Muškatle
Muškatle ili smrdljevak —Pelargonium zonale(južna Afrika.) Naše najčešće i najomiljenije sobno i vrtno cveće. Ima ga i u najzabačenijim krajevima, po selima varosima, svuda ga vidimo na prozorima,balkonima, u parkovima i baštama. Ako je nega pravilna cveće izgleda izvanredno lepo.
Mnoge žene koje uživaju u gajenju cveća najviše vole da svoje balkone ukrase upravo muškatlama. Čak i pored njihovog neprijatnog mirisa, muškatle vrlo lepo izgledaju, kako u saksijama, tako i u žardinjerama.
Posebno zaniljiva vrsta je takozvana ledena muškatla, koja nema tako neprijatan miris, a kako je „viseća“ vrsta daje još lepši izgled mnogim balkonima i terasama.
Cvetova ima duplih i jednostavnih raznih boja od ugasitocrvenih do belih. Neke bilj1ke se bokore, druge rastu visoko, a neke su, opet, niske. Odgovara im jaka zemlja. Leti ih treba obilno zalivati đubrevitom vodom, ali ne. Kvasiti list i cvet, jer im to ne prija. U proleće se stari koren dobro oreže, te se pojavljuju mladi izboji koji lepo i obilno cvetaju. Leti se drže napolju, na jakom suncu, nipošto u hladu, jer izbija samo lišće., a vrlo malo cveta, ili ne cveta uopste.
U poleće se pelcuje zakidanjem izboja starog bokora, potom se ostavlja dan – dva da svene i onda posadi u zemlju ili pesak, gde se brzo okoreni i cveta lepse nego stari koren. Pre no što se usadi u zemlju pelceru se odseku donja dva tri lista. Ako se muškatle žele dobiti za iduće proleće najbolje ih je pelcovati u avgustu.
U nastavku pomenućemo još ove dve vrste muskatle..