Dolap, Milan Rakić
Autor: Milan Rakić
Književni rod: lirika
Književna vrsta: misaona ( refčeksivna ) pesma
Tema pesme
Osnovna tema pesme “ Dolap “ je prolaznost života svakog pojedinca.
Analiza pesme “ Dolap „, Milan Rakić
Stvaralaštvo ovog pesnika je pripadalo takozvanom periodu moderne, a neke od osnovnih tema stvaraoca u doba moderne su čovek i njegov život, ali sa primesama pesimizma. Tako je i Milan Rakić svoju pesmu “ Dolap “ posvetio ovoj temi.
Zapravo kroz čitavo Rakićevo pesništvo provejava doza pesimizma, rezigniranosti, a misao o čovekovoj prolaznosti je, čini se osnovna misao u ovoj pesmi.
Pesma “ Dolap “ metaforički govori o čovekovom životu, poredeći pesnika sa konjem – vrancem. Već u prvom stihu pesme Milan Rakić uvodi dolap, kao sećanje na detinjstvo i veli:
Ja znam jedan dolap. Crn, glomazan, truo,
stoji kao spomen iz prastarih dana.
Naša analiza ne može odmaći dalje od početka pesme ukoliko ne znamo šta je to dolap, a verujem da većina današnje dece to ne zna. Naime, dolap je bio sastavni deo vodenice. Reč je o točku koji je pokretao vodenicu, a njega je opet, pokretao konj.
Čitavu prvu strofu pesme “ Dolap „, Milan Rakić posvećuje sećanju na detinjstvo, te na dolap. Druga strofa se nastavlja na sećanje iz detinjstva, s tim što Milan Rakić sada uvodi lik konja vranca koji je pokretao dolap:
Jedan mali vranac okreće ga tromo,
malaksao davno od teškoga truda.
Od treće, pa sve do poslednje, to jest jedanaeste strofe Milan Rakić opisuje vranca, te koristeći stilsku figuru poznatu kao apostrofa, pesnik poistovećuje svoj i ljudski život uopšte, sa životom vranca. Upravo je razumevanje ove stilske figure važno kako bi vaša analiza bila što bolja. Pomoću apostrofe, Milan Rakić je uspeo da postigne uverljivost, ali i dinamiku stihova, obogativši time intonaciju čitave pesme.
Interpretacija treće i četvrte strofe zahteva i razumevanje životnog puta vranca, koji je opisan u ovim stihovima. Prema mišljenju mnogih znalaca koji su se bavili analizom stihova pesme “ Dolap „, ovi stihovi su najvažniji za razumevanje čitavog dela, pa bi valjalo da na njih obratite posebnu pažnju ukoliko pišete sastav na temu ove Rakićeve pesme.
Već u petoj strofi je sasvim jasno da se vranac poistovećuje sa čovekom, pa je i analiza ovih stihova vrlo jasna:
O, kako te žalim! – gle, suze me guše, –
oličena sudbo svih života redom,
tebe, braću ljude, i sve žive duše,
jednake pred opštom neminovnom bedom.
Nakon ovih stihova, Milan Rakić nastavlja da govori o patnji vranca, koga bičuju kako bi više radio. Iako pored vranca ima i vode i hrane, njemu niko ne daje ni da jede ni da pije:
Al bič fijukne. Zbogom, nado pusta!
Da ne bi bilo zabune, analiza ove pesme mora da se osvrne i na simbol biča, koji nije dat kao simbol socijalne nepravde, već je više dat metafizički – kao simbol sudbine i neminovnosti. Upravo zato što je ovaj motiv metafizički, pesma “ Dolap “ se i karakteriše kao misaona, to jest refleksivna, a ne socijalna pesma, kako bi mogla greškom da se okarakteriše.
U osmoj i devetoj Milan Rakić potpuno otvoreno i jasno pokazuje da kada govori o vrancu i njegovom životu, zapravo govori o sebi i svom životu:
Ti si, kao i ja, od mladosti rane,
osetio opštu sudbu što nas gazi…
Sam kraj pesme, to jest njena poslednja strofa jasno pokazuju dozu ironije, pa može se reći čak i pesimizma, jer Milan Rakić u ovim stihovima samo smrt vidi kao izbavljenje od ispraznog života, od života koji se samo vrti u krug:
Pusti snovi! Napred, vranče, nemoj stati,
ne miriši travu, ne osećaj vir,
nagradu za trude nebo će ti dati:
mračnu, dobru raku, i večiti mir!
Pa ipak, iako su završni stihovi pesme “ Dolap “ prilično mračni i pesimistični, ne može se reći da je čitava pesma takva. Analiza cele pesme jasno pokazuje da postoje stihovi koji ublažavaju pesimistični ton završnih stihova. Reč je o stihovima koji ukazuju čitaocu na važnost oslanjanja na sopstvene snage, a istovremeno pokazuju prezir prema lažnim i apsurdnim obećanjima:
…nagradu za trude nebo će ti dati…
Pesma “ Dolap “ je sačinjena od ukupno 11 strofa, a obgrljena rima daje poseban ritam stihovima.
Motivi u pesmi “ Dolap „
Osnovni motiv u pesmi “ Dolap “ je motiv prolaznosti života i upravo tumačenjem ovog motiva treba da započne svaka analiza i interpreacija ove pesme. Milan Rakić je život video kao prolazan, pun teškoća i patnje, dok vaša interpretacija života, a time i njegovih stihova može biti potpuno drugačija. A to je vrlo važno za dobar sastav na temu ovih Rakićevih stihova, jer ćete pisati svoje mišljenje o pesmi “ Dolap „.
Pored ovog motiva, prisutni su i motivi snova, koje Milan Rakić smatra uzaludnim i pustim, te motivi nade, koja je opet, po pesnikovom mišljenju izneverena.
Svakako, najbitniji je možda motiv smrti, kao okončanja svih patnji uzaludnog života.
Prepričano delo “ Dolap „
Početak pesme “ Dolap “ je obeležen sećanjem da detinjstvo, te na dolap koji je pokretao vodenicu i koji je pesnik upamtio. Seća se njegove škripe, koju je još kao dete čuo i kaže da mu je ta sprava dobro znana.
U drugoj strofi govoi o mladom vrancu koji je pokretao taj dolap. Umoran i malaksao, pokretao je dolap, dok ga je udarao bič, goneći ga da radi još više.
Prelazeći na direktan govor, Milan Rakić se u trećoj strofi obraća direktno vrancu, ali u prošlom vremenu. Da bi već u sledećoj dao opis vranca u budućnosti, koji je već počeo da kopni od tolikog rada. Upravo u toj strofi se prvi put naslućuje poređenje života pesnika i života vranca.
U sledećoj strofi Milan Rakić izražava žaljenje prema uzaludnom životu vranca, poistovećujući sada njegov život sa životima svih ljudi. Stihovi koji slede ukazuju na mučan život vranca, to jest svih ljudi. Iako je i voda i hrana pored njega, bič ga tera da neumorno radi i dalje.
Dve strofe koje slede jasno pokazuju da se pesnik poistovećuje sa vrancem govoreći o tome šta je hteo u mladosti, a šta je dobio od života.
Završni stihovi pesme nose njenu suštinu. A suština života, kako je vidi Milan Rakić u stihovima svoje pesme “ Dolap “ je u smrti. Jedino ona nosi smirenje i izbavljenje od uzaludnosti ljudskog života.