Cervikalni bris – kako se uzima i kada?

0

Cervikalni bris radi mikrobiolog a se uzima iz cervikalnog kanala, kako bi se utvrdilo prisustvo odredjenih mikroorganizama. Ako laboratorija izoluje nepožejne mikroorganizme, kao što su neke bakterije ili gljivice, lečenje nastavlja ginekolog.

Kada se uzima bris? Bris se inače uzima po potrebi a i rutinski u trudnoći. Takodje, cervikalni bris je potrebno analizirati i pre nekih ginekoloških intervencija kao što su odredjene operacije, carski rez, stavljanje spirale…

Uzimanje cervikalnog brisa je bezbolna procedura.

Cervikalni brisevi mogu da otkriju i sledeće polno prenosive bolesti i njihove uzročnike:

Neisseria gonorrhoeae, Gardnerella vaginalis, Trichomonas vaginalis, Herpes simplex, Candida albicans, Treponema pallidum.

Treatment table, female patient in background

Kako se uzima cervikalni bris?

Ginekolog uz pomoć spekuluma, sterilnim štapićem uzima bris sluzi sa cerviksa. Nekada se dobijeni izorak direktno nanosi na staklo i stavlja na analizu pod mikroskop dok postoji i metoda bojenja, kako bi se na primer utvrdilo prisustvo trihomonas vaginalis.

Cervikalni bris se može staviti u sterilnu epruvetu, a u laboratoriji se posebnom tehnikom uz primenu ugljendioksida rade analize na hlamidiju, (bakterija Chlamydia trachomatis) i odredjuje da li u brisu ima mikroorganizama kao što su Ešerihija coli, mikoplazma i ureaplazma. Sličnim metodama, radi se i identifikovanje humanih papiloma virusa.

Hlamdija u cervikalnom brisu tokom trudnoće

Hlamidija je druga po učestalosti polno prenosiva bolest u našoj zemlji, posle kondiloma. Prisustvo hlamidije u brisu za vreme trudnoće znatno povećava mogućnost za nastanak infekcije vodenjaka odnosno amniona i plodove vode, a sve to može uzrokovati prevremeno pucanje vodenjaka i prevremeni porodjaj. Neke studije su direktno povezale su hlamidiju sa pobačajem, dok druge  nisu došle do takvog zaključka.

Infekcija hlamidijom, takodje uvećava rizik od zaraze HIV-om, ako se desi kontakt sa njim, rizik od infekcije materice nakon porodjaja, rizik od dobijanja nekih  drugih polnih bolesti, kao što su sifilis i gonoreja.

Infekcija hlamidijom tokom samog porođaja, može da se  prenese na novorođenče. Od 25 do  50 posto beba  će dobiti  konjuktivitis,između 5 i 20 procenata će dobiti upalu pluća, nekoliko nedelja ili meseci po porodjaju, kaže statistika. Pozitivno je to da i osim toga što ove infekcije mogu biti prilično opasne za bebe, pravovremeno lečenje antibioticima, mnogo pomaže i dovodi do pozitivnih efekata. Zaključak je da je poželjnije da se inficirana trudnica leči pre porodjaja, kako bi se sprečilo prenošenje hlamidije na bebu.

the equipement of gynecologist room in the hospital

Mikoplazma u brisu

Mikoplazma je česta polna bolest, odnosno urinarna infekcija nastala usled prisustva mirkoorganizama koji nastanjuju uretru ili neki deo reproduktivnog sistema. Mikoplazma je zapravo  grupa bakterija sa  više od 70 različitih vrsta medju kojima su najučestalije:  Mycoplasma hominis, Mycoplasma pneumoniae zatim Mycoplasma genitalium i Ureaplasma ureticulum.

Simptoma ove infekcije obično nema ali s vremenom, zbog uvećavanja njihovog broja, i pada imunog sistema, mikoplazma može da uzrokuje odredjene tipove infekcija.

Ureaplazma – simptomi i posledice

Genitalna ureaplazma je  vrsta mikroorganizama iz familije mikoplazmi i uzrok je nekih genitalnih infekcija, dok može da dovede i do neplodnosti muškaraca i žena.Ureaplazma ,kao i mikoplazma je bakterija  koja može da preživi i bez domaćina jer, za razliku od drugih bakterija –  ne poseduju ćelijski zid, već nastanjuju druge žive ćelije. Oko 70 odsto seksualno aktivnih ljudi suzapravo domaćini ureaplazme ili mikoplazme.

Preporuka je da se na ove bakterije testiraju žene koje imaju problem da ostanu trudne, žene kod kojih se ponavlja gubitak trudnoće, koje imaju bolove u maloj karlici ili simptome vaginalnih infekcija.

Ureaplazma može da dovede do pada imunološkog sistema a jasnim simptoma infekcije obično nema. U slučaju zdravog imuno – sistema, obično neće uzrokovati bolest. Medjutim, upravo nedostatak simptoma može da izazove neobazrivost i nebrigu, pa tako vremenom može doći do problema steriliteta, bolesti kanalića materice i ponavljanje spontanog pobačaja…

S druge strane,  za razliku od žena, kod muškaraca ovi mikroorganizmi mogu da uzrokuju manju pokretljivost spermatozoida. Dokazano je da se kod neplodnih muškaraca, ove bakterije zalepljuju za spermu i tako blokiraju oplodnju.

Ureaplazma i mikoplazma u drugom stanju

Iskustva kažu da se ureaplazma i mikoplazma hominis često povezuju sa infekcijama, rađanjem neživog fetusa, spontanim pobačajima, prevremenim porođajima…

Osnovna karakteristika ovih bakterija je da mogu da prodru u vodenjak za vreme drugog tromesečja. Naprimer, ureaplazma tokom trudnoće može da izazove horioamnionitis – odnosno zapaljenje membrane oko fetusa – horiona i amniona

Infekcija se može preneti na oko 40 posto novorodjenčadi koje je rodila žena koja je inficirana. Ureaplazma može i da inficirata pluća bebe tokom samog čina porođaja. Uzrok je takodje i nekih respiratornih problema kod bebe sa manjom telesnom težinom, kao i meningitisa.



Share.

Leave A Reply