Papagajska bolest

0

Kada se papagaj iznenada razboli, vlasnici u većini slučajeva pitaju da se možda ne radi o psitakozi ili papagajskoj bolesti. Iako mnogi nemaju posebnog znanja o ovoj bolesti, ipak im nije nepoznato, da se ona može preneti i na ljude. Iako su papagaji u najvećem broju slučajeva prenosioci ove bolesti na ljude, malo je kome poznato, da i sve ostale sobne ptice, domaća živina, golubovi i ptice iz slobodne prirode, mogu biti izvor infekcije za čoveka. Ipak, sobne ptice su u ovom slučaju najčešći »krivci«, jer životnu sredinu neposredno dele sa ljudima.

Psitakoza je stara bolest koja je bila poznata još u starom veku. Sa razvojem moreplovstva, naročito izmeću 17. i 18. Veka, moreplovci koji su putovali u Australiju bili su očarani lepotom capagaja, pr, su ih u velikom broju donosili u Evropu. Evropljani su ih vrlo rado i brzo prihvatili, pa su se ove lepe i ukrasne ptice brzo raširile po starom kontinentu. Njihovim dolaskom počele su povremeno da se pojavljuju bolesti u ljudi. To oboljenje koje je napadalo ljude dobilo je ime psitakoza, a potiče od grčke reči – psittakos. Kasnija ispitivanja su potvrdila da skoro sve vrste ptica mogu biti izvor infekcije i bolest je dobila još jedno novo ime ornitoza (grčki: ornithos – ptica).

RAŠIRENOST
Danas je sigurno utvrđeno da se zbog velike raširenosti među različitim pticama, ne može isključivo govoriti o papagajskoj bolesti, niti za njenu eventualnu pojavu u životu ljudi, isključivo svaliti svu krivicu na papagaje.
Uzročnik bolesti pronađen je kod 71. Vrste iz porodice papagaja, i kod dvadeset sedam vrsti zeba. Malo je kome poznato da su golubovi divlji i pitomi koji žive po celom svetu inficirani. Bolest se takođe pojavljuje i kod kokoši, ćurana, pataka, fazana i druge domaće peradi, koja neposredno u najbližoj životnoj sredini okružuje čoveka. Od drugih ptica pominju se golubovi, čaplje, čak i jedna vrsta morskih ptica – Procellaria – čije se meso na Farskim ostrvima upotrebljava za ljudsku ishranu.

Iz svega navedenog, s pravom se može postaviti pitanje gde se u prirodi nalazi uzročnik, kada zavlada zatišje, odnosno kada se bolest ne pojavljuje među ljudima.

Slobodno se može reći da se uzročnici nalaze skoro kod većine zdravih ptica. Između ostaloga utvrđeno je da odgajivači ptica retko obolevaju, jer su na neki način zaštićeni, odnosno stekli imunitet. Da li će nastupiti infekcija ptica, a potom ljudi, umnogome zavisi od snage uzročnika. Poznato je da uzročnik svake bolesti ispoljava slabiju ili jaču snagu, što je u medicini poznato kao virulencija. Inače uzročnik ove bolesti je virus, pa je u skladu sa tim i menjala imena – psitakoza, ornitoza, bedsonie i slično. Ali bez obzira na različita imena, za nju je karakteristično da sa ptica može preći na ljude.

Tamo gde se ne kontroliše pojava i kretanje bolesti, a to je u nekim zemljama Afrike, Azije i Južne Amerike, bolest može zahvatiti veliki broj ptica, a samim tim uzročnik pojačava svoju snagu, odnosno virulenciju. Zahvaljujući brzim saobraćajnim sredstvima i vezama, pre svega avionima, kao i činjenici da se mala ptica može nezapaženo preneti preko granice, počela je »svetska seoba« raznih vrsta ptica bez ikakve zdravstvene kontrole i pregleda od strane nadležnih zdravstvenih organa iz bilo koje zemlje. Upravo ti »došljaci«, mogu biti izvor infekcije za domaće ptice, a potom i za ljude. U našoj zemlji živi oko trideset odsto uvezanih ptica, a veći broj od njih ima uredne papire o zdravstvenom stanju, ali ima dosta i onih koje su nezakonito unesene.

ZNACI BOLESTM KOD PTICA
Što je ptica veća, znaci bolesti su vidljiviji, a samim tim bolest se lakše otkriva. Međutim, što je ptica manja, kao na primer papagaj, štiglic ili kanarinac, bolest je teže otkriti pa dijagnozu može da postavi samo dobar stručnjak.

Infekciju šire bolesne ptice preko svojih izlučevina kijanjem, nosnim izlivom i izmetom. Izložbe ptica u najvećem broju slučajeva predstavljaju vrlo pogodno tle za nekontrolisano širenje bolesti, ukoliko se na njima nađe neka bolesna ptica. Jedna takva infekcija zabeležena je u Sloveniji 1975. Godine, a potekla je sa izložbe ptica na kojoj je bilo i bolesnih jedinki. Tom prilikom obolelo je nekoliko posetilaca, ali bolest je imala lakši tok i svi oboleli potpuno su ozdravili.

Ptice obolele od psitakoze ornitoze, postaju nevesele i pospane. Hranu ne žele da uzimaju, a to dovodi do brze malaksalosti, koja je prađena prolivima, teškim disanjem i pojavom nosnog izliva. Vrlo brzo pojavi se drhtanje, grčevi, gubitak svesti, nesigurno kretanje i oduzetost nogu. Retko se događa da bolest dobije dugotrajniji hronični oblik. To je za obolelu pticu povoljnije, ali je posle toga ona najmanje pet meseci nosilac i izlučivač virusa.

Ljudi se obično inficiraju preko vazduha koji je zagađen uzročnicima bolesti, uzimanjem hrane neopranim rukama kojima su prethodno dodirivali bolesnu pticu, kao i ozledom koju je nanela bolesna ptica. Da li će ishod bolesti u ljudi biti lak i težak, i ovde zavisi od snage uzročnika. U ozbiljnijim slučajevima zdravstvenu situaciju otežava i zapaljenje pluća.

ZAŠTITA
Pošto se zna da obolele ptice šire zarajzu, ljubiteljima ptica preporučuje se da svoje pernate ljubimce čuvaju odvojeno od drugih ptica. Nove ptice treba nabavljati iz zdravih i proverenih jata. Veoma je važna i higijena kaveza kao i prostorije u kojoj se drže ptice. Kavezi moraju biti besprekorno čisti, a prostorije uvek provetrene. Kao što se vidi, sa malo opreznosti i pažnje i dalje možemo uživati u veselom ptičjem cvrkutu. Ako svoje ptice držimo odvojeno od drugih stranih ptica, opasnost od pojave ove teške bolesti svedena je na najmanju meru.

Kako se bolest kod malih ptica vrlo teško raspoznaje, ptice treba odmah odneti na pregled koji će izvršiti iskusni stručnjak. Sve sumnjive ili obolele ptice treba obavezno podvrći stručnom postavljanju dijagnoze, jer je to najbolji način da se zaštite ljudi i njihovi pernati prijatelji.



Share.

Leave A Reply