Promenljive i nepromenljive vrste reči u srpskom jeziku

Definicija reči

Svi mi teoretski znamo šta je reč, ali da bismo razumeli bolje koje su to vrste reči u srpskom jeziku, moramo znati i tačnu definiciju. A gramatika srpskog jezika kaže da je reč skup glasova ili, pak samo jedan glas koji ima neko značenje.

Kao što znamo, reči prvenstveno služe za sporazumevanje, te njima saopštavamo sve što: mislimo, osećamo, želimo, vidimo. Tako da bi se moglo reći da su reči osnov svake komunikacije.

Vrste reči u rečenici

U srpskom jeziku postoje dve vrste reči i to, one koje menjaju svoj oblik i one koje ga ne menjaju. Pa tako, gramatika našeg jezika razlikuje promenljive i nepromenljive vrste reči.

Ono što je dobro i što razumevanje vrsta reči čini lakšim za učenje jeste što i jednih i drugih ima po pet. Pa da biste lakše zapamtili, zamislite da su promeljive vrste reči na prstima jedne vaše ruke, a nepromenljive vrste reči u rečenici na prstima vaše druge ruke. Tako ćete uvek biti sigurni da ste nabrojali sve vrste reči koje postoje u srpskom jeziku.

Promenljive vrste reči u srpskom jeziku

Kao što smo već rekli, promenljive vrste reči u rečenici su one koje menjaju svoje oblike, a u zavisnosti od reči uz koje se nalaze u rečenici.

Gramatika srpskog jezika razlikuje pet vrsta promenljivih reči i to: imenice, zamenice, prideve, glagole i brojeve.

Imenice

Promenljiva vrsta reči kojom se označačavaju bića, predmeti i pojave, gramatika srpskog jezika naziva imenicama.

Primeri imenica su: Dušan, Jovan, vetar, zvezde, nebo, karta, radio, knjiga, pesma, badem, hleb, računar, muzika, hrana, pečat, papir, pasoš, olovka, sveska…

Zamenice

Zamenice su promenljive reči, koje služe da zamene nazive lica, predmeta, pojava. Gramatika srpskog jezika razlikuje imeničke i pridevske zamenice, a one se dalje dele na brojne vrste ( lične i nelične imeničke zamenice, prisvojne, pokazne, opšte… ).

Primeri za zamenice su: ja, ti, on, mi, vi, oni, sebe, tebe, ko, šta, neko, nešto, niko, ništa…

Pridevi

U srpskom jeziku u promenljive reči spadaju i pridevi, koji imaju funkciju da označe osobinu onog pojma koji je izražen imenicom ili zamenicom. Pridevi se uvek nalaze uz imenice ili zamenice u rečenici.

Ove promenljive reči se dele na: opisne, gradivne, vremenske, prisvojne i mesne.

Primeri za prideve su: dugačka ( suknja ), visoko ( drvo ), dobar ( čovek ), britak ( jezik ), nezgodan ( trenutak ), zgodna ( devojka ), ukusan ( ručak ), brza ( lopta ), uredan ( učenik )…

Glagoli

Gramatika srpskog jezika veli da glagoli spadaju u promenljive reči, a imaju ulogu da označe radnju, stanje ili zbivanje.

Glagoli se dele prema: značenju, trajanju radnje i predmetu radnje.

Primeri za glagole su: hodati, trčati, svirati, voziti, buditi se, smrkavati se, sijati, padati, češljati se, gledati, raditi, kucati, slušati, učiti, družiti se…

Brojevi

Poslednja, peta vrsta reči koje spadaju u promenljive reči u srpskom jeziku su brojevi. Brojevi se dele na: glavne ( osnovne ), redne i zbirne.

Primeri za brojeve su: sedam, osam, deset, sto, pedeseti, stoti, treći, peti, dvanaesti, devetoro, desetoro, stotinu, milion, hiljadu…

Nepromenljive vrste reči u srpskom jeziku

Sasvim je jasno da su nepromenljive vrste reči u rečenici one koje, bez obzira na reči uz koje se nalaze ne menjaju svoj oblik.

Pa tako, gramatika srpskog jezika razlikuje pet vrsta nepromenljivih reči i to: priloge, predloge, veznike, rečce i uzvike.

Prilozi

Nepromenljive reči koje imaju ulogu da bliže odrede glagolsku radnju, pa se zato uvek nalaze uz glagole. Prilozi određuju glagolsku radnju na pet načina i to po: vremenu, mestu, načinu, količini i uzroku.

Kao i pridevi, tako i prilozi mogu vršiti poređenje, to jest komparaciju.

Primeri za priloge su: pozadi, ovamo, tamo, levo, desno, zimus, letos, ujutru, uveče, predveče, popodne, prepodne, tek, već, ovoliko, onoliko, stoga, zato, daleko…

Predlozi

Predlozi su nepromenljive reči koje u rečenici imaju ulogu da bliže pokažu odnos između određenih padežnih oblika uz koje se nalaze u rečenici, ali i da bliže prikažu odnos tih padežnih oblika prema ostalim rečima u rečenici.

Iako gramatika srpskog jezika daje naizgled komplikovanu definiciju, kada budete videli primere, sigurno će vam biti jasnija ova vrsta reči.

Primeri za predloge su: ka, prema, nakon, oko, pre, posle, između, iza, uz, niz, u, na, pred, nad, sa, od, do, usled, radi…

Veznici

Kako im i sam naziv kaže, ove nepromenljive reči služe kako bi označile vezu između pojedinih reči u rečenici, a u pojedinim slučajevima i između rečenica.

Veznici mogu biti zavisni i nezavisni.

Primeri za ove nepromenljive reči su: a, ali, već, nego, dok, ili, ako, jer, da, i, pa, pak…

Rečce

Nepromenljive reči kojima se izražava lični stav govornog lica prema onome što je rečeno rečenicom, gramatika srpskog jezika naziva rečce, to jest partikule.

Postoji veliki broj vrsta rečca, a primeri za njih su: samo, jedino, kao, eno, evo, eto, da, ne, li, da li, zar, možda, nipošto, zaista, verovatno, itekako, sigurno, baš, bar, međutim…

Uzvici

Drugi naziv, koji se ne koristi tako često za ove nepromenljive reči jeste interjekcije. Uzvici su, prema definiciji pojedini glasovi ili skupovi glasova koji se u srpskom jeziku koriste da označe lična osećanja i raspoloženja, odnosno stanja.

Primeri za ove nepromenljive reči su: oj, oh, jao, ah, šic, iš, pis, ajoj…