Šljiva

0

Šljiva – je voćka koja je kod nas u zemlji najviše zastupljena. Zbog toga ima velik privredni značaj. U krajevima gde se gaji, od šljive mnoga domaćinstva imaju glavni izvor prihoda.

Najpoznatija sorta šljive

Najpoznatija, najrasprostranjenija i najvažnija sorta naše šljive je požegača (cepača ili madžarka). Zreo plod požegače je zagasitoplav, dovoljno krupan, blago duguljast i zaobljen, jedrog mesa koje se lako odvaja od sitne koštice, sladak, sa neznatno nakiselim ukusom i prijatnim mirisom. To je izdvaja od ostalih sorti. Ona je zbog toga odličnog kvaliteta kao sveža, slatka i ukusna kao osušena, daje jaku rakiju koja prepečena ne zaostaje za konjakom (vinjakom) i veoma se ceni u inostranstvu.

sljiva 65

Upotreba šljive u ishrani ljudi

Šljiva se malo troši u svežem stanju. Oko 70% se prerađuje i od nje peče čuvena domaća rakija „šljivovica“. U novije vreme sve se više suši, jer se kvalitetna suva šljiva traži i na domaćem i na stranom tržištu. Izrada pekmeza od šljiva u domaćim uslovima sve je manja, jer se u ishrani preko zime manje troši nego ranije kada je šećer bio vrlo skup. U domaćim uslovima izrađuje se slatko od šljiva i kompot, a u prehrambenoj industriji marmelada, sok i dr.

Šljiva se upotrebljava za jačanje apetita

Neprevreli sok iz svežih zrelih šljiva zadržava biološku vrednost šljive kao voća, pa se upotrebljava ne samo kao poslastica već i kao sredstvo za jačanje apetita, za bolje varenje, kao izvor vitamina i drugih korisnih sastojaka za organizam, naročito zimi.

Lekovita svojstva suve šljive

Suva šljiva ima i lekovita svojstva, jer šećeri, celuloza, pektinske materije. organske kiseline i drugo podstiču peristaltiku creva pa se u obliku kompota upotrebljavaju kao blago prijatno sredstvo za pročišćavanje. U iste svrhe se može pojesti uveče pre spavanja 10—20 komada suvih šljiva.

Sve se više iznose podaci da suva šljiva dobro deluje na smanjenje holesterola u krvnim sudovima, da povoljno utiče kod povišenog krvnog pritiska i oboljenja jetre. Zbog velike kalorijske vrednosti (4—5 puta više od sveže šljive) ne preporučuje se u većim količinama gojaznim i bolesnicima koji imaju šećernu bolest.

Od koštice šljive pravi se aktivni ugalj

Od koštica šljiva se spravlja aktivan ugalj, sa velikom moći upijanja, koji se upotrebljava npr. za punjenje filtera u gas-maskama, za filtrovanje raznih tečnosti i dr.

Seme šljive koristi se za pravljenje lekovitih i kozmetičkih preparata

– Iz semene jezgre cedi se masno ulje koje može da zameni skupo bademovo ulje u izradi lekovitih i kozmetičkih preparata za lečenje i negu kože. Semene jezgre šljive su gorkog ukusa i ne mogu se jesti, jer sadrže glikozid amigdalozid (kao u gorkog badema).



Share.

Leave A Reply