Kako su se nekad pravile kobasice
Do devedesetih godina 19. veka u Srbiji nije postojalo kobasičarstvo, kao specijalna zanatska grana. Pretpostavlja se da ju je uveo Karlo Perolo, poreklom Italijan. On je, naime uveo veću proizvodnju kobasičarskih proizvoda za svoju delikatesnu radnju i gostionicu. Zato je Perolo uvek imao jednog poslovođu – kobasičara u službi. Tako mu je i došao Čeh po imenu Bogoljub Rosulek, koji je stigao u Beograd 1887. godine.
Kasnije je Bogoljub napustio gazdu i počeo sam da prodaje kremviršle sa struganim renom, u plehanom sudu sa vrelom vodom, noseći ih po beogradskim kućama, ulicama i kafanama. Kada je sakupio dovoljno novca, otvorio je u tadašnjoj Carigradskoj ulici kobasičarsku radnju, koja je nosila njegovo ime. Za prodavačicu je uzeo seljanku iz Malog Crnuća, raspuštenicu, koja je bila udata za tamošnjeg mlinara, takođe Čeha poreklom.
Nekako u isto vreme, izvesni Laza Lazarević, zvani Švaba, Srbin iz Preka je otvorio kobasičarsku radnju, na Obilićevom vencu, u blizini spomenika Knezu Mihailu Obrenoviću. Tako je Bogoljub dobio konkurenciju, jer je Švaba prodavao 20 pari kremviršli za dinar, a Rosulek je davao 12 pari za istu cenu. Kako za kremviršle, tako i za druge kobasičarske proizvode: Švaba je uvek davao više. Ipak, ubrzo je uhvaćen i osuđen na višegodisnji zatvor, jer je klao jeftina, kradena goveda. Radnju su, zatim vodili njegova žena i sin, ali su je ubrzo zatvorili.
Imao je Bogoljub u svojoj radnji i: svež parizer, debreciner i srpske kobasice, bratviršle, dobro osušene šunke, rebarca sa i bez slanine, dobro osušen goveđi jezik, salamu, mortadelu, guščiju džigericu, čistu svinjsku mast…
Radnju je preselio u Kastriotovu ulicu, a potom se, početkom 1901. godine preselio u u kuću na uglu današnje Nušićeve ulice i Terazija. Takođe, kupio je i veliki plac sa zgradama na uglu ulica Cara Dušana i Kneginje Ljubice i u jednom od dućana, smestio i prodavnicu kobasičarskih proizvoda.
Bogoljub je oženio svoju prodavačicu, a radnju je predao svom pastorku Kosti, kome je preneo sva znanja o kobasičarstvu. Kosta Đorđević Rosulek je po ceo dan pio pivo, uz koje je mezetio kobasice. U podrumu je otvorio pivnicu, koja je vrlo dobro radila. A radnja je za sve vreme i Kostinog života bila po kvalitetu i cenama na velikom glasu. Nakon Kostine smrti, vodila ju je njegova žena, ali se nije tako dobro snašla u ovom poslu i prekinula ga je.
Što se tiče Srba koji su se bavili ovim zanatom, zna se samo za Stanka Kneževića i brata, koji su imali dućan u svojoj kuci, u Kolarčevoj ulici.
