Rahela Ferari – Legenda jugoslovenskog glumišta
Legenda jugoslovenskog glumišta, glumica koja je obeležila jednu epohu svakako je Rahela Ferari. Poznata je kako po pozorišnim tako i po filmskim ulogama. Ipak gluma za Rahelu nije bila samo zanimanje već i nešto što joj je spasilo život. Priča o tome kako je Rahela zahvaljujući svom glumačkom talentu izbegla smrt, može poslužiti kao scenario za odličan i napet film.
RAHELA FERARI, BIOGRAFIJA
Rođena je u Zemunu, u siromašnoj jevrejskoj porodici, 27. avgusta 1911. Njeno pravo ime bilo je Bela Rohel Frajnd. Ljubav prema glumi javila se vema rano, pa je Bela studirala glumu u Budimpešti a karijeru započela u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. Početkom četrdesetih prelazi u Beograd u Umetničko pozorište gde je dočekala početak rata. Kako je bila Jevrejka, sklonila se dok je trajao rat, da bi se nakon oslobođenja ponovo vratila u Novi Sad, a od 1947. postaje jedna od prvih glumaca koji kreću sa radom u novoosnovanom Jugoslovenskom dramskom pozorištu.
Belin suprug bio je takođe čuveni jugoslovenski glumac, Aleksandar Stojković, inače brat još čuvenijeg Danila Bate Stojkovića. Kada se udala za nejga, promenila je ime u Marija Stojković, da bi tek nakon njegove smrti 1972 uzela po prvi put svoje umetničko ime – Rahela Ferari, po kojem će ostati upamćena. Nakon smrti supruga nije se više udavala. Preminula je 1994. godine u dubokoj starosti.Sahranjena je u aleji velikana a jedna ulica u Beogradu nosi njeno ime.
KAKO JE GLUMA SPASILA ŽIVOT RAHELI FERARI?
Bela Rohel pripadala je grupi Jevreja koji su odbili da nose žutu traku kojom su ih nacisti obeležili. Naravno, ovo je značilo veliku opasnost, po njen, ionako ugrožen život. Zato je bila prinuđena da beži i skriva se po okolini Beograda pod lažnim imenima.
Jedne večeri dok se skrivala pod lažnim imenom Ruža, Beli su gestapovci zakucali na vrata. Osetivši da je opasnost blizu i da se verovatno ovoga puta neće izvući, skroz je osedela u tom trenutku. Ipak potrudila se da ostane smirena i otvorila im vrata.
Međutim Bela je imala prijatelja u susedstvu, komšinicu Smiljku, koja je verovatno bila upućena u njenu situaciju. Smiljka je, videvši gestapovce, utrčala u Belinu kuću, baš u trenutku kada je morala da preda svoje dokumente. Komšinica je sijala od radosti govoreći da je Ruža dobila ulogu u Pančevačkom pozorištu. Bela ispočetka nije znala o čemu se radi ali je naposletku shvatila da je u pitanju diverzija. Pretvarala se da je zaista bila na audiciji i da je srećna zbog uloge.
Odmah je počela da grli gestapovce, jer su joj, navodno doneli sreću. Krenula je da ih služi rakijom i gestapovci su zbunjeni napustili njen stan, zaboravivši na legitimisanje.
Bela je tada, sa komšinicom Smiljkom pobegla dalje, zavaravši trag neprijatelju. Na žalost, koliko je ona imala sreće, toliko njeni članovi porodice nisu. Bela Rohel Frajnd je jedini član svoje porodice koji je preživeo strahote rata.
