Šta je nasilje nad ženama i kako ga sprečiti
Ako niste sigurni šta sve može da spada u kategoriju „nasilje nad ženama“ pročitajte za početak definiciju nasilja nad ženama po dokumentima Ujedinjenih nacija:
„Nasilje nad ženama je ispoljavanje istorijski nejednakih odnosa društvene moći između muškaraca i žena koji su doveli do diskriminacije i dominacije nad ženama od strane muškaraca i do sprečavanja potpunog napretka žena. Nasilje nad ženama je jedan od osnovnih društvenih mehanizama kojima se žene prisiljavaju da budu u podređenoj poziciji u odnosu na muškarce. Nasilje nad ženama je prepreka u postizanju jednakosti, razvitka i mira.“
Šta je nasilje nad ženama
Nasilje nad ženama je svaki čin protiv volje žene i činjenje radnji koje ženu ugrožavaju na razlilite načine pa tako razlikujemo psihičko nasilje, fizičko nasilje, seksualno nasilje, ekonomsko nasilje…
Nasilnik naravno može da bude u porodici (muž, sin, otac, brat, …) bilo koja poznata osoba (prijatelj, poznanik, kolega) ili potpuno nepoznati muškarac.
Bitno je naglasiti da se nasilje može dogoditi baš svakoj ženi i da zlostavljanje žena nije posledica ili kazna za njeno ponašanje, već sistema patrijarhata u kom muškarci vode glavnu reč, a nasilje nad slabijim polom je jedan od načina održavanja te moći.
Uzroci nasilja nad ženama
Obično se u svakom društvu smatra da je porodica privatna stvar. Alo, ovakvim stavom, bekada se prećuti i nasilje u porodici, pa oni koji u porodici imaju manju moć – žene i deca, teško nalaze podršku.
Muškarci su uglavnom naučeni da budu dominantni u porodici, a ponekad to čine na nasilnički način. Poznato je da deca koja odrastaju u takvom okruženju kasnije i sama često postaju nasilnog karaktera.
Kazne za nasilje propisane su zakonima, a u članu 164. Krivičnog zakonika iz 2002. prvi put u Srbiji, država priznaje da nasilje u porodoci nije lična stvar člana porodice već je reč o društvenom i državnom pitanje, a tako jei u svim državama Evrope pa i u većini svetskih zemalja.
Za ovakve odredbe najzaslužnije su aktivistkinje feminističkog pokreta koje su se za to godinama zalagale.
Ko su žrtve nasilja a ko su nasilnici
Statistika kaže da žrtva nasilja može biti bilo koja žena, bez obzira na njene godine i obrazovanje, materijalnu situiranost ili nacionalnost. Načini nasilja nad ženama razlikuju se od kulture do kulture i zavise od tradicije, pa tako imamo u nekim zajednicama spaljivanje žena nakon muževljeve smrti, ubijanje žena zbog miraza, odsecanje klitorisa, kamenovanje… S druge strane, nasilnici mogu biti muškarci bilo koje profesije, finansijske situacije, nacionalnosti i teško ih je prepoznati jer nema nekog odredjenog profila.
Tehnike dugotrajnog nasilja nad ženama
Izolacija u više vidova kao što su zabrana upotrebe telefona, zaključavanje, oduzimanje ličnih dokumenata, zatim „momenti nežnosti“ u kojima je nasilnik ljubazan, kupuje poklone i pažljiv je, pa i obećava promene… Ipak ovi momenti su retki i samo ometaju ženinu odlučnost da nasilnika napusti.
Uvodjenje potpune kontrole takodje je zastupljeno. Nasilnik tada odlučuje u svim situacijama i o svemu što se tile ženinog života, dakle odlučuje šta će ona raditi, kada će da govori, koliko novca sme da ima i obavezna je da polaže račune i opravdanja za sve postupke.
Ne nasedajte na pretnje
Zastrašivanje je jedna od uspešnijih tehnika gde se stalnim pretnjama postiže kontrola nad žrtvama. Česte su i pretnje koje se odnose na bezbednost članova ženine porodice pa i decu.
Kako sprečiti nasilje i šta možete da uradite
Ispričajte nekoj osobi u koju imate poverenja šta vam se dogadja, važno je da ne ćutite! Nikako!Ćutanje Vas neće spasiti, spasiće nasilnika odgovornosti.
Morate verovati sebi i znajte da ste u pravu i da je nasilje nad ženama zločin! Ima puno primera žena koje su izašle iz vrtloga nasilja, ali morale su biti jake i da veruju u svoje kvalitete.Dakle, volite sebe.
Sačuvajte dokaze o nasilju
Čuvajte dokaze o zlostavljanju. Idite kod lekara i uzmite potvrdu o vrstama povreda. Fotografišite obavezno povrede, jer, ako ne uradite prijavljivanje nasilja odmah, imaćete dokaze za slučaj da nasilje prijavite kasnije.
Prijava nasilja policiji i pokretanje procesa
Prijavite nasilje policiji. Ako ne možete vi, pošaljite prijateljicu ili rodjaku a postoji i SOS telefon. Ljudska prava žena tretirana su u propisima i policija je dužna da reaguje, i kada prijavite nasilje, treba da podnesu krivičnu prijavu koja se dostavlja nadležnom tužilaštvu, a tužilaštvo zatim odlučuje da li će nastaviti postupak. Važno je da posedujete bilo kakve dokaze o nasilju: lekarska uverenja, da imate svedoke o dogadjajima ili fotografije.