazeći kroz proces aktivnog slušanja, stvarate mogućnost da umanjite sopstveni stres, uspostavite kontrolu nad emocijama. Kada je osoba koju aktivno slušate smirena vi i sami postajete smireniji. I suprotno, ukoliko je uznemirena tada ćete je kroz aktivno slušaje umiriti jer će uvideti da je pažljivo slušate i da je razumete.

Veština aktivnog slušanja se razvija kroz vežbu i stalnu primenu, međutim, potrebno je ispuniti još neke uslove. Neophodno je pre svega sa pažnjom angažovati čulo sluha, ne obraćati pažnju na telefon ili druge senzacije iz okoline, već se fokusirati na iskustvo trenutka i slušanje onoga što vaš sagovornik govori i kako govori, ne bi li se pokupile sve informacije i neverbalni signali. 

Treba pomenuti, iako zvuči neobično, da prednost u aktivnom slušanju treba dati desnom uhu, jer su primarni centri za razumevanje govora i za emocije u levoj polovini ljudskog mozga. Izbegavajte prekidanje sagovornika, a još manje da postavljate pitanja i konstatacije o tome šta se vama dogodilo. 

Aktivno slušanje nije isto što i čekanje na svoj red. Treba pokazati interesovanje za ono što je rečeno, povremeno se osmehnuti, klimnuti glavom, ohrabriti sagovornika da nastavi priču malim podržavajućim komentarima. Ostavite po strani mišljenje, kritike i sudove koje imate o toj osobi kako biste mogli nesmetano da čujete šta vam govori. 

Veština aktivnog slušanja se razvija kroz iskustvo i vežbe, različite treninge i programe sa  ciljem ličnog razvoja. Dobar način za razvoj ove veštine je edukacija za nlp practitionera, uz pomoću koje je moguće usvojiti znanja i steći iskustva kojima se unapređuju veštine komunikacije, poboljšava emocionalna samokontrola i na taj način se pokreću željene promene koje vode do uspeha i zadovoljstva na svim životnim poljima.

 #3 Usmerite pažnju na neverbalne signale

Neverbalna komunikacija podrazumeva gestove i pokrete tela koji prate govor, kao što su kontakt očima, izraz lica, pokreti ruku, stav tela, ton glasa, pa čak i disanje i napetost u mišićima. Razvijanje i usavršavanje sposobnosti razumevanja i korišćenja neverbalne komunikacije, može vam pomoći u povezivanju sa drugim ljudima i u tome da iskažete jasnije svoje potrebe i mišljenje. 

Korišćenjem govora tela možete pojačati svoju poruku, recimo poruku prijatelju da odobravate njegovu odluku time što ćete ga potapšati po leđima ili poruku kolegi tako što ćete podržati njegovu prezentaciju aplauzom.

Ovde je još korisno istaći da verbalnu komunikaciju trebamo tumačiti kao skup signala i ne treba analizirati zasebno jedan gest. Jedan zaseban signal može biti slučajan u nečijem ponašanju i ne mora ništa da znači. Važno je prilagoditi neverbalni govor kontekstu i smislu onoga što govorimo i izbeći ranije pomenut negativan govor tela.

#4 Kontrolišite stres 

Mnogi su iskusili gorko kajanje zbog izgovorenih reči usled besa, ljutnje ili straha. Kako biste ovakva žaljenja i kajanja sveli na minimum, važno je da naučite kako da eliminišete stres i uspostavite unutrašnji mir i balans. Tada se najpre poboljšava vaš fokus, a uz pažnju koju posvetite sagovorniku, vi i njega dovodite u stanje mira i otvarate mogućnost za uspešnu komunikaciju.

Ponekad je zgodno koristiti se taktikom odlaganja postavljanjem dodatnog pitanja ili molbom da se ponovi pitanje. kako biste dobili na vremenu da promislite. Napravite pauzu  da saberete svoje misli, tišina nije nužno loša stvar. Naprotiv, može stvoriti utisak da imate više kontrole nego kada brzate sa odgovorom. Govorite jasno, uz jednak ton i kroz kontakt očima, sa konciznim završetkom.

5. Budite asertivni 

Biti asertivan znači izražavati svoje potrebe, misli i osećanja na otvoren i iskren način i da dok se zalažete za sebe poštujete druge. Efikasna komunikacija se ogleda u razumevanju drugog, a ne u nametanju sopstvenog mišljenja sagovorniku ili dobijanju  potvrde da ste u pravu. 

Asertivnost je veština koja se uči, moguće je razvijati je tokom celog života. Da bismo bili asertivni potrebno je da najpre cenimo sebe i sopstvene mogućnosti, da prepoznajemo svoje potrebe i želje i da ih izrazimo uz poštovanje drugog. 

Spremnost na saosećanje i empatiju je neizostavni element asertivnog ponašanja. Sasvim je u redu biti ljut i izraziti svoju ljutnju i negativne misli na prihvatljiv i pozitivan način. Trudite se da prihvatite pozitivne povratne informacije, komplimente i pohvale. Učite kroz iskustvo i iz sopstvenih grešaka, i ne ustručavajte se da potražite podršku i pomoć onda kada vam je potrebna. 

Postavite jasno sopstvene granice i naučite da kažete ne. Nastojte da uvek kada je to moguće tragate za alternativnim ishodima koji će biti prihvatljivi svim stranama koje učestvuju u datoj komunikacionoj situaciji. Veoma je važno da vežbate i razvijate asertivne tehnike u situacijama niskog rizika kako biste jačali svoje samopouzdanje.

I na kraju 

Potreba za komunikacijom je stalna, prožima sve nivoe čovekovih potreba. Izostanak želje za bilo kojim vidom komunikacije sa okruženjem upućuje na ozbiljan problem iz sfere psihičkog zdravlja. Za osnovne potrebe komunikacija je ključna, da bi se te potrebe izrazile i zadovoljile, a za više potrebe, kao što su pripadanje i ljubav, samopouzdanje i samoaktuelizacija, komunikacija je put i neophodan element za njihovo zadovoljenje.

Uspešna komunikacija je važan preduslov za izgradnju i očuvanje dobrih i kvalitetnih relacija i odnosa u porodici, sa prijateljima i na poslu. Ukoliko postoji red u ovim aspektima vašeg života, vi ste srećna osoba, otvorena za saradnju i lični razvoj, dobar ste roditelj, prijatelj, kolega i uvek poželjan sagovornik.