Tibetanski mastif

Tibetanski mastif jedna je od najstarijih i najuticajnijih rasa pasa, mada su podaci o njihovom poreklu izgubljeni i prilično nesigurni. Arheološki spisi o psima velike visine i masedatiraju iz 1100. godine p.n.e. i mogu se naći u Kini, ali postoje i predanja prema kojima su ovi psi putovali sa Atilom Hunskim i Džingis Kanom, tokom njihovih velikih osvajanja.

Na visoravnima Himalaja koje su njihovo poreklo, tibetanski mastifi su bili čuvari kampova nomadskih pastira. Njihov nomadski stil života pojačao je potražnju za ovim psima, ali su takodje visoke planine razdvojene visoravnima i rekama uticale i na izolovanost ove pasmine.

Ovi psi su u nomadskim uslovima obavljali poslove širokog spektara, čuvali su stada i stražarili su.

Osim toga što su čuvali kampove nomada, ovi psi su se koristili i kao čuvari gradova ili udaljenih manastira. Danju su obično stražarili a noću im je bilo dozvoljeno da lutaju.

Ovaj pas je bio prilično nepoznat u drugim delovima kontinenta, osim na rodnom Tibetu sve do 1847. godine, kada je jedan potkralj Indije poslao kraljici Viktoriji psa sa Tibeta pod imenom Siring. Takođe, skrenuli su pažnju na sebe i kada je Princ od Velsa doveo dva psa koje je izložio na izložbi pasa 1874. godine.

Uvoz je bio praktikovan, ali umereno, i tek je 1931. godine Udruženje tibetanskih rasa u Engleskoj je napisalo i usvojilo standard ove rase.

Sa tek nekoliko primeraka ovog psa van svoje postojbine, budućnost ove rase je bila ugrožena kada je Kina napala Tibet pedesetih godina dvadesetog veka. Opstanak rase je tada isključivo bio u zavisnosti od mogućnosti odlaska u susedne zemlje, ili povlačenja u izolovana planinska mesta i lokacije.

Zanimljivo je i da je sam Dalaj Lama poslao dva svoja psa predsedniku Amerike Ajzenhaueru, ali su ipak uskoro pali u zaborav. Tek sedamdesetih godina prošlog veka došlo je nekoliko primeraka tibetanskih mastifa iz Nepala i Indije i tako se počelo sa programom uzgoja ovih mastifa i u Americi.

Ovaj uvoz je imao široku genetsku bazu, ali je uticao na prirodnu varijaciju u veličini i stilu rase kakvu poznajemo danas. Tibetanski mastif je sada najčešće porodični pratilac i čuvar, iako se neki i dalje koriste kao pastirski psi i čuvari stada. Godine 2005. Američki kinološki klub uvrstio ih je pod klasu „razno“.

Karakteristike i osobine

Direktan predak velikog tibetanskog psa,današnji tibetanski mastif skoro da nije pretrpeo ni jednu promenu, osim dimenzija koje su manje nego nekada. Britanski uzgajivači, koji su ga prisvojili,ipak su u velikoj meri poboljšali i ulepšali ovu rasu.

Odlike ovog psa su snaga, jačinai simpatična glava koja podseća malo na glavu bernardinca. Vremenom je postao značajan kućni ljubimac i pas čuvar, vrlo vezan za svog gospodara i porodicu u kojoj živi.

Karakter mu je čvrst, a on je ujedno i hrabar, odan i pitom. Tibetanski mastif poseduje veliki osećaj za izvršavanje zadataka, ali jevrlo nepoverljiv prema strancima i nepoznatim ljudima. U Aziji, ovaj pas je ipak ostao agresivan, štaviše žestokog karaktera, i sposoban je da čuva cela sela od napada divljih zveri.

Tibetanski mastif ima moćan vrat, jake slabine, snažne prednje noge i , veoma je čvrst. Široka i masivna glava, ima karakteristično jaku vilicu. Oči su mu smeđe i srednje veličine, a izgledajukao da su uvučene.

Uši su srcastog oblika i spuštene su ka napred. Telo je prilično jako i snažno a rep dugačak i povijen na sapima.

Dlaka mu je duga, prava, i bujna na repu gde stvara grivu, a poddlaka je gusta i debela. Boja dlake može da bude crna, plava, crna ili plava u kombinaciji sa riđom.

Veličina

Prosečna veličina mužjaka: Visina: 61-71 cm; Težina: 64-78 kg. Prosečna veličina ženke: Visina: Nešto manja od mužjaka; Težina: Nešto lakša od mužjaka

Drugi nazivi tibetanskog mastifa su Do-ki, Cang-ki i Zang ao.

Životni vek ovog mastifa je od 11 do 14 godina.

Održavanje – Tibetanski mastif

Tibetanski mastifi su mirni u ako ih čuvate u stanu ili kući, a umereno aktivni na otvorenom prostoru. Duža svakodnevna šetnja je dovoljna za potrebe za fizičkom aktivnošću tibetanskih mastifa. Kada im je prostor ograničen, tibetanskim mastifima će biti dosadno, mogu postati frustrirani, pa čak i destruktivni.

Nega dlake podrazumeva četkanje nekoliko puta sedmično, a svakog dana za vreme perioda linjanja. Posebna pažnja je potrebna za negu duže dlake oko ekstremiteta, repa i vrata. Njihovo krzno omogućava lako podnošenje hladnih vremenskih uslova i niskih temperatura, ali im odgovara i toplo, suvo vreme. Medjutim, vrelo i vlažno vreme može biti problem.

Znajte da tibetanski mastifi nisu odredjeni za život van kuće,i zbog njihovog temperamenta treba da žive sa porodicom. Problematično je to što vole glasno da laju u toku noći. Ženke imaju samo jedan estrus godišnje.

Ovaj pas može vrlo ugodno da živi u stanu ako se dovoljno trenira i izvodi na otvoren prostor. U zatvorenom prostoru postaje neaktivan. Ali tokom šetnje, pas mora uvek da bude iza ili ispred vlasnika. Dok je štene, šetnja ovog mastifa treba da bude umerena i nepreterano česta.

Za ženku ovog mastifa je specifično da samo jednom godišnje može da rađa, a na svet donese od 5 do 12 štenaca u jednom leglu.

Potrebno mu je redovno četkanje, linja se svakog proleća i linjanje traje oko mesec dana. Zimi njegovo krzno dobija posebnu gustinu.

Ishrana – Tibetanski mastif

Pošto je reč o gigantskoj rasi, ishranu bi trebalo prilagoditi potrebama rase i da bi omogućili odgovrajući rast i razvoj najbolje je da koristite hranu za štence do 2 godine starosti.

Energetske potrebe variraju tokom života, pa će tako štenci tokom intenzivnog rasta, fizički aktivni psi i   kuje u laktaciji imajti veće energetske potrebe. Džinovski psi, na žalost, nemaju dug životni vek i starosne promene kod ovih pasa se primećuju relativno rano.

Džinovski psi imaju osetljivo srce pa je rizik od bolesti kardiovaskularnog sistema veliki, naročito u kasnijem uzrastu. Odgovarajuća ishrana, može u velikoj meri da pomogne u smislu održavanja dobrog zdravlja i duže vitalnosti.

Štenad džinovskih rasa rastu izuzetno brzo i polovinu svoje odrasle težinedostignu već sa 5 meseci starosti a u tom uzrastu koštani sistem je već dostigao 80 – 90% veličine odraslog psa. Ipak, sistem organa za varenje se ne razvija tako brzo, pa treba obratiti pažnju naishranu štenadi.

U uzgajivačnicama mnogi ove mastife hrane isključivo pilećim i goveđim mesom, uz povremeni dodatak „poslastica“ iz mora kao što su morski krastavci i meso pojedinih školjki.

Bolesti – Tibetanski mastif

Ovo je pas relativno otporan na većinu bolesti. Retki zdravstveni problemi mogu biti na primer koronarna arterijska bolest, hipotiroidoza a povremeno su primećeni: entropija, napadi i pseća urođena demijelinizativna neuropatija

Životni vek im je od 11 – 14 godina.

Cena

Nema sumnje da je tibetanski mastif najskuplji pas na svetu! Legenda kaže da su ih posedovali i Džingis Kan i Buda. Danas, oni predstavljaju statusni simbol bogatih Kineza i pravi su ekskluzivni psi.

Njihova cena, koja je pre oko pet godina bila oko 700 dolara, danas dostiže nekoliko stotina hiljada, pa čak i više od milion dolara.

Jedno od najpoznatijih uzgajališta ovih pasa u Laošanu, na istoku Kine, štenad prodaje isključivo kineskim multimilionerima.

Pogledajte slike ovih posebnih pasa u našoj galeriji.