Koji su najvredniji plemeniti metali?

0

Metali koji imaju specifične osobine i retko se nalaze u prirodi, nazivaju se plemeniti metali.

Nekada su korišćeni za izradu novca, a danas se sve najčešće koriste, kao legure za izradu nakita, ali i u medicini.

U plemenite metale se ubrajaju:

Zlato 1 1. Zlato (lat. aurum, oznaka Au)

U zemljinoj kori se zlato uglavnom nalazi u čistom stanju vidu zrnaca, grumenja ili listića i to najčešće unutar stena od kvarca ili u kvarsnom pesku koji nastaje trošenjem stena.

U Australiji je 1869. godine pronađen grumen čistog zlata težak čak [sociallocker] 120 kilograma.

Temperatura topljenja zlata je 1064,18 °C, a ključanja 2856°C.

Zanimljivo je da zlato ima visok stepen kovnosti i tegljivosti, pa se od 1 grama zlata može izvući žica dužine od 3 kilometra.

Ovaj plemeniti metal se najviše koristi za kovanje, jer lako stvara legure i ne menja se. Uz srebro i bakar se smatra najboljim provodnikom električne struje i toplote. Jedino u čemu se rastvara je u tzv. carskoj vodi i sva tako dobijena jedinjenja se smatraju otrovnim.

Zlato se koristi, osim u izradi nakita i u medicini. Kod izrade nakita se najčeešće kombinuje sa bakrom i srebrom, a količina zlata u nakitu se izražava u karatima. Pod karatima se podrazumeva  vrednost masenog udela zlata u određenoj leguri, prema skali koja ima ima 24 stepena. Tako je, recimo dvadesetčetvorokaratano zlato potpuno, odnosno sastoji se od 24/24 mase zlata.

Više o zlatu pogledajte ovde.

Srebro 22. Srebro (lat. argentum, oznaka AG)

Ovaj plemeniti metal se u prirodi nalazi, kako u elementarnom stanju, tako i u jedinjenjima. Smatra se najboljim provodnikom toplote i elektriciteta.

Temperatura topljenja srebra je 916,71°C, a ključanja 2162°C.

Srebro se lako kuje, jer je rastegljivo i mekano. Legure ovog plemenitog metala i njegova jedinjenja se, pored izrade nakita, koriste i u industriji i elektrotehnici. Reaguje u dodiru sa vazduhom, pa ukoliko duže stoji na vazduhu prekrije ga patina.

U Peruu, Čileu, Meksiku i Boliviji se nalaze najveći rudnici srebra u svetu.

Koristi se za: izradu nakita, posuđa i različitih ukrasnih predmeta. Najčešće se koristi kao legura sa bakrom.

Zanimljivo je da čisto srebro nikada ne tamni kada stoji na vazduhu. Ukoliko se, pak dogodi da potamni, to znači da u vazduhu ima dosta sumpora.

Platina 33. Platina (lat. platinum, oznaka PT)

Ovaj plemeniti metal se u zemljinoj kori nalazi u čistom obliku kao ruda platine, ali i uz rude bakra i nikla.

Polovinom 18. veka su ga na evropski kontinent doneli Španci iz Amerike, u kojoj se za platinu znalo još pre Kolumba.

Platina se topi na temperaturi od 1768°C, a ključa na 3825°C.

Biološki je neotrovna i neka njena jedinjenja se koriste u hemoterapiji.

Koristi se najčešće za izradu nakita.

Zanimljivo je da u okolini Trstenika postoji nalazište platine.

Paladijum 44. Paladijum (lat. palladium, oznaka Pd)

U zemljinoj kori se uglavnom nalazi uz rude bakra i cinka.

Početkom 19. veka, tačnije 1803. godine ga je otkrio Vilijam Hajd Volaston, u Londonu. Naziv je dobio po planetoidu Pallas.

Ovaj plemeniti metal nema nikakvu biološku vrednost. U svom čistom obliku on je srebrnosic, sjajan i rastegljiv. Nisu zabeležene nikakve reakcije paladijuma sa vodom i vazduhom.

Paladijum se topi na 1554,9°C, a ključa na 2963°C.



Share.

Leave A Reply