Pilipenda, Simo Matavulj

Autor: Simo Matavulj
Književni rod: epika
Književna vrsta: pripovetka

Tema i ideja dela

U širem smislu bi se moglo reći da je tema ove pripovetke prikaz teškog položaja seljaka i njegovog života uopšte u dalmatinskim selima, tokom 19. veka. A kada se temaposmatra u užem smislu, onda kažemo da je tema pripovetke “ Pilipenda “ stradanje pravoslavnog hrišćanina koji ne želi da izda svoju veru, makar i izgubio život od gladi.

Ideja kojom se rukovodio Simo Matavulj jeste realna situacija i zaista se zbila. Nije pisac ništa izmislio u ovom delu, jer se proces unijaćenja zaista odvijao u tim područjima. Osnovna ideja ovog dela je želja piščeva da oda počast ljudima koji nisu izdali svoju pravoslavnu veru ni u najtežim životnim trenucima, a koji su prikazani kao glavni likovi pripovetke. Srećom, te je bilo i takvih ljudi.

Vreme i mesto radnje

Vreme i mesto radnje su precizno određeni u samom delu, pa Simo Matavulj veli: “ To je bilo zimi 1843. godine. “
Mesto radnje je Petrovo polje u Dalmaciji, tačnije selo Krička, koje Simo Matavulj naziva samo: “ selo K. „.

Analiza i interpretacija pripovetke “ Pilipenda „

Stvaralaštvo ovog pisca karakteriše jednostavno kazivanje, neusiljeno, vrlo zanimljivo i izuzetno vešto, bez reči osude on iznosi na svetlost dana događaje koji su se zbili, a kojima je bio svedok na posredan ili neposredan način.

Pripovetka “ Pilipenda “ govori o događajima koji su se zaista odigrali u Dalmaciji tokom 19. veka. A Simo Matavulj je za mesto radnje odabrao upravo ovo selo, jer je u njemu unijaćenje bilo najjače, uzevši u obzir da je većinski deo stanovništva činio pravoslavni živalj. Nažalost, vrlo brzo su mnogi pravoslavci prešli, to jest “ upisali se u carsku veru „. Oni su pounijaćeni i prešli su u katoličku veru. Kako bi pojačao opšti utisak o glavnom junaku i njegovu veličinu, Simo Matavulj unosi i vrlo tešku spoljnu atmosferu: zima je u Petrovom polju, letina je slaba i ljudi sve manje i manje imaju šta da jedu. Kako je u to doba bio izuzetno slabo razvijen saobraćaj, bilo je potrebno dosta vremena da žito stigne sa primorja u gradove, a zatim i u sela, a uz to su surovi trgovci podigli cene žita, tako da običan seljak nije imao čime da ga plati.

Sve to je iskoristila “ sreska vlast „, koja je počela da deli žito narodu i to tako da su katolici dobijali žito, s tim da ga plate od sledeće letine, za koju su svi očekivali da će biti bolja nego te godine, dok su pravoslavci dobijali žito besplatno. Međutim, uslov da zaista i dobiju žito je bio da se pounijate.
Evo kako to opisuje Simo Matavulj:

“ Narod se smuti. Agitacija najviše poče u selu K., gdje ne bješe druge vjere sjem pravoslavne. Stari iznemogli pop nastojaše da orazumi svoju pastvu, ali baš znatnije seljake strah od gladi nagna da se pounijate. To učiniše kapitan, ađunto, čauš ( seoski knez, zamjenik mu i raznosač službenih listova ) i još sedam – osam domaćina- To se zvalo: “ upisati se u carsku vjeru! “ Razumije se da je novovjercima bilo zabranjeno ulaziti u pravoslavnu crkvu… “

I među svima njima izdvaja se Pilipenda, koji je za sve njih bio “ živi, oličeni prijekor „. Zapravo, oni su želeli i njega da vide pounijaćenog, kako bi dokazali samima sebi da nisu učinili ništa loše. I upravo ovo mišljenje koje oni imaju o njemu je ključno za razumevanje čitavog dela, pa zato analiza i interpretacija obraćaju naročitu pažnju na to. Trebalo bi da vam bude jasno koliko je veliki čovek zapravo bio Pilipenda, jer će vam verovatno osobine njegovog lika biti jedna od tema za sastav iz srpskog jezika kada se bude obrađivala pripovetka “ Pilipenda „. Njegova čvrsta vera se naročito ogleda u rečima:

“ – Valaj, neću, pa sad crkao od gladi! A nećete dugo ni vi svi, pa da vam je car poklonio cijelo Petrovo Polje! “

koje Pilipenda upućuje pounijaćenom Jovanu Kljaku. Pilipenda je spreman i život svoj da da, ali se svoje vere ne odriče i u tome i jeste njegova veličina. Pa čak ni u trenucima kada odlučuje da proda svoju kokošku Pirgu, pa čak ni kada on i žena dele polupraznu činijicu kačamaka, on ne posustaje.

Analiza i interpretacija ove pripovetke se vrlo često zadržavaju na jednoj sceni, u kojoj se vidi sva težina položaja u kome se nalaze Pilipenda i njegova žena. Reč je o trenutku kada sedaju da jedu, a na stolu imaju samo jednu polupraznu činiju kačamaka, koja je spremljena više od crnog, nego od belog brašna. Tada se vidi koliko ljudi kada su gladni gube svoju ličnost, jer njih dvoje:

“ Pošto se prekrstiše, počeše polako, oprezno žvatati, omjerajući nesvjesno, brzo i krišom jedno drugom zalogaje. “

Ono što je vrlo važno za bolje razumevannje ovog dela svakako je prikaz dvoje supružnika koje jasno daje Simo Matavulj:

“ Ponjekad, trenutno, sukobili bi se njihovi prazni, tužni pogledi, ali bi ih brzo odvratili. Tako izgledahu kao dva kipa, koji oličavaju glad i nemoć! “
Ali čak ni tada Pilipenda i njegova žena nisu odustajali i nijednog trenutka nisu ni pomislili da izdaju svoju veru.

Analiza i interpretacija kraja pripovetke su takođe jako bitni za bolje razumevanje čitavog dela. Kada ga je Kljako sa družinom pounijaćenih meštana napao da treba da promeni veru, Pilipenda prvi i jedini put pokazuje svoju nemoć i bes zbog situacije u kojoj se našao. Pilipenda je zamahnuo da udari Kljaku, koji je uspeo da pobegne, pa on iskali sav svoj bes na Kurijelu, magarcu koji mu je bio “ verni pomagač u borbi za osptanak „:

“ Onda Pilipenda, izvan sebe od gnjeva, ovom snagom udari Kurijela. Ovaj stade, okrete glavu i tužno pogleda gospodara, a Pilipenda se postiđe, pa ga obuze žalost, te sjede na pervaz od ceste i zaplaka se! „

Glavni likovi i njihove osobine

Glavni likovi su: Pilip Baklina ( poznat pod nadimkom Pilipenda ), njegova žena Jela i Jovo Kljaka.

Simo Matavulj daje vrlo precizan opis fizičkog izgleda glavnog junaka: “ Kad ustade da se protegne, tada se tek vidje da je pravi Pilipenda, kako su ga seljani zvali, jer kad diže ruke povrh glave, umalo ne dohvati ševar na krovu! Bješe krakat, duga vrata i oble glave. Benevreci na njemu bjehu sama zakrpa, a njekada crvena kapa, od plijesni crna, natakla mu se do klepastih ušiju. Kad zijehnu, činilo se da će progutati lonac. “

Ovo su samo fizičke osobine glavnog junaka, međutim za razumevanje čitavog dela mnogo su bitnije njegove moralne osobine. A Pilipenda je iznad svega “ tvrd “ u svojoj veri. Njemu je vera sve. Ali da ne bi bilo zabune, nije on nikakav verski fanatik, već čovek koji je svestan da ukoliko izgubi svoju veru, izgubiće sve: dostojanstvo, poreklo i sve što ga čini čovekom. Pa čak ni u trenucima kada nema šta da jede, po cenu svog života, Pilipenda se ne odriče pravoslavlja.

Za Pilipendinu ženu saznajemo da je “ sitna žena, ružna „, kako veli Simo Matavulj. Međutim, iz njenih postupaka se vidi da ona ni malo ne zaostaje u veri i snazi za svojim mužem. I ona je vrlo istrajna, kao i njen muž i njene moralne osobine su slične njegovim. Kada je Pilipenda upita:

“ – A hoćeš li da se upišemo u tu…tu…vjeru? “

ona sa odlučnošću odgovara:

“ – Sačuvaj Gospode! – reče Jela ustuknuvši i prekrstivši se. “

Simo Matavulj navodi da ona nije imala maramu, ali je ta marama izuzetno važna, jer žene nekada nisu smele da uđu u crkvu gologlave. Nije ona brinula toliko što nema maramu, već što će reći svet da su i oni izdali svoju veru. Pa kako veli svom mužu:

“ – Jadni ti smo, šta ćemo? Za ovo nećeš uzeti ni pet šestica, koliko treba za brašno, a ja gologlava ne mogu na pričešće, te će se reći da smo se i mi upisali. “

Glavni likovi i njihove osobine u delu “ Pilipenda „, Simo Matavulj vrlo jasno opisuje. Pa tako za Jovana Kljaka veli:

“ Bješe to živolazan starčić, koji je prije dvadeset i pet godina učestvovao u šibeničkoj buni protiv vladike Kraljevića, kad ono htjede da pounijati Dalmatince, a sad Kljako, pod starost, ipak prevjeri! “

Kljako je izdao svoju veru iako je imao dovoljno sredstava za život, smatrajući da će tako obezbediti bolju budućnost svojoj porodici.

Prepričano delo “ Pilipenda „

Analiza i interpretacija, kao i glavni likovi i njihove osobine u delu “ Pilipenda “ će vam uz prepričano delo sigurno olakšati razumevanje čitave pripovetke, pa će i vaš sastav iz srpskog jezika sigurno biti bolje napisan.

Pripovetka “ Pilipenda “ spada u takozvane kratke pripovetke. Na samom početku, Simo Matavulj odmah uvodi glavnog junaka, prikazujući ga kako spava. Posebnu pažnju je obratio na enterijer, opisujući kako izgleda siromašna kuća u kojoj spava Pilipenda.

U dvorištu je njegova žena, Jela, koja priprema panjeve da ih Pilipenda odnese na prodaju, ne bi li zaradio makar toliko novaca da imaju brašno, kako bi imali šta da jedu.

Potom Simo Matavulj opisuje Kurijela, njiovog magarca, kokošku Pirgu. Pilipenda i njegova žena su pored Kurijela i Pirge imali i jednog pevca i jednu kokošku. Sledi opis sela K. i pominjanje da se u selu zida nova bogomolja, “ koja bi dolikovala kakvoj varošici, a ne najsiromašnijem selu Petrova Polja. “

Domaćica ulazi u kuću, a utom se budi i Pilipenda. Simo Matavulj opisuje njegove fizičke osobine. Potom oni pripremaju kačamak od mrvice brašna koja im je preostala, odlaze da se umiju, pa pomolivši se Bogu jedu to malo hrane što imaju na stolu. Jela saopštava da nema maramu da pokrije glavu i da ne može u crkvu da se pričesti, pa će svi ostali misliti da su i oni prešli u drugu veru. Pilipenda odlučuje da proda Pirgu i kupi Jeli maramu.

Pilipenda sa Kurijelom kreće da proda šta ima. Usput Pilipenda “ razgovara sa Bogom, obraćajući mu se u mislima sa “ Bogo moj „. Pita Ga zašto ljudima šalje glad i zahvaljuje Mu što smo “ najsiromašniji najtvrđi u vjeri, te volijemo dušu, nego truh!… “ Istovremeno se priseća i kako i zašto je došlo do toga da njegovi sunarodnici izdaju pravoslavnu veru.

Usput Pilipenda sreće Jovana Kljaku koji je se pounijatio i izdao svoju veru, pa želi da ubedi Pilipendu da i on to uradi. Simo Matavulj vrlo vešto prikazuje te novovernike, jer Kljako veli da nisu oni to učinili od besa “ niti mislimo ostati u poganiji „, već samo žele da obezbede svojoj deci normalan život, “ pa onda ćemo lako „.

Pilipenda je vrlo iznerviran svim ovim i besan odgovara:

“ – Ja se uzdam u moga srpskoga Rista! Ako će mi pomoći, hvala Mu, ako neće i onda Mu hvala, jer mi je sve dao, pa mi sve može i uzeti, i dušu! “

Kljako odgovara da ga se kloni, jer je on sada “ carske vjere „, a Pilipenda poteže štap da ga udari, ali ovaj pobeže. “ Izvan sebe od gnjeva „, kako veli dalje Simo Matavulj Pilipenda udari svom silinom svog magarca. Kada ga je Kurijel tužno pogledao, “ Pilipenda se postidje “ i zaplaka.