Šimšir – odličan za živu ogradu
Šimšir, latinski naziv (Buxus) je ukrasno grmlje koje je jako popularno kod svih koji imaju baštu jer se može saditi i samostalno ali i u kombinaciji sa drugim biljkama, a posebno je zahvalna biljka jer se može koristiti kao živa ograda, kao lepa pozadina za niže ukrasne biljke u vrtu, za obrube terasa i balkona, kao ukras oko staza… Oblikovanje odnosno orezivanje i šišanje šimšira postalo je prava umetnost i još jedna je od prednosti ove biljke jer je vrlo zahvalna za pravljenje najrazličitijih formi.
Danas je poznato oko 30 vrsta šimšira. Kod nas se najviše gaje dve vrste: Buxus sempervirens i Buxus microphylla.
Buxus sempervirens je gusti je grm ili nisko stablo sa sjajnim zelenim listovima. Iako naješće raste u visinu do metar i po, starija biljka može da dostigne i 5 metara. Dobro podnosi hladnoću pa će biti lep i zimi, a najpoznatije sorte su “Elengatissima”, “Pendula”, “Suffruticosa” i “Marginata”.
Buxus microphylla je japanski sitnolisni šimšir. Raste do jednog metra u visinu i ima sitne zelene listove koji u jesen postaju bakarni. Odlična je vrsta za nisku živicu i kao ukras na ivičnjacima i u vrtovima sa ukrasnim cvećem. Najpoznatije je “Compacta” koja poraste u visinu tek 30 cm pa se može držati i u saksijama na terasi.
Sadnja i uzgoj
Šimšir je prilagodljiv raznim uslovima staništa, ali je najbolje saditi ga u dobro drenirano tlo. Medjutim, imajte na umu da velika vlaga može uzrokovati oštećenja, pa čak i uvenuće biljke. Nemojte saditi šimšir u stalno vlažno tlo. Odgovaraju mu sunčana i polusenovita mesta. Pripremite zemlju za presadjivanje, tako što ćete iskopati rupu koja je dva puta veća od korenove bale ali ne preduboka. Šimšir zatim treba posaditi do dubine do koje su bile posađene u rasadniku jer previše duboka sadnja može da bude uzrok bolesti, uginuća i propadanja biljke.
Posle sadnje jamu treba ispuniti dobrom vrtnom zemljom kako bi se koren dobro prilagodio a zemlju oko biljke treba još ugaziti pa zaliti.
Zalivanje šimšira
Redovno zalivanje vrlo je važno naročito za mlade šimšire koje smo tek posadili. Adekvatna nega podrazumeva i djubrenje odnosno prihranu jednom do dva puta godišnje. Prvi put se šimšir prihranjuje u proleće, a drugi put – krajem juna ili u julu. Gajenje i održavanje šimšira podrazumevaju još i čestu rezidbu kojom se odstranjuje veliki dio lisne mase biljke zbog čega je prihrana više nego potrebna. Upotrebljavajte mineralna đubriva s produženim delovanjem, a možete nabaviti i posebna đubriva namenjena isključivo za šimšir.
Rezidba
Prvih nekoliko godina uzgoja šimšira potrebno je redovno ga orezivati kako bi se postigla fina razgranatost biljke.
Šimšir se uvek orezuje tako da u poprečnom preseku ima oblik trapeza odnosno da deo pri tlu bude nešto širi nego vršni deo biljke. Ovo je važno jer se na opisan način omogućava ravnomerna osvetljenost svih delova šimšira koji će onda biti puniji i zeleniji.
Odrasli đimšir treba orezivati nekoliko puta godišnje i to u periodu od septembra do novembra kada je rast mladica pojačan.
Razmnožavanje
Cena sadnica šimšira nije nimalo niska, pa se zato preporučuje razmnožavanje reznicama.
Reznice se uzimaju u julu ili avgustu i to sa dobro razvijenih starijih biljaka. Najkvalitetnije su vršne reznice koje treba da imaju dužinu od 10 do 15 cm. Sa donje polovine reznice uklonite sve listove, a reznicu umočite u prah za ukorenjavanje i onda ubodite u zemlju.
Zemlju koju koristite za razmnožavanje napravite od podjednakih delova treseta i rečnog peska a možete kupiti i gotovi supstrat. Kada se reznice ubodu u zemlju, dobro ih zalijte i prekrijte providnom folijom. Posudu treba staviti na senovito mesto, a najbolja temperatura za ukorenjavanje je od 23 do 27 °C, uz vlagu vazduha od oko 80%.
Redovno orošavajte reznice i vetrite prostor u kom se nalaze, pa posle 3 do 4 meseca, očekujte formiranje korena. Tada mlade biljke treba presaditi u posude gde će se dalje gajiti sve do perioda sadnje na stalno mesto.
