Sve što treba da znate ako želite postati dobrovoljni davalac krvi

Reč transfuzija potiče od reči ,,transfundare“ što znači prelivati ili presipati. Predstavlja postupak venske nadoknade krvi i njenih derivata. Koristi se u svim situacijama kada postoji nedostatak ili gubitak krvi ili derivata iz čovečjeg organizma.

Korišćenje transfuzije kao terapijskog postupka je jako rasprostranjeno u svim granama medicine.

Krv se dobija od dobrovoljnih davalaca. To su zdrave punoletene osobe.

Davaoce pre davanja krvi prvo pregleda lekar, uzima im anamnezu, eventualno labaratorijske analize.

Ko sve može biti davalac krvi:

• Zdrava osoba
• Da je teža od 50kg
• Pulsa od 50-100 u minutu
• Krvni pritisak ne viši od 180/100 i ne niži od 100/60
• Telesna temperatura do 370C
• Nalaz na plućima I srcu uredan
• Grlo bez upale
• Limfne žlezde, jetra I slezina ne smeju biti upaljene
• Krvna slika dobra
• Interval za davanje za muškarce 3 meseca ,a za žene 4 meseca

Posebna priprema za davanje krvi nije potrebna, ali se preporučuje.

• Da pre davanja krvi osoba bude odmorna,
• Da je prethodne noći spavala uobičajeno (dovoljno),
• Da je uzela lagani obrok i izvesnu količinu tečnosti- najbolje vodu 1-2 sata pre davanja krvi.

Postupak posle davanja krvi

• Zavoj na pregibu lakta ne treba skidati sledeća dva sata.
• Tog dana treba da se unosi tečnosti nešto više nego uobičajeno (za 3-4 čaše vode). Mogu se obavljati uobičajene aktivnosti.
• Treba izbegavati teži fizički rad ili vežbe kao što su podizanje tereta, bildovanje, guranje teških predmeta, najmanje 4 sata posle davanja krvi.
• Izbegavati žurbu, pušenje bar 2 sata, alkohol bar 8 sati, dugotrajno stajanje, pregrejane prostorije.
• Tog dana ne kretati kao vozač na dug i naporan put niti obavljati rizičan posao (npr.penjanje, rad na skeli i sl.).

Dokument, to jest potvrda koje ste krvne grupe (karton, pair, knjižica) je poželjno da uvek imate sa sobom. Bez obzira što većina ljudi zna svoju krvnu grupu, bez pisanog dokumenta ništa ne znači.

Krv davaoca se obrađuje u zavodima za transfuziju radi zaštite primaoca-bolesnika. U tu obradu spada i obavezna provera krvne grupe, Rh faktora i testiranje na bolesti koje se prenose krvnim putem (hepatitis B i C, HIV, sifilis).

Transfuzija se samo primenjuje u zdravstvenim ustanovama, ambulantno i u stacionaru. Pripremu i tok transfuzije nadzire ordinirajući lekar, a sprovodi je medicinska sestra.

Primalac-bolesnik transfuzije uvek treba da se dobro informiše od lekara i medicinske sestre u koju svrhu prima krv.

Često se dešava da bolesnik oseti strah od ove intervencije u smislu:

• Da li je njegovao stanje toliko teško
• Čiju će krv da dobije
• Kakve će reakcije posle transfuzije imati
• Koliko će to njemu pomoći
• Kao će se njegova krv stopiti sa krvlju neznanca

Da bi se izbegle ove nedoumice što više razgovarajte sa svojim lekarom i medicinskom sestrom, dobićete adekavtne odgovore.

U zdavstvenim ustanovama postoji posebna procedura za trebovanje, uključivanje, praćenja toka transfuzije, tako da je ovaj terapeutski postupak siguran po vaše zdravlje