Važnost fizičkih aktivnosti za pravilan razvoj dece
Kao što je detetu neophodan san, tako su mu neophodni igra, sport i gimnastičke vežbe. U prirodi je deteta da se neprestano kreće. Međutim, deca u školi veći deo dana provode sedeći u klupi; odmori su često vrlo kratki, a školska dvorišta ponegde suviše mala. Kod kuće deca rade zadatke i uče za stolom, opet sedeći. Zato treba obratiti pažnju na to da jedan deo svog vremena školsko dete posveti igri i gimnastici. Kako se igre i gimnastičke vežbe obavljaju obično na čistom vazduhu, dobit za dete je višestruka: apetit se povećava, mišići, zglobovi i kosti jačaju, disanje biva dublje, krvotok radi pravilnije, a nervni sistem se uravnotežuje. Sem toga, u igri se razvija volja, pamćenje i druželjublje; gimnastika razvija disciplinu i jača celo telo.
Vežbe i gimnastika doprinose telesnom razvoju dece
Sve novije škole imaju posebna igrališta na kojima deca, u slobodnom prostoru i na čistom vazduhu, mogu zajednički da izvode različite igre i gimnastičke vežbe. Gimnastika ima važno mesto u školi, jer doprinosi telesnom razvoju, jača kosti i mišiće, širi pluća i vežba sve organe, tako da telo uz manji napor vrši teži telesni rad. Gimnastičke vežbe treba izvoditi bar pola sata svakodnevno, na otvorenom prostoru. Pored toga, dete treba da se bavi sportom, ali umereno. Umeren sport doprinosi zdravlju.
Među sportovima naročito se ističu pešačenje i plivanje; zatim se školskoj deci mogu preporučiti veslanje, klizanje, skijanje, tenis, košarka, rukomet.
Deca treba da imaju miran kutak za učenje i domaće zadatke
Pored tih osnovnih potreba za održavanje lične higijene školskog deteta, postoje i druge, koje mu moramo obezbediti. Na prvom mestu detetu je kod kuće potreban mir da bi obavilo školske dužnosti. Deca koja imaju miran kutak za učenje, knjige i sve što je potrebno za školu, rado će i uredno raditi domaće zadatke. Roditeljski nadzor je uvek potreban. Tromo i ravnodušno dete treba podsticati na učenje, ali je opasno ako osetljivo dete bez potrebe neprestano opominjeno i teramo da radi. Nervozna mati vrši rđav uticaj na dete.
Ambiciozni roditelji pretrpavaju dete vanškolskim radom, tako da i kod inače bistrog deteta nastaje premorenost. Premorenost može da se javi i ako dete suviše rano za svoje godine pođe u školu, ili ako je zauzeto drugim dužnostima. Često i sami roditelji premaraju svoju decu u želji da im pruže zadovoljstva, ako ta zadovoljstva ne odgovaraju dečjem uzrastu ni potrebi. Kasno leganje, nedovoljan san, premor, nesređen domaći život ― sve to smanjuje nervnu snagu i vodi njenom iscrpljenju. To će se naročito opaziti kod slabunjave dece, jer je nervno tkivo osetljivo i u njemu lako dođe do promena koje je posle teško ispraviti.
Na svaki način, školskom detetu je potreban i umeren ručni rad. Njime se razvijaju umešnost, ukus i smisao za lepo.
Ne smemo zaboraviti da je školsko doba baš ono vreme kada se najviše javljaju znaci nervne labilnosti i zato se moramo truditi da dobrim higijenskim uslovima kroz celo školovanje i u školi i u kući gradimo dobar temelj zdravlju školske omladine.
