Potpećka pećina, najveći pećinski ulaz u Evropi i treći u svetu

Potpećka pećina – Zlakusa, Zlatibor, Užice

Najveći pećinski ulaz u Srbiji i Evropi
Ovaj spomenik prirode nalazi se u selu Potpeće, kod Požege. Ako vas put navede ka, recimo, Zlatiboru, Užicu ili crnogorskom primorju, skrenite sa puta oko tri, četiri kilometra da vidite ovu prepelu pećinu, specifičnu po mnogo čemu. Pećinu nije teško naći, a kada ste već krenuli na odmor ili izlet, odvojte bar dva sata da pogledate  pećinski ulaz koji će vas sigurno ostaviti bez daha.

Pored posete pećini, vreme možete iskoristiti i da ručate u lokalnim etno restoranima. Većina ljudi će vam preporučiti pastrmku iz obližnjeg ribnjaka, a kao suvenir kupite nešto od kvalitetne grnčarije, koja je jedan od zaštitnih znakova ovog kraja

ULAZ

Kao što stoji u naslovu, u pitanju je najveći pećinski ulaz u Evropi, treći najveći u svetu. Visok pedeset metara, na vrhu je širok dvadeset pet metara a pri dnu dvanaest. Iz pećine bi moglo da se izađe u susedno selo, ali prolaz nije dovoljno istražen. Oko dva kilometra pećine je istraženo, međutim posetioci mogu uživati samo u prvih petsto pedeset metara ovog prelepog prirodnog spomenika.

OPIS PEĆINE

Pećina se deli na gornju i donju. Gornja je uredjena za posetioce, dok donja nije. Iz donje pećine izvire potok, od kojeg kasnije nastaje reka Petnica. Zbog specifične temperature voda je pogodna za uzgoj pastrmke. Tik uz pećinu imate dobar restoran gde upravo možete probati odličnu pastrmku, ali i druge specjalitete. Temperatura u unutrašnjosti je oko devet stepeni. Kada uđete u pećinu i pogledate napolje, videćete obris mamuta, što takođe ostavlja prelep utisak na posetioca.

Posetioci se penju strmim stepenicama do sprata, a odmah po ulasku u pećinu primetićete izloženu grnčariju. Nisu u pitanju predmeti koji su nađeni u pećini, već je Potpeće poznato po grnčarskom zanatu i svake godine se održava izložba, pa se neki predmeti izlože i u samoj pećini. Od dvorana u pećini postoje Zmajeva dvorana, Dvorana Kosti, Dvorana slepih miševa….

KAKO JE PEĆINA NEKAD IZGLEDALA?

Ovaj ogroman ulaz napravila je voda. Ranije je vodopad padao sa gornjeg sprata, da bi se kasnije ovaj međusprat obrušio i formirao pećinu kakva izgleda danas.

PEĆINSKI NAKIT

Uživaćete i u neobičnom pećinskom nakitu.Videćete stalaktite, pećinski nakit koji podseća na ledenicu samo je naravno sačinjen od krečnjaka. Nastaje na sličan način kao i ledenica, slivanjem vode niz stalaktit, samo je potrebno da prođe deset hiljada godina da bi se formirao jedan centimmetar nakita. U Potpećkoj pećini postoji posebna vrsta stalaktita, koja se formira nakoso, usled strujanja vetra. Ovakav nakit se nalazi u samo par pećina u svetu i vrlo je redak. Pored stalaktita imamo i stalagmite, nakit koji se ,,izdiže“ iz zemlje. Zapravo, voda kaplje sa stalaktita i formira stalagmit. Dešava se da se stalaktit i stalagmit sjedine, i tako se dobije pećinski stub. Stalaktiti obično obrazuju figure, kojima istraživači daju imena, neke su nazvane po Jovanu Cvijiću, koji je istražio pećinu, njegovim speleolozima i pomoćnicima, a postoje još na primer: Snežana i sedam patuljaka, Oktopod, Palma i dr. Možete videti i prelepu draperiju ,,Nevestin veo“.

DA LI SU LJUDI ŽIVELI U PEĆINI?

U donjem delu pećine pronađeni su ostaci koji potvrđju da su ljudi ovde živeli još u doba neolita. Zbog nepristupačnost, nisu odlazili u gornji deo pećine. Na žalost, mnogo vekova kasnije, turski zulum je naveo Srbe da se kriju u nepristupačnoj gornjoj pećini. Naš narod je ovde provodio duži vremenski period, pa su najstojali da sačuvaju svoju veru, tako da u jednom delu pećine postoji rupica u steni gde se i danas vidi isklesan krst. Ovo mesto je služilo kao neka vrsta oltara. Posetioci obično postave ruku u rupu i zamisle želju. Kako se ovde i umiralo, da ne bi tela izbacivali napolje i izlagali se opasnosti od Turaka, postojala je posebna rupa gde su se spuštala tela preminulih, koja su tu otkrivena dok se pećina istraživala, pa su posle ko zna koliko godina, dostojno sahranjena na groblje.

ŠTA JOŠ MOŽETE NAĆI U POTPEĆU?

Oslim što je poznato po pećini i grnčariji, u Potpeću se nalazi i etno selo Zlakusa, koje možete posetiti.

FINANSIJSKA ULAGANJA

Kada bi se imalo više novca, koji bi uložili u ovaj nesvakidašnji spomenik prirode, i donja pećina bi mogla da se uredi za posetioce. Selu Potpeće takođe treba bolji put do pećine, jer je postojeći jako uzak, dešava se i da naletite na odron, i jako je nezgodno mimoilaziti se sa kolima i traktorima. Autobusi već ne mogu da priđu. Poslednji put, Potpećka pećina je istražena sedamdesetih godina prošlog veka. Neki predmeti koji su pronađeni poslati su u Sarajevo na analizu ali se u međuvremenu zaratilo, i predmeti nikada nisu vraćeni. Kada bi i imali novca da istražujemo dalje, to bi donekle bilo pogubno za pećinu, jer neki stalaktiti moraju da budu odsečeni kako bi se napravio prolaz za posetioce.

RADNO VREME VODIČKE SLUŽBE

>Ako poželite da uđete u pećinu, znajte da je otvorena za posete od aprila do novembra, svakog dana između jedanaest i osamnaest časova. Ukoliko ne nađete vodiča, ispred pećine imate njegov broj telefona, dovoljno je samo da ga pozovete i za pet minuta je tu, osim ako nije u pećini sa posetiocima. Obilazak pećine je na svakih sat vremena ( npr u 13:00, 14:00, 15:00….). Cena ulaznice za odrasle je dvesta dinara, a za decu sto pedeset.