Koliko je za zdravlje dece važan čist vazduh u školskim učionicama
Svuda oko nas nalazi se vazduh i mi ga stalno udišemo i izdišemo. Pri tom se vrši izmena gasova; uzimamo kiseonik iz vazduha, a izdišemo ugljen-dioksid i vodenu paru. Kad u vazduhu ima mnogo ugljen-dioksida i vodene pare, disanje je otežano. To se naročito oseća u zatvorenom prostoru, na primer, u sobi ili u učionici gde je okupljen veći broj đaka.
Izmena gasova kod dece življa je nego kod odraslih. Dete uzima relativno više kiseonika i izdiše više ugljen-dioksida. To izbacivanje ugljen-dioksida dostiže vrhunac kod dece od 9 do 10 godina, kada je za dve trećine veće nego kod odraslih. Ne sme se zaboraviti da se, prema mišljenju izvesnih naučnika, količina ugljen-dioksida u krvi povećava za vreme umnog rada. Prema tome, vazduh u učionici biće ubrzo zasićen ugljen-dioksidom.
Kada u učionici boravi veći broj dece, količina kiseonika u vazduhu se brzo smanjuje, a ugljen-dioksida povećava. Vazduh postaje vlažan, topao, zagušljiv. Ako se ne obrati pažnja na provetravanje učionice, vazduh postaje nepodnošljiv, a ubrzo i škodljiv, pa ako dete svakodnevno provodi više časova u neprovetrenoj učionici, nastaju poremećaji u radu svih njegovih organa: menja se rad srca, pluća, bubrega, kože itd. Ako se ovi loši higijenski uslovi ne isprave, nastaju štetne posledice: javlja se glavobolja, nesanica, razdražljivost. U školi, za vreme časova dete je nepažljivo, sanjivo i umorno, ubrzo postane apatično, pa ga smatraju lenjim.
Da bi se te posledice izbegle, neophodno je provetravati učionicu. Provetravanje može biti stalno i povremeno. Stalno provetravanje postiže se naročito instaliranim uređajem za obnavljanje vazduha čiji sistem zavisi od načina zagrevanja. O tome se vodi račun još prilikom izrade plana za zidanje školske zgrade. Povremeno provetravanje učionice vrši se otvaranjem prozora i vrata. Pravila propisuju da se prozori u učionici otvaraju svakog odmora, ali se na to, na žalost, često zaboravi. Vazduh u učionici treba da se izmeni četiri do šest puta za jedan sat. To se postiže postojećim uređajem za obnavljanje vazduha uporedo sa češćim provetravanjem.
Deca će se obilno koristiti čistim vazduhom ako se, pored provetravanja učionice, jedan deo nastave izvodi napolju, u bašti, na terasi, naročito po lepom vremenu. Tu se mogu držati časovi na kojima nije potrebno pisati ili crtati. Gimnastičke vežbe treba, kad god je mogućno, raditi na otvorenom prostoru.
Pored toga, decu treba što češće izvoditi na čist vazduh i van školskog vremena. Naročito povoljno deluje vazduh u šumi i polju,i zato ga treba koristiti preko cele godine, a najviše za vreme školskog raspusta. Slabunjava deca teško podnose gradski vazduh, naročito u zatvorenom prostoru.
Zato se u velikim gradovima osnivaju škole u prirodi, koje se smeštaju pod vedrim nebom, u većem parku, dalje od središta grada, a sa dovoljno drveća i zelenila. Tu se nastava izvodi pod drvećem, a zemljište se pokrije daskama, tako da su deci noge zaštićene od vlage i hladnoće. Klupe su podešene prema uzrastu učenika. Deca su obučena prema godišnjem dobu. Nastava se izvodi tako da se smenjuju laka gimnastika i učenje. Tako se deca naviknu na umereno kretanje po čistom vazduhu, što doprinosi živoj izmeni kiseonika. Za kišne dane sagrađeni su naročiti paviljoni, koji, obično, imaju samo krov. Zimi se nastava izvodi u prostorijama gde je osigurano dobro provetravanje i dnevno osvetljenje.