Kruška

Kruška u našoj zemlji dolazi na treće mesto, posle šljive i jabuke. Ima više vrsta: rane, jesenje i zimske. Gaji se u više reona: Čačak, Subotička peščara, Fruška gora i dr.

Hemijski sastav kruške zavisi od vrste, sorte i uslova pod kojima uspeva. Najviše se cene sočne, aromatične slatke kruške, sa preko 10% šećera. U površinskom delu ploda, u ljusci, nalaze se u većoj količini nego u unutrašnjem delu, tanini, provitamin A vitamin C, fitoncidi i drugo.

Kruška se jede najviše sveža, ali [sociallocker]se mnoge sorte koriste za konzerviranje: za izradu kompota. Od nekih se po selima spravlja i rakija „kruškovača“.

U Sandžaku i nekim drugim našim krajevima bio je ranije običaj u domaćinstvu da se od nekih vrsta voća, naročito od krušaka, cedi sok koji se potom kuva u kazanu do gustine meda. Tako dobiven gusti slatki sok zvani „sita“ služio je za slađenje umesto meda i šećera i koristio se u ishrani stanovništva preko zime i za decu bio prava poslastica.

Sok od krušaka ima blago diuretično dejstvo. Topli čaj od suvih krušaka upotrebljava se kod oboljenja organa za disanje, za ublažavanje kašlja i nrotiv proliva (zbog sadržaja tanina, naroči- to u divljim kruškama).