Romeo i Julija, Viljem Šekspir

Autor: Viljem Šekspir
Književni rod: drama
Književna vrsta: tragedija

O delu „Romeo i Julija“, Viljema Šekspira

Ono što je posebno zanimljivo, a vezano je za lektiru “ Romeo i Julija “ jeste inspiracija. Naime, smatra se da je veliki Šekspir inspiraciju za ovu tragediju pronašao u delu čuvenog Dantea Aligijerija. Naime, u njegovom delu “ Božanstvena komedija “ se pominju dve porodice, Monteki i Kapuleti, za koje Dante kaže da su “ u tugu utonule “.

Takođe, legenda o nesrećnim ljubavnicima iz grada Verone se pominje i u delu “ Istorija Verone “. Autor, Đirolamo dela Korte pominje priču o nesrećnim ljubavnicima, ali kao stvarni, historijski događaj koji se odigrao 1303. godine. Pa, ipak iako postoji podatak, postoje i pretpostavke da se ovaj događaj možda i nije zbio.

Motiv nesrećnih ljubavnika iz Verone se pojavljuje i drugim delima italijanskih stvaraoca srednjeg i novog veka. U osnovi je isti motiv, uz brojne varijacije, a koje se najviše odnose na način okončavanja života dvoje ljubavnika. U pojedinim verzijama čak samo devojka oduzima sebi život, a ne oboje.

Mesto i vreme radnje

Radnja tragedije “ Romeo i Julija “ je smeštena u italijanske gradove Veronu i Mantovu, tokom 14. i 15. veka, kako se pretpostavlja, jer nije jasno određeno.

Tema i ideja dela

Osnovna tema lektire “ Romeo i Julija “ je nesrećna, tragična ljubav između dvoje mladih ljudi.

Analiza lektire „Romeo i Julija“

Tragedija “ Romeo i Julija “ Viljema Šekspira spada u jednu od omiljenih lektira, jer su mnogi čuli za ovo delo, te stoga njena analiza nije naročito komplikovana.

Na samom početku se susreću dvoje glavnih likova lektire. Kapuleti organizuju zabavu, na koju dolazi i Montekijev sin, Romeo želeći da sretne devojku u koju je zaljubljen, ali mu ona ne uzvraća ljubav. Međutim, na zabavi ugleda Juliju i dvoje mladih se vrlo brzo zaljubljuju jedno u drugo.

Tada počinje zaplet lektire “ Romeo i Julija “. Romeo, čini se tek tada shvata da je ljubav pravi smisao života, ali ona prava, iskrena i uzvraćena ljubav. Ubrzo se dvoje mladih tajno venčavaju i zaklinju na večnu ljubav.

Vrhunac radnje lektire “ Romeo i Julija “ predstavlja trenutak kada Kapuletijev sinovac, Tibaldo ubija Romeovog najboljeg prijatelja, Merkucija. Romeo sveti prijateljevu smrt i ubija Tibalda. Knez ga osuđuje na progonstvo, ali Romeo ne želi da napusti Juliju i krije se kod monaha Lavrentija.

Rasplet radnje lektire “ Romeo i Julija “ počinje trenutkom kada Kapuleti žele da udaju Juliju za mladog Parisa. Kako se zaklela Romeu na večnu ljubav, Julija radije bira smrt umesto udaje za drugog. Monah Lavrentije joj pomaže u tome i daje joj napitak koji će je samo uspavati, a Romeu šalje poruku da je Julija živa. Međutim, on ne dobija poruku na vreme i misleći da je Julija mrtva ispija otrov u njenoj grobnici. Ubrzo se Julija budi i videvši mrtvog Romea uzima bodež i oduzima sebi život.

Ostali likovi u lektiri “ Romeo i Julija “, to jest svi preživeli članovi obe porodice dolaze u Julijinu grobnicu i shvatajući tek tada koliku je tragediju izazvala njihova mržnja mire se pored tela dvoje nesrećnih ljubavnika.

Likovi u romanu „Romeo i Julija“

U lektiri “ Romeo i Julija “ se pojavljuju brojni likovi, uglavnom članovi dve zavađene porodice. Ipak, u našoj analizi likova ćemo se pozabaviti onim važnijim…

Julija je mlada devojka, od svega 14 godina aristokratskog porekla. Pored toga što je krasi izuzetna lepota, ona je i hrabra, verna, emotivna, te domišljata, ali i poslušna. Osnovni simbol tragične ljubavi, uz Romea, naravno je Julija. Spremna je da se odrekne čak i svoga života zarad ljubavi prema svom voljenom.

Romeo je mladić od 17 godina, takođe plemićkog porekla. Reč je o hrabrom, obrazovanom mladiću, koji je uz to i odan prijatelj, požrtvovan, izuzetno druželjubiv i rado viđen u društvu. Naivan je i impulsivan.

Monah Lavrentije je pravi renesansni tip čoveka, sveštenik širokih shvatanja, mudar, plemenih, odgovoran, hrabar i spreman da pomogne.

Prepričano delo „Romeo i Julija“ za pismeni sastav

Verovatno da su svi čuli za čuvenu Šekspirovu tragediju “ Romeo i Julija “, pa zato puno učenika voli da piše sastav iz srpskog jezika na temu ove lektire. Kako bismo vam olakšali pripremu za to ili, pak pismeni zadatak na istu temu, pokušaćemo da je prepričamo.

Naime, već na samom početku čitalac se upoznaje sa dve ugledne porodice, koje žive u italijanskom gradu Veroni i koje su u sukobu. Ubrzo na glavnom gradskom trgu dolazi do svađe između članova ovih porodica, te ih knez Eskal upozorava i zabranjuje im dalje sukobe.

Montekijev sin, Romeo je zaljubljen u Rozalinu, koja mu ne uzvraća ljubav. Ne bi li je sreo, Romeo odlazi na zabavu koju organizuju Kapuleti, ali tamo susreće Juliju Kapuleti. Među njima se vrlo brzo rađa ljubav, uprkos mržnje koja postoji među njihovim porodicama.

Nedugo zatim, dvoje zaljubljenih tajno venčava monah Lavrentije.

Zatim Kapuletov sinovac, Tibaldo ubija Romeovog prijatelja, Merkucija. Želeći da osveti smrt prijatelja, Romeo ubija Tibalda. Zbog toga biva prinuđen da pobegne, jer dolazi knez Eskalo, koji ga proteruje u Mantovu. Međutim, Romeo ipak ne odlazi iz Verone, već se skriva kod monaha Lavrentija.

Ne znajući da im je ćerka već udata, Kapuleti žele Juliju da udaju za uglednog, bogatog plemića Parisa. A kako se zaklela na večnu ljubav svom Romeo, Julija radije želi da se ubije nego da pođe za drugoga. Pomaže joj monah Lavrentije, dajući joj napitak koji će je samo uspavati, želeći da speči tragediju. Uz to, on šalje glasnika romeu sa porukom da je Julija ustvari živa. Međutim, do Romea ne stiže ova vest na vreme i on, misleći da je njegova voljena mrtva, ispija otrov i umire na njenom grobu. Malo nakon toga, Julija se budi i kada ugleda svog voljenog mrtvog oduzima sebi život bodežom.

Nakon smrti dvoje mladih ljudi koji su se silno voleli, u Julijinu grobnicu stižu članovi obe porodice i tu se mire, shvatajući koliku je tragediju izazvala njihova svađa i mržnja koja se iz nje izrodila.

Poruka dela „Romeo i Julija“

Osnovna poruka lektire “ Romeo i Julija “ jeste da prava ljubav uvek pronađe način da se ispolji. Uz to je prisutna i poruka da se svađe i tvrdoglava želja za nemirenjem sa nekim uvek završi loše po sve učesnike sukoba.

Najbolji citati romana „Romeo i Julija“

O zašto ljubav, likom tako mila,
U kušnji tako kruta je i tvrda?

O zašto ljubav, što je, kažu, slepa,Bez očiju se plena svog dočepa?
I prijatelj kadikad bol nama zada.
Slobodu daj svom oku – posmatraj i ostale krasote.
Od jedne vatre drugi plam se gasi, Od jedne patnje druge gube moć –
Vrtoglav budi, to će da te spasi,

Od novog jada stari bol će proć’.

U svoje oči novi otrov saspi

I starom jedu snaga će da zaspi.

Ja nisam za ples. Podajte mi baklju, Jer mračan sam, te svetlosti mi treba.
Šta – ljubav nežna? Kruta je i tvrda I nemila i bode kao trn.
Iz ljute mržnje niče ljubav medna!
Ko nikad nije osetio rana,I brazgotini taj se podsmeva…
Za reč te držim.
Ljubavi me svojom

Nazovi, pa sam kršten iznova.

Nemoj nikako se kleti
Il ako hoćeš, svojim dragim bićem

Zakuni se, jer ono moj je idol –

I verovat ću.