Jagorčevina – saveti za gajenje kao baštensko i sobno cveće
Cveće jagorčevina
Jagorčevina, latinski naziv porodice biljaka( Primulariaceae), poreklom je sa našeg kontinenta ali I iz centralne Kine. Ime zapravo označava na latinskom cvet koji rano cveta. Na našim područjima, av biljka nosi razna imena :Primula, Jagličak, Igličak, Jaglac…
Jagorčevina je uglavnom baštensko cveće I njen rod broji oko 120 različitih višegodišnjih vrsta. Jagorčevina raste u vidu gustog grma u visinu od 10 do čak 40 centimetara.
Listovi jagorčevine su krupni, dlakavi u naličju, sa vidno izraženim žilama. Cvetovi su u vidu cvasti, prosti ili sa duplim laticama i široko su otvoreni. Jagličak ima tzv. Spratnost cvetova, što znači da su na jednoj stabljici cvasti jedne ispod drugih.
Kada cveta jagorčevina
Jagorčevina cveta u rano proleće, originalne vrste imaju jak opojan miris a nove kultivisane vrste su potpuno bez mirisa. Cvetovi su lepih intenzivnih boja, bele, bež, žute, crvene, plave, ljubičaste, ali I raznobojnih latica.
Jagorčevina kao sobno cveće
Za sobne uslove I gajenje jagorčevine kao sobno cveće se preporučuje tek nekoliko vrsta jagorčevine. To su pre svega Primula obconica – obična sobna jagorčevina sa nazubljenim dlakavim listovima, zatim Primula sinensis – kineska jagorčevina I Primula malacoides – mirišljava jagorčevina sa vretenastim cvetovima. Napravićete zanimljiv sobni aranžman ako jagorčevinu zasadite sa lisno dekorativnim sobnim biljkama kao što su bršljan i ukrasne trave.
Razmnožavanje jagorčevine
Jagorčevina se razmnožava se najčešće semenom, koje treba sejati u periodu od februara do juna u saksije manjeg prečnika. Može se razmnožavati I deljenjem bokora posle precvetavanja.
Kada se sadi jagorčevina
Jagorčevina se sadi u vrelo proleće. Odgovara joj supstrat za geranijume sa 20% peska ili perlita. Prija joj položaj u polusenci I temperatura od 5 do 18 stepeni. Neka pre presadjivanja jagorčevine, bude obezbedjeno vlažno, hranljivo I propusno zemljište. Kad presadite svoje sadnice mlade jagorčevine, zalijte ih I sačekajte još malo do prvih kompletnih cvetova.
Nega I održavanje jagorčevine
Pre cvetanja treba je prihranjivati tečnim djubrivom jednom u par nedelja koje ćete dodati u vodu za zalivanje. Dok jagorčevina cveta, vodite brigu o tome da supstrat bude stalno vlažan. Posle cvetanja dovoljno je zalivati jednom nedeljno.
Ako jagorčevinu gajite u sobnim uslovima, obavezno uklanjajte osušene listove. Nakon cvetanja potreban joj je period mirovanja do jeseni, pa je zato čuvajte na lokaciji zaštićenoj od žege I jakih sunčevih zraka.
Bolesti jagorčevine
Jagorčevina je podložna je napadu biljnih i vaši, a obožavaju je I puževi, pa ako vam se ovo desi, nabavite odgovarajući insekticid. Ako biljku niste pažljivo gajili, može dobiti pege po lišću, koje uzrokuju razne gljivice, a ako ste preterali sa zalivanjem javiće se siva plesan.
Inače, jagorčevina sadrže supstancu primin , koja može da iritira osetljivu kožu, tako da ako ste skloni alergijama, pripazite na ruke I koristite rukavice.
Lekovita svojstva jagorčevine
Jagorčevina je poznata po lekovitosti za disajni sistem pa se koristi za spravljanje sirupa protiv kašlja I čišćenje pluća. Preparati od jagorčevine efikasni su I kod vrtoglavice ,lupanja srca, u lečenju nesanice, migrene, neuredne menstruacije… Najčešće se koristi kao čaja, a njeno lekovito dejstvopostaje jače ako je kombinujete sa lavandom ili kantarionom.
50 g jagorčevine, 25 grama sušenog lavandinog cveta I 15 grama kantariona pomešajte sa malo hmelja. Kašiku ove mešavine prelijte s dva decilitra ključale vode. Ovaj čaj se pije topao I može se zasladiti medom.
Čaj se može praviti I od prokuvanog korena jagorčevine koji ćete nakon cedjenja pomešati sa medom. Ovaj napitak je efikasno sredstvo za izbacivanje peska I kamena iz bubrega.
Cena jagorčevine
Cena jednog korena jagorčevine je od 100 do 150 dinara.
