Mešanje antibiotika i alkohola – da li je štetno?
Antibiotici su, uz vakcinaciju, nesumnjivo jedno od najvećih otkrića moderne medicine i farmakologije. Selektivno uništavaju mikroorganizme u telu čoveka koji su izazvali infekciju i zdravstvene probleme. Njihova upotreba je najčešća u vidu kapsula, tableta, sirupa, masti, kapi, injekcija.
Ljudi su često u nedoumici po pitanju konzumiranja alkoholnih pića za vreme terapije antibioticima i o tome kakve bi posledice ta kombinacija imala po zdravlje. Mnogi smatraju kako se uz uzimanje antibiotika nikako ne sme konzumirati i alkohol. Odgovor je negde izmedju i nije univerzalan.
Prvi antibiotik upotrebljavao se još u staroj Kini pre više od 2 500 godina. Kinezi su plesan koja se hvatala po sojinom siru koristili za lečenje čireva. Reč je o plesni koja luči streptomicin, a on je dobro poznat kao antibiotik koji se još koristi protiv kuge, čiji je uzazivač bakterija Yersinia pestis.
Antibiotik širokog spektra dejstva – svima dobro poznat penicilin, otkrio je Aleksandar Fleming i za to dobio Nobelovu nagradu. Postao je komercijalno dostupan za vreme Drugog svetskog rata.
Priča o penicilinu i alkoholu
Penicilin deluje brzo i leči upalu pluća, meningitis, polno prenosive bolesti…U decenijama kada je penicillin počeo šire da se pimenjuje, pacijentima je bilo savetovano da izbegavaju mešanje penicilina s alkoholom. Iza ove priče stoji i neka vrsta moralnog načela. Naime, doktori su bili zabrinuti da bi pod uticajem alkohola pacijenti mogli lako da prenesu infekciju na drugu osobu.
Šta danas znamo?
Danas je opšte poznato da interakcija alkohola sa antibioticima kao što su tinidazol (Fasigyn) i metronidazol (Flagyl) može da kod pacijenta izazove sledeće nuspojave: mučninu, povraćanje, grčeve u stomaku, osip, crvenilo, glavobolju ili aritmiju srca. Takodje, usled procesa inhibicije enzimskog sistema jetre, apsorpcija nekih antibiotika (doksiciklina i tetraciklina) se smanjuje ili je pak njihov metabolizam ubrzan, pa je tako i njihova efikasnost manja.
Medjutum, alkohol generalno slabi imuni sistem, pa se zato terapija nekada mora produžiti,posebno kod starijih pacijenata. Takodje, zbog dejstva alkohola možemo zaboraviti da uzmemo lek na vreme, što dovodi u pitanje pojavu rezistencije bakterija na antibiotik.
Najbitnija interakcija antibiotika sa alkoholom je disulfiramska reakcija koja izaziva pomenute tegobe kod pacijenata pa je zato i iskorišćena u lečenju hroničnih alkoholičara.Simptomi koji se javljaju za vreme konzumiranja alkohola tokom terapije antibiotikom mogu biti blagi (ketokonazol), umereni (cefalosporini, metronidazol) ali i izuzetno opasni (grizeofulvin).
Medjutim, cefalosporini prve, druge i četvrte generacije kao što su cefaleksin ili cefpirom ne stupaju ni u kakvu u reakciju sa alkoholom. Ipak, u svakom slučaju pacijentima treba savetovati da tokom antibiotske terapije ne konzumiraju alkoholna pića, čak ni male količine, mišljenje je nekih lekara.
Lekovi kao što su oni koji sadrže metronidazol, tinidazol i sulfametoksazol/trimetroprim imaju reakciju sa alkoholom koja je loša po pacijenta –ti lekovi zapravo stopiraju deo procesa prerade alkohola u organizmu i dolazi do ubrzanog stvaranja acetaldehida koji su odgovorni za direktne neprijatne fizičke posledice- mamurluk, vrtoglavicu, crvenilo u licu…
Dobro je to to navedeni antibiotici imaju usku namenu u lečenju infekcija poput đardije – infekcija zbog zagađene pijaće vode, ili od crevne gliste, pa je njihovo propisivanje i davanje obično u bolničkim uslovima.
Iako za skoro sve druge tipove antibiotika nema jasnog dokaza da im može naškoditi manji unos alkohola, to svakako ne znači da je preporuka da pijete više ako ste zahvaćeni infekcijom i upalom.
