Zanimljive i neobične biljke u prirodi
KRAVLJAK – PRIRODNI BAROMETAR
Kravljak je trajna biljka, niska i prilegla sa vrlo kratkom stabljikom sa jako rascepljenim i bodljikavim listovima. Cvetne glavice su velike i zvezdaste.Koren je dubok i stubast, spolja smeđ, a iznutra svetliji i raspucan. Miris mu je sladunjav, a ukus oštar i aromatičan.
Pri lepom,toplom i vedrom vremenu listovi kravljaka su rašireni. Ali, sa povećanjem vodene pare u vazduhu, sve se više skupljaju i do prve kapi kiše već potpuno prekriju cvet. Ovako obmotan cvet kravljaka opominje putnike da ne kreću u planinu jer dolazi nevreme. Nekada su pastiri na vrata torova stavljali ovu biljku, i pomoću nje odlučivali da li stoku treba pustiti na pašu ili ne.
To je biljka planinskih kamenjara Evrope. U izumiranju je, pa je sakupljanje strogo zabranjeno.
LYKOGALA – PUTUJUĆE GLJIVE
Gljivice vrste Lykogala „vučje mleko“ izgledaju kao pihtijasta ružičasta masa. Kasnije razvijaju „lažne nožice“ pomoću kojih se pomeraju prema vlažnim i toplim mestima. Kada se umire, stvrdnu se i smežuraju u male lopte.
SELENICEREUS – BILJKA KOJA CVETA SAMO NEKOLIKO SATI
Na ostrvu Jamajka živi kaktus nazvan Selenicereus. Ima dugačke četvorobride grane koje su načičkane bodljama. One mogu da budu duge i preko 100m i penju se u krošnje drveća. Veliki, raskošni beli cvetovi, velicine oko 35cm, otvaraju se u toku samo jedne noći, šireći prodoran miris vanile. Miris se širi čitavom šumom i mami ljiljke koji vrše oprašivanje cvetova. Nažalost, ovi predivni cvetovi traju samo nekoliko sati, a zatim uvenu.
RAFLEZIJA – NAJKRUPNIJI CVET NA SVETU
Ovaj cvet ima prečnik oko 1m i težinu oko 10kg. Parazitira na korenju lijana, pa zato nema koren, stablo ni listove. U početku je biljka skrivena. Svoja vlakna urasta u tkivo lijane, a kada je nakupila dovoljno hrane, obrazuje pupoljak veličine rukometne lopte. Rascvetavajući se, otvara pet ogromnih, crvenih, kruničnih listića, išaranih belim tačkama, koji okružuju pehar zapremine 7 litara.
Tajna raflezije je u tome što širi neprijatan miris truljenja mesa koji privlači muve. Insekt upada u jedan jendek načičkan bodljama, a odatle u još dublji prstenasti levak. Usmerena finim dlačicama, zunzara dospeva do prašnika. Tu joj ledja prekrije lepljivi polenov prah. Kada izleti , muva prenosi polen na tučak drugog cveta i time vrši oprašivanje reflezije.nakon oplodnje razvija 2-4 miliona semenki, a ogroman cvet uvene.
