Kontroverze i zanimljivosti o caru Dušanu Nemanjiću

0

Car Dušan Silni, važi za najvećeg srpskog vladara. Međutim, on je i kontraverzna ličnost, o kojoj danas postoje mnoge legende. Popularno je da se te legende prepričavaju bez obzira na to što mnoge kontraverze o Dušanu nikada nisu dokazane.

Ali pre nego što pređemo na zanimljivosti, da se ukratko podsetimo biografije cara Dušana.

Car Dušan – biografija, porodica, vladavina, osvajanje, carstvo…

Car Stefan Dušan Nemanjić rođen je negde oko 1308. godine. Njegovi roditelji bili su Stefan Uroš III Dečanski i Teodora Smilec, dok je mesto rođenja ostalo nepoznato. Njegovo detinjstvo obeležio je sukob Stefana Dečanskog ( Dušanovog oca) i kralja Milutina ( Dušanovog dede). Tako je mladi carević još u detinjstvu bio prognan sa porodicom a u jednom trenutku je čak bio i talac.

Car Dušan je jedna od omiljenih ličnosti u srpskoj istoriji

Car Dušan je jedna od omiljenih ličnosti u srpskoj istoriji

Uprkos svemu, Dušanov otac nakon Milutinove smrti postaje kralj. Kao princ, Dušan je odmah krenuo u osvajanja i pomogao da Srbija proširi svoj uticaj i teritorije. Prva značajna bitka odigrala se kod Velbužda, gde je kraljević Dušan sa ocem porazio bugarsku vojsku, i time srušio savez Vizantije i Bugarske. Naime, bugarski i vizantijski vladari, sklopili su savez sa ciljem da unište Srbiju. Međutim Stefan i Dušan su kod Velbužda odneli ubedljivu pobedu koja je oslabila Bugare, a Vizantija se ubrzo okrenula protiv svojih saveznika. Srbija se proširila na jug, osvojivši Niš.

Harizmatični kraljević uspeo je da osvoji i simpatije plemstva, pogotovo nakon bitkeprotiv Bugara, a njegov otac naslutio je da bi princ mogao da se pobuni protiv njega, baš kao što se on svojevremeno pobunio protiv svog oca. Zato mu je dao na upravu Zetu, ali to nije zadovoljilo ambicije mladog kraljevića, kojeg je vlastela huškala da preotme presto.

U avgustu 1331. godine, Dušan je drsko napao nespremnog oca, zarobio ga zajedno sa porodicom i preuzeo vlast.

Dušan Silni je krunisan, manje od mesec dana kasnije ( tada je bio u ranim dvadesetim ), a nesrećni Stefan Dečanski, preminuo je u novembru iste godine kao zatočenik svog sina.

Dušan Nemanjić je nasilno preuzeo vlast od svog oca.

Dušan Nemanjić je nasilno preuzeo vlast od svog oca.

Bio je to početak jedne veoma uspešne vladavine, u kojoj je Srbija znatno proširila svoje teritorije i postala carevina. Dušan je ustupio Dubrovčanima neke teritorije, koje su oni pokušavali da zaposednu još ranijih godina, ali pod uslovom da mu plaćaju porez. Uspeo je i da sklopi savez sa Ugarima. Krenuo je u osvajanje na jug, i zauzeo veći deo Albanije i neke gradove u severnom delu Grčke. Stigavši čak do Svete gore, Dušan je iskoristio slabljenje Vizantijskog carstva i proglasio se za cara Srba i Grka 1346. u Skoplju. Nastavio je sa osvajanjima, ovoga puta je stigao do Epira i Tesalije, iskoristivši što je ove teritorije pokosila kuga. Sada je Srbija zauzimala teritoriju od Beograda na severu, Jadranskog mora na zapadu, Egejskog mora na istoku, pa skoro sve do Atine na jugu, tačnije do Korinta.

Umro je, misteriozno u decembru 1355. godine.
Sahranjen je u Prizrenu u manastiru Svetih Arhangela, koji je i podigao. Kako se Srbija brzo uzdigla, tako je brzo i pala, jer kao što nas je istorija naučila, sledi neuspešna vladavina Uroša Nejakog, a potom i pad Srbije pod tursku vlast. Međutim o Dušanu i ljudima koji ga okružuju ostalo je mnogo zanimljivih detalja.

Car Dušan i njegova žena carica Jelena

Nedugo pošto je došao na vlast, Dušan je rešio da se oženi, kako bi Srbija dobila svoju kraljicu, a potom i prestolonaslednika.

Njegovo srce ukrala je lepa Jelena, sestra bugarskog cara Jovana. Car Jovan je svoju sestru poslao kao izaslanika kod srpskog kralja, pa je Dušana zadivilo i to što lepa princeza ume da se uhvati u koštac sa ozbiljnim diplomatskim zadacima.

Tako je Srbija dobila kraljicu, Bugarska je bila bezbedna od srpskih napada, ali naslednika dugo nije bilo. Tek pet godina kasnije rodio se Uroš.

To što kraljica nije odmah ostala u drugom stanju i to što Uroš nije uspeo da održi srpsku dominaciju na Balkanu, bilo je povod za razne kontraverze, među kojima je i sumnja da Dušan nije otac princa Uroša. Smatra se da je Dušan bio neplodan i da nije mogao da ima naslednika, a da je Urošev otac neko drugi. Ipak ova tvrdnja nikada nije dokazana i danas je samo zanimljiva pretpostavka.

Carica Jelena imala je veliki uticaj na cara Dušana

Carica Jelena imala je veliki uticaj na cara Dušana

Inače, brak je bio opasno poljuljan dok se naslednik nije rodio. Jelenu i Dušana odrzala je velika ljubav, a situacija u braku se znatno poboljšala posle Uroševog rođenja.

Jelena je imala veliki uticaj na Dušana, smatra se da je uticala na veliki broj Dušanovih odluka, a zna se i da je pratila kralja u njegovim bitkama i osvajanjima.

Carica Jelena bila je povlašćena po mnogim pitanjima. Čak joj je dozovljeno da ode na Svetu goru, gde je, kao što je poznato ženama zabranjen pristup. Međutim, porodica je morala da se skloni pred najezdom kuge, a carica je putovala u nosiljki, pa tako nije doticala sveto tlo.

Postoji jedna, takođe nedokazana tvrdnja, da su Jelena i Dušan imali ćerku Irinu, ali ne postoje nikakvi konkretni podaci o tome. Nije bilo strano da se u srednjovekovnoj Srbiji zaborave ćerke, pa makar one bile i plemićkog porekla.
Nakon Dušanove smrti, Jelena se zamonašila, a Uroševa smrt ju je toliko pogodila da je prestala da se bavi politikom i posvetila se strogom postu.

Njena udaja za Dušana, značila je i mnoge pogodnosti za Bugarsku, a pogotovo za njenu braću. Kada je Srbija postala carevina, njen drugi brat Jovan Asen postao je despot i vladao Valonom.

Car Dušan i njegov otac, Stefan Dečanski

Stefan Dečanski, Dušanov otac, bio je, možemo reći, najmalerozniji vladar dinastije Nemanjić. Još u ranom detinjstvu poslat je kao talac u Tartare, a kada se kralj Milutin oženio po četvrti put, njegova majka je proterana, tako da je izgubio pravo na presto.

Sve ovo bio je razog da se mladi Stefan pobuni protiv oca, ali ga je iskusniji Milutin porazio. Namamio ga je, rekavši da želi da se pomire, potom ga zarobio i oslepeo. Ipak, zahvaljujući uticajnim prijateljima u Vizantiji i crkvi, Stefan Dečanski nakon očeve smrti dolazi na vlast.

Stefan Dečanski, Dušanov otac, bio je verovatno najmalerozniji vladar dinastije Nemanjić

Stefan Dečanski, Dušanov otac, bio je verovatno najmalerozniji vladar dinastije Nemanjić

Stefan Dečanski dočekao je goru sudbinu od svog oca. Iako je svom sinu dao mnoga prava i povlastice, mladi Dušan se usprotivio i bacio svog oca u zarobljeništvo, preuzevši mu presto.

Ne zna se kako je Stefan Dečanski umro, ali po nekim pretpostavkama smatra se da je Dušan naredio da ga ubiju. Takođe, priča kaže da je Stefan Dečanski pred pogubljenje prokleo Dušana i njegove potomke, kao i da je to prokletstvo razlog zašto Dušanovi potomci nisu uspeli da održe Srbiju i zašto je država kasnije pala u viševekovno ropstvo.

Fizički izgled cara Dušana

Bio je visok i veoma lep čovek. Kao plemića u pravom smislu te reči odlikovala ga je krupna, srazmerna građa, a pripoveda se da je imao lepo lice i blag pogled.
Car Dušan danas važi za prototip pravog srpskog srednjovekovnog viteza, ali i pravog muškarca.

Car Dušan i carica Milica

Dušan silni i kneginja Milica, u narodu poznatija kao carica Milica, bili su rođaci. Znamo da je Dušan potomak Stefana Nemanje, osnivača dinastije Nemanjića. Milica je čukununuka Nemanjinog rođenog brata Vukana.

Zanimljivo je i da je Milica ćerka kneza Vratka, legendarnog Jug Bogdana i sestra čuvenih ,,devet Jugovića”, za koje znamo ne samo iz istorije već i iz narodnih pesama. Svi su izginuli u Kosovskom boju zajedno sa knezom Lazarom, Miličinim suprugom.

Car Dušan i kneginja Milica su rođaci

Car Dušan i kneginja Milica su rođaci

Dušanov zakonik

Postoji i mnogo zanimljivosti o Dušanovom zakoniku, koji je donet 1354, sa ciljem da se uvede red u državi.

Na primer Dušanov zakonik strogo zabranjuje iskopavanje pokojnika i vršenje raznih rituala i vračarenja nad njima. Ovo je jedan od zakona koji su doneti sa ciljem da se spreči veštičarenje među narodom. Osoba koja bi prekršila ovaj zakon, bila bi proglašena jeretikom, i mogla je biti prognana.
Vizantijsko pravo je poslužilo kao jedan od modela za donošenje Dušanovog zakonika, a religija je imala dosta uticaja na donošenje zakona i u Srbiji i u Vizantiji.

Bilo je i telesnih kazni za pojedine prestupe, poput osmuđivanja brade, šibanja, čak i odsecanja delova tela ( u obzir su dolazile sve vrste sakaćenja, osim kastracije) , a ubistvo nekog od članova porodice se kažnjavalo smrću. Što se tiče odsecanja delova tela, kažnjavanje se vršilo javno, za primer drugima.
Po Dušanovom zakoniku i plemstvo je moglo biti kažnjeno, ali te kazne su u mnogim slučajevima bile nešto blaže nego za običan narod.

Zakon je i ženama dao neka određena prava, uglavnom ženama plemenitog porekla. Za seksualno zlostavljanje vlastelinki, gubile su se obe ruke, bilo da ih je napastvovao običan građanin, plemić, pa čak i muž.

Devojkama pravoslavne vere nije bila dozvoljena udaja za katolika, osim ako bi mladoženja pristao da pređe u pravoslavlje. Takođe, nije bio dozvoljen brak između Srba i Vlaha.

Originalni primerak ovog zakona nije sačuvan do danas, ali veliki broj kopija jeste. Znamo da je Dušanov zakonik imao dvesta jedan član.

Zaminljivosti o Stefanu Dušanu

Zaminljivosti o Stefanu Dušanu

Još nekoliko zanimljivosti o caru Dušanu Nemanjiću

Kruna cara Dušana čuva se u Cetinjskom manastiru u Crnoj Gori.

Car Dušan silni je jedini član dinastije Nemanjić koji nije proglašen za sveca, iako je , poput svojh prethodnika podigao veliki broj crkava i manastira. Razlog je, opet se navodi, to što je ustao protiv svog oca.

Vladavinu cara Dušana obelezile su brojne kontraverze i zanimljivosti

Vladavinu cara Dušana obelezile su brojne kontraverze i zanimljivosti

Voštana figura cara Dušana nalazi se u Muzeju voštanih figura u Jagodini.

Da li je Dušan otrovan? S obzirom da je Dušan misteriozno preminuo 1355. godine, postoje pretpostavke i da je otrovan. Postoji i dosta osumnjičenih. To mogu biti i Turci koji su baš u tom periodu uspeli da se iskrcaju na evropsko tlo, ali im je srpski car smetao u daljim osvajanjima, ali sumnja se i na srpsku vlastelu, kojoj je bilo lakše da se pobuni protiv maloletnog Uroša, nego protiv silnog cara.

Slike preuzete sa sajtova: alo.rs, srbin.info, nastavaistorije.wordpress.com, srpskadijaspora.info, navidiku.eu, in4s.net, zanimljivasrbija.com



Share.

Leave A Reply