Biljke iz vremena dinosaurusa – zanimljivosti
GINKO ( Ginkgo biloba)
Reč Ginko potiče od kineske reči gin-kio, što znači srebrni plod. Od davnina se u Kini list ginka, zbog svog oblika, poistovećuje sa stopalima patke. Tako je i naziv Icho-BA za ginkgo, koji se i danas često koristi u Kini, izveden od izraza za pačja stopala.
HLAD ZA DINOSAURUSE
Drveće ginkoa je još pre 150 miliona godina pružalo hlad dinosaurusima. O tome svedoče fosilni ostaci njihovih listova.Danas, širom sveta, ginko ukrasava mnoge parkove i vrtove. Dobro podnosi zagadjenje vazduha pa se uspesno razvija i u gradovima.
NEPRIJATAN MIRIS ŽENSKIH STABALA
U parkovima se sade obično samo muška stabla, pošto prezreli plodovi zenskih (rodnih) stabala imaju neprijatan miris. Medjutim i pored neprijatnog mirisa u Aziji su ovi bademoliki plodovi veoma cenjeni.
LISTOVI ZLATA VREDNI
U jesen, lepezasti listovi ginkoa postzaju zlatno – žuti. Koliko je cenjeno stablo ginkoa govori i podatak da je pre 200godina, bogati vlastelin Petigni platio engleskom trgovcu 40 zlatnih talira za jedno stablo ginkoa.
BOGATA OKSIDANSIMA
Ekstrat lista ginka ima široku upotrebu u farmakologiji. Sadrži oksidanse koji sprečavaju nastanak oštećenja koje izazivaju slobodni radikali, i tako čuvaju krvne sudove od oštećenja. Preporučuje se osobama koje boluju od Alchajmerove bolesti i demencije jer poboljšava sosobnosti pamćenja i učenja.
Veoma uspešno se gaji u parkovima i botaničkim baštama. Vekovima se gaji u dvorištima japanskih i kineskih hramova kao sveto drvo.
DZINOVSKA PRESLIČICA – PAPRAT VISOKA POPUT DRVEĆA
Pre 400 miliona godina medju prvim suvozemnim biljkama javljaju se paprati. Paprati nemaju cvet. Razmnožavaju se sporama, koje nastaju na naličju listova. Zrele spore, veličine zrnca prašine, padaju na tlo i klijaju u novu biljku.Kod nekih paprati spore su iste (izospore) i iz njih se razvija dvopolni gametofit. Kod drugih su različite (heterospore), i to su: mikrospore ( sićušne spore iz kojih se razvijaju muški gametofiti ) i megaspore ( krupne spore iz kojih nastaju žeski gametofiti) .
Najlepša drvolika dzinovska paprat bila je dzinovska presličica. Stablo joj je dostizalo visinu od 45m, a prečnik debla bio je 1m. Izumrla stabla su se ugljenisala u muljevitim močvarama. Drvolike paprati i danas žive u tropima, najkrupnije na Madagaskaru. Jedinstven primerak, pronadjen 1991.godine u Novoj Kaledoniji, bio je visok 26m .
SOBNA BILJKA PAPRAT
Danas se paprat gaji i kao dekorativna sobna biljka. Odgovara joj hladno, vlažno i mirno mesto, zaštićeno od sunca. Paprat je korisna sobna biljka jer proizvodi kiseonik i prečišćava vazduh. Istraživanje stručnjaka Nase pokazalo je da jedna ili dve saksije sa papratima za samo 24 sata skoro potpuno prečiste sobni vazduh od svih otrovnih sastojaka.
Za ovu biljku vezani su mnogi mitovi i verovanjima. U slovenskoj kulturi se verovalo da paprat cveta jednom godišnje, a da će onaj ko pronađe ovaj cvet biti srećan i bogat čitavog života. Slično tome, preci Finaca verovali su da će onaj ko pronađe seme paprati u cvetu neopažen putovati do blaga koje su sakrile vile.
