Čiča Gorio, Onore de Balzak

Autor: Onore de Balzak
Književni rod: epika
Književna vrsta: roman

O piscu i delu

Roman “ Čiča Gorio “ je delo čuvenog predstavnika realista u Francuskoj, Onore de Balzaka. Balzak je rođen 1799. godine, a od 1830. godine, od kada dodaje oznaku plemstva “ de “ svom imenu, počinje da se potpisuje sa Onore de Balzak. Bio je predsednik “ Društva književnika “, a kandidovao se dva puta za Francusku akademiju. Ostalo je zabeleženo da je prvi put povukao svoju kandidaturu, a u korist svog sunarodnika, čuvenog pisca Viktora Igoa, dok je drugi put dobio samo dva glasa.

Lektiru “ Čiča Gorio “, Onore de Balzak je objavio 1835. godine. I ovaj, kao i ostale romane, Balzak je nazivao “ Ljudska komedija “. Oni su, zapravo međusobno povezani, a pisac se trudio da čitaocima pruži realan prikaz vremena u kome je živeo, te da sliku društvenih, istorijskih, filozofskih prilikama koje su ga pratile. Na vrlo zanimljiv način prikazuje i psihološki profil različitih tipova ljudi, kao i pripadnika različitih društvenih slojeva.

Smatra se da je inspiraciju za roman “ Čiča Gorio “, Onore de Balzak pronašao u temi Šekspirovog dela “ Kralj Lir “.

Mesto i vreme radnje

Radnja romana “ Čiča Gorio “ se odvija u glavnom gradu Francuske, Parizu i to krajem 1819. i početkom 1820. godine.

Tema romana “Čiča Gorio“

Sa jedne strane, tema lektire “ Čiča Gorio “ je očinska ljubav prema deci, koja je bezuslovna, bez obzira na njihovo ponašanje, a sa druge, želja mladog provincijalca da uspe u velikom gradu.

Analiza dela “Čiča Gorio“

Lektira “ Čiča Gorio “ je u osnovi društveni roman, ali se može smatrati i kriminalističkim, ljubavnim, pa i romanom o razvoju karaktera. Zato se najčešće prilikom analize lektire “ Čiča Gorio “ kaže da je reč, jednostavno o romanu. Kod podrobnije analize dela, recimo za seminarski rad iz lektire “ Čiča Gorio “ može se dalje razlagati kom tipu romana pripada. A mi ćemo se prilikom ove analize zadržati na mišljenju da je reč o društvenom romanu.

Kako i sam pisac pripada pravcu realizma, tako i njegovo delo vrlo verno prikazuje situacije i ljude koji pripadaju vrlo različitim slojevima društva, te se kreću u različitim krugovima. Pored tih opisa, u romanu se javlja i zaplet karakterističan za kriminalistički roman, koji je isprepletan oko tajanstvenog lika Votrena.

Pored ovoga, u lektiri “ Čiča Gorio “ Onore de Balzak daje i ljubavni zaplet, opisujući i tri ljubavna trougla i sve što prati takvu vrstu odnosa. A kada se posmatra lik Rastinjaka, može se reći i da je reč o romanu koji opisuje razvoj karaktera.

Ne treba prenebregnuti ni činjenicu da roman “ Čiča Gorio “ ima istorijsku pozadinu. U periodu kada je označeno da se odvija radnja romana, u Francuskoj traje takozvano doba Burbonske restauracije, odnosno povratka burbonske kraljevske dinastije na vlast. Time Balzak prikazuje i stanje u doba neposredno nakon Velike francuske revolucije.

Na samom početku romana, Balzak tvrdi da je ono o čemu će govoriti dalje potpuno istinito i čak navodi da je njegova priča “ tako istinita da svak može videti njene elemente oko sebe, u svojem srcu možda. “

Osnovna priča lektire “ Čiča Gorio “ prati život momka iz provincije, Ežena de Rastinjaka i njegove pokušaje da dođe u takozvano visoko društvo francuske prestonice. Ovaj siromašni mladić, plemićkog je porekla, ali nema dovoljno novca da uživa u Parizu, već mora da stanuje u jeftinom pansionu, koji drži gospođa Voker. Tu upoznaje glavnog junaka lektire, koji je ujedno i tragičan junak. Čiča Gorio je nekada imao velika finansijska sredstva, koja je podelio svojim ćerkama, a njima uopšte više nije stalo do oca. Starca ubija tuga zbog takvog odnosa sa ćerkama i, zapravo jedini prijatelj mu je Rastinjak.

Tri ljubavna trougla koja su prikazana u romanu, na vrlo zanimljiv način pokazuju da je svaki taj odnos baziran isključivo na interesu, ili finansijskom ili društvenom.

Rastinjak dobija prave lekcije o životu i to upravo iz usta odbeglog robijaša, oko čijeg lika se stvara zaplet karakterističan za kriminalistički roman, ali i od svoje rođake koja ima mnogo više iskustva o životu u velikom gradu. Oboje mu naglašavaju da ako želi da uspe, mora da pogazi sve ono što je ljudsko u njemu i da ne treba da ima emocija ni saosećanja ni prema kome, čime je Balzak jasno pokazao u kakvom stanju je bilo tadašnje društvo.

U lektiri “ Čiča Gorio “ je opisana i prava, roditeljska ljubav, oličena u glavnom liku. Čiča Gorio je svojim dvema ćerkama dao sve što je imao, u materijalnom smislu. Ali, ono što je dobio za uzvrat, ga je čini se ubilo. Njih dve su potpuno zaboravile na oca i čak i u trenucima kada on umire, one se ne trude da budu uz njega. Upravo na samrtničkoj postelji starac shvata kakve su mu ćerke. Jedini ko je bio uz njega je Rastinjak, a starac je svestan svega i govori: “ Kada bih imao blaga da im ostavim, one bi me previjale i negovale. Obe imaju kameno srce. Sve je bilo radi novca, sve je bilo samo pretvaranje. Nisam znao ni o čemu razgovarati. Strpljivo sam podnosio sve uvrede, a one su mi prodavale neko sitno zadovoljstvo. I tako su me kćeri izbacile iz svojih domova. Ja sam za sve kriv, ja sam ih naučio da me vređaju. Hoću da vidim svoje kćeri! Ja sam ih stvorio! One su moje!Ako ne dođu? – ponovi starac jecajući – “ja ću umreti, umreću od besa! Ja izdišem, mene strašno boli! Osveta! Moji zetovi ne daju im doći! Smrt Restou, smrt Alzašaninu. Oni su moji ubice !” Padne na zaglavlje kao da ga je malj udario. “Blagoslov im dajem” – reče naprežući se – “blagoslov”. “

I pored svega toga, njegove ćerke se ne pojavljuju ni na sahrani.

Likovi u lektiri “Čiča Gorio“

Svakako je, pored Rastinjaka najupečatljiviji i najvažniji lik starog Goria. Žan Joahim Gorio je stekao svoje bogatstvo tako što je preprodavao brašno po deset puta višoj ceni, tokom revolucije. Kada mu je umrla žena, starac se okreće ka ćerkama i njima daje svu ljubav, ali i novac. Obe njegove ćerke su se udale u plemićke, bogate porodice, u koje su, zahvaljujući ocu donele veliki miraz. Starija, Anastazija je udata za grofa, a mlađa Delfina je postala baronica. Iako otac pokušava da prenebregne činjenicu da je njegovim ćerkama stalo samo do novca, ipak na kraju svog života to izgovara glasno. Ali, čak i u tom trenutku, on poslednjim atomima snage oprašta svojoj deci i uspeva da im sa samrtničke postelje da poslednji blagoslov.

O njegovim ćerkama nema baš mnogo da se kaže, osim da su obe vrlo proračunate i da samo vode računa o novcu. Na njihovu, ali i žalost njihovog oca, čak i njihov međusobni odnos je zasnovan na novcu.

Vrlo važan lik lektire “ Čiča Gorio “ je Ežen de Rastinjak, mladić plemićkog porekla iz provincije. Priča o njegovoj želji da osvoji Pariz predstavlja poseban sloj romana “ Čiča Gorio “ . Vrlo brzo shvata da je neophodno da pronađe bogatu zaštitnicu, kako bi uspeo u pariskim krugovima. Tu se prepliću različite vrste odnosa, ali u osnovi svih njih je jednostavno korist. Rastinjak je mlad, neikusan i neiskvaren. Ovaj mlad čovek, čistog srca brzo biva ponižen zbog svog siromašnog odela, mada ujedno otkriva i licemerje, neiskrenost i lažni sjaj pariskog visokog društva.

U lektiri “ Čiča Gorio “ , Onore de Balzak daje prikaz velikog broja likova iz različitih društvenih slojeva.

Prepričano delo  “Čiča Gorio“ za pismeni sastav

Roman “ Čiča Gorio “ prati život, praktično dva glavna junaka: čiča Goria i Ežena de Rastinjaka. Opisujući njihov život, pisac uvodi brojne likove i njihove životne situacije. Lektira “ Čiča Gorio “ počinje slikovitim opisom pansiona koji vodi gospođa Voker. Pored opisa pansiona, pisac daje i precizan opis svakoga ko u njemu boravi. Pored fizičkih karakteristika, ukazuje i na opšte crte ličnosti svakoga od njih. Kada se posmatra na malo širem planu, to je zapravo slika pariskog društva i to počev od najnižih, ka sve višim slojevima.

Već na samom početku, pisac uvodi lik čiča Goria, koji se obogatio za vreme revolucije preprodajući brašno po deset puta višoj ceni. Kada je ostao bez ženee, Goriso svu svoju pažnju i ljubav daje ćerkama, a najviše novca, jer i dam veruje da je novac vrlo važan.

Ljubav ovog čoveka prema ćerkama je bezuslovna i bezgranična, a njihova sa druge strane kao da ne postoji prema ocu. Rastinjak sticajem okolnosti upoznaje ćerke starog Goria, a u jednu se i zaljubljuje.

Međutim, čitalac lektire “ Čiča Gorio “ ubrzo otkriva da je jedini prijatelj starca i, zapravo jedina osoba kojoj je iole stalo do njega upravo Rastinjak.

Uz brojne epizode iz života svih slojeva tadašnjeg pariskog društva, Balzak u lektiri “ Čiča Gorio “ daje zapravo prikaz jedne zemlje. Niko nije idealizovan i apsolutno je jasno da je pisac govorio istinu na samom početku romana, kada je naveo da je sve o čemu će biti reči u romanu istinito.

Samo prepričavanje lektire “ Čiča Gorio “ je izuzetno teško izvodljivo, jer u ovom romanu postoji mnoštvo likova i situacija, koje se jednostavno moraju pročitati. A naročito ako imate temu za sastav iz srpskog jezika vezano zaa lektiru “ Čiča Gorio “ .

Pouke romana

U lektiri “ Čiča Gorio “ , Onore de Balzak daje osnovnu poruku svom čitaocu, a koja podrazumeva da novac svakako nije najvažniji i da ne treba izgubiti ono ljudsko što postoji u svakom od nas.

Najbolji citati lektire “Čiča Gorio“

Ljudsko srce ima granice u ljubavi, ali nema u mržnji.

Voleo je i zlo koje je od njih dolazilo.

Svet je gadan i zloban.

Ima žena koje vole čoveka koga je izabrala neka druga žena, kao što ima jadnih malograđanski koje misle da će steći naše ponašanje ako stave na glave šešire kakve mi nosimo.

Imao sam dvadeset i jednu godinu. Još sam verovao u ponešto, u žensku ljubav i mnoge gluposti u koje ćete se i vi zapetljati.

Naše je srce riznica, ako ga odjedanput ispraznite, onda ste propali. Kao što ne opraštamo čoveku koji je ostao bez prebijene pare, tako isto ne opraštamo osećaju koji se u celosti ispolji. Taj otac dao je sve. Davao je punih dvadeset godina, i svoju nežnost, i svoju ljubav, dao je sve svoje bogatstvo za jedan dan. Kada su njegove kćeri iscedile limun, koru su bacile na ulicu.

Tajna velikih bogatstava čije se poreklo ne zna, smatra se zaboravljenim zločinom zato što je propisno izvršen.