Bromelija – sobna biljka

0

Bromelija, latinski naziv (bromeliaceae) je sobna biljka koja velikim spektrom boja cvetova pruža izizetnu dekorativnost. Raste u visinu do pola metra. Postoji oko 2000 vrsti bromelija od kojih su većina epifite dok je manji deo tererističkog tipa. Sve prave rozete od listova i imaju atraktivne cvetove.

Razmnožavanje

Bromelije se razmnožavaju izdancima ili semenom, a neke tererističke vrste mogu se razmnožiti deljenjem. Može se upotrebiti i tehnika odvajanja mladih listova pre cvetanja i njihovo ožiljavanje.

Uz rozetu odrasle biljke obično se pojavljuje mladica. Kad dostignu veličinu  trećine matične biljke, pažljivo je odvojite I presadite u posebnu saksiju.

Većina bromelija ugine posle  prve i na žalost jedine cvatnje. Ipak, lako se razmnožavaju izdancima.

Izdanak posadite  u mješavinu treseta, peska i sitne kore drveta. Rozeta treba da je iznad zemlje bar jedan centimetar.

bromelija sobna biljka

Nega, gajenje i održavanje bromelije

Prihrana i zaštita su povremeno potrebni. Odgovara im svetla pozicija u stanu. Temperatura koju podnose I koja je pogodna za uzgajanje je u rasponu od 7 do 30 stepeni.

Pošto većina bromelija potiče iz tropskih krajeva, najbitnije je obezbediti im vlažnu I toplu prostoriju. Nega je relativno jednostavno ako ispoštujete ove uslove o vlažnosti i temperaturi.

Bromeliji odgovaraju svetle ili polusenovite lokacije. Stavite je na južnu stranu u stanu, a tokom zime na najsvetlije mesto u domu. Leto je možete izneti na otvoren prostor.

Zalivanje bromelije

Bromelija traži redovno  zalivanje I zemlja ne sme nikad biti suva. Koristite meku vodu ili kišnicu za zalivanje.

Većina bromelija poseduje vrstu rezervoara za vodu, to je zapravo levak u sredini rozete kroz koji se bromelija zaliva.

Levak, lisne rozete mora se redovno dopunjavati vodom, a nekad je dobro staviti rastvor vode I hraniva. Zalivanje kroz ovaj svojevrstan levak trebada prestane onog trenutka kada cvetna stabljika postane vidljiva.

Bromelije takodje treba jednom dnevno orošavati raspršivačem. Češće orošavanje zahteva kad je prostor gde bromeliju držite jako zagrejan I kada je leto sušno.

Za vreme hladnih perioda I mirovanja u hladnoj sobi, bromeliju držite relativno suvom.

Ako se bromelije gaje kao epifite, mahovinu koja je postavljena oko korena, redovno prskajte mlakom vodom, a listove orošavajte iz fine prskalice.

Presadjivanje

Presadjivanje se obavlja u proleće. Bromeliji odgovara krupno izmrvljena,  propusna tresetna zemlja.

Bromelija može da se sadi pojedinačno u malim saksijama da bi se koren lakše učvrstio.

Bromelije možete gajiti na deblima, ako je epifita u pitanju, zatim na pluti, grani drveta ili kori drveta.

Jednostavno – mlade biljke obmotate mahovinom i privežete za podlogu koju ste izabrali.

Prihranjivanje

Jednom u četiri do pet sedmica, vodi koju koristite za orošavanje treba dodati tekuće djubrivo za orhideje. Koristite vrlo blagu koncentrciju djubriva – 4 puta blažu od one koja stoji na uputstvu gnojiva.

Zanimljivo je da bromelija ne podnosi bakar, i zato izbegavajte da je na primer zalivate iz bakarne posude. Takodje, djubrivo ne treba da sadrži ovaj metal.

Cvet bromelije

Da biste ugledali prvi cvet bromelije, potrebno je da prodje i nekoliko godina. Cvet je jarkih boja I traje oko trei meseca. Po cvetanju, bromelija polako počinje da propada ali to je normalan proces.

bromelija kucno cvece

Uslovi za gajenje bromelije u kući

Kao kućne biljke, bromelije možete gajiti kao epifite ili kao biljke u saksiji.

Tererističke vrste, one koje se gaje u skasiji su ananas, dyckia, puya i hechtia i traže dobro osvetljenje tokom čitave godine. Epifitske bromelije vole polusenku a direktno svetlo pija im samo u proleće.

Slabo svetlo i kratki dani tokom zime, potiču bromelije na fazu mirovanja.

Uzgajajte ih na temperatrama ne nižim od 7 do 10 stepeni, a maksimum je 30 stepeni.

Orošavajte ih svakog dana. Zalivajte ih u rozetin levak redovno, a kad se supstrat osuši, možete ih sa sve saksijom potapati u vodu I ostaviti da se ocede.

Bolesti

Dešava se nekada da listovi žute i opadaju usled starosti. To ne treba da vas brine jer je reč o prirodnom stanju nakon cvetanja. Ipak, osušeni listovi su nekad znak da biljku ne negujete ispravno.

Proverite da li je vazduh u prostoriji dovoljno vlažan, jer je suv vazduh osnovni razlog stradanja listova.

Biljka može biti napadnuta od strane parazita pri razmnožavanju. Pri odvajanju mladog izdanka treba paziti da se ne oštete korenčići nove biljke jer su tako podložniji propadanju.



Share.

Leave A Reply