Rododendron – prelepi baštenski ukras!

Rododendron je poznat još i kao ružino stablo, od davnina je popularna biljka u mnogim vrtovima a danas postoji izmedju  600 i 900 različitih vrsta i oko 1 000 hibrida ovog cveća. Ako se odlučite za gajenje Rododendrona, u aprilu, maju u junu ćete uživati u njegovim prelepim jarkim cvetovima.

Rododendroni spadaju u najlepše vrste ukrasnih biljaka. Ime – ružino stablo je zapravo prevod grčke reči: rododendron. Rododendron je  zimzeleno, poluzimzeleno ili listopadno cveće (u zavisnosti od vrste) čiji grmovi rastu u visinu od pola metra pa sve do 6 metara.

Uzgoj rododendrona

Uspešno gajenje i nega rododendrona podrazumevaju ispunjavanje odredjenih uslova: neophodna je vlažna, dobro drenirana zemlja, solidna včažnost vazduha i kvalitetno humusno kiselo, ili neutralno zemljište bez krečnjka. Preporuka je da pre sadnje ružinog stabla, na dno jame stavite tresetni supstrat.

Rododendron najbolje uspeva i raste u polusenovitom položaju dok je tokom hladnih dana i mrazeva neophodna zaštita pokrivanjem grmova.

Hibridi rododendrona koji se najviše gaje za oko 10 godina mogu da porastu do metar i osamdeset centimetara u visinu. Mogu se saditi zasebno ili u grupama. U tom sluaju napravite razmak izmedju dve biljke od oko metar do metar i po i izaberite polusenovitu poziciju.

Nešto niže sorte koje dostižu visinu od oko 1,2 metra su nešto širi a mogu dobro da uspevaju i na osvetljenim lokacijama. Ove sorte imaju izizetno atraktivne cvetove a listovi koji su mladi su srebrnkasto beli, ili braon crveni sa odsjajem. Najbolje je saditi ih u malim grupama. Cvetaju u maju mesecu.

Niske sorte Rododendrona porastu do 60 cm u visinu. Sade se obično u grupama na rasojanju od oko 60 do 80 cm a uspevaju na blagosenovitim pozicijama.

Patuljaste sorte ružinog stabla su najpogodnije za kamene bašte a nakon 10 godina dostignu visinu od oko 20cm.

Sadnja rododendrona

Za sadnju rododendrona potrebno jeiskopati jamu 70cm širine i 50cm dubine. Na dno drenažni sloj i malo treseta. Izvadite rododendron iz saksije, prebacite ga u rupu i zatrpajte tresetnom zemljom. Odozgo nanesite jedan sloj humusne zemljea na vrhu ostavite ulegnuće kako bi zalivanje bilo lakše.

Orezivanje

Orezivanje rododendrona je potrebno posle cvetanja kada treba da odstranite precvetale cvetove. Stari izdanci se ne skraćuju jer se na njima formiraju pupoljci za sledeće cvetanje. Ipak, mlade izdanke obavezno skratite na oko 2 cm dužine.

Razmnožavanje

Rododendron se može razmnožavati:

• reznicama s petom
• jednostavnim položenicama
• povaljenicama
• ukopavanjem
• sedlastim cepljenjem
• poludrvenastim reznicama

Bolesti rododendrona

Rododendroni su relativno otporne biljke nekada mogu biti meta raznih štetočina. Neke od štetočina koje ga napadaju su vinova pipa, crveni pauk, kada listovi biljke izgube sjaj, počnu da žute i opadaju a celo rododendron može biti prekriven svojevrsnom paučinom, zatim su tu i šiške odnosno mesnata bleda nabubrenja  koja nastaju na listovima ili cvetovima, i kasnije pobele. Čim uočite bilo kakvu štetočinu, odmah reagujte odgovarajućim insekticidom.

Od bolesti rododendrona može se javiti  trulež korijena (Phytophtora) koja se javlja u osnovi stabla i obično je posledica preobilnog zalivanja. Ova bolest se karakteriše još i odumiranjem pupova koji postaju braon, suše se ali sami ne opadaju pa je neophodno da ih uklonite.

Usled prevelike toplote ili suve zemlje, može doći i do opadanja listova i cvetova rododendrona.