Jugoslavija i Srbija na pesmi Evrovizije
Predstavnici Srbije i Jugoslavije na pesmi Evrovizije kroz istoriju
SFRJ se prvi put priključila evrovizijskom takmičenju davne 1961. godine, kada je naš čuveni pesnik Mika Antić napisao pesmu ,,Neke davne zvezde“. Čast da predstavi Jugoslaviju na ovom takmičenju dobila je mlada pevačica Ljiljana Petrovič. Osvojila je skromno osmo mesto.
Naredne godine na Evroviziju odlazi, danas poznatija, Lola Novaković, koja uspeva da ostavi nešto bolji utisak i osvoji četvrto mesto. Ovakav uspeh Jugoslavija neće ponoviti narednih dvadeset i više godina.
1973. godine, Jugosloveni šalju na takmičenje jednu od svojih najvećih estradnih zvezda Zdravka Čolića. Čola osvaja pretposlednje mesto sa pesmom ,,Gori vatra“, ali to nije smetalo da pesma postrane izuzetno popularna u njegovoj domovini, a rado se sluša i dan danas.
Sledeći uspeh SFRJ doživela je 1983, kada je na Evroviziji nastupio crnogorac Danijel Petrović sa sada već kultnom pemom ,,Džuli“. Vesela numera zauzela je četvrto mesto, iako su Danijela optuživali za plagijat.
Danijela će baciti u senku grupa Riva, koja nam donosi pobedu 1989. sa pesmom ,,Rok mi bejbi“. Grupa je osvojila 137 poena i učinila Jugoslaviju prvom socijalističkom zemljom koja je ikada pobedila na takmičenju za najbolju pesmu Evrope.
1991. počinje raspad Jugoslavije, a Bebi Dol je otišla na takmičenje sa pesmom ,,Brazil“ iako su već počeli prvi oružani sukobi. 1992 na takmićenje odlazi Ekstra Nena i to je bilo poslednje učešće Jugoslavije na Eurosongu. Posle ratnih sukoba na Evroviziju će otići neke bivše zemlje SFRJ, a Srbija i Crna Gora nastupiće ponovo mnogo godina kasnije, tek 2004.
Te, 2004. Crna Gora i Srbija se vraćajju na velika vrata. Kao predstavnika u Istanbul šalju Željka Joksimovića, koji sa pesmom ,,Lane moje“ osvaja visoko drugo mesto. Zanimljivo je da je naša država dobila veliki broj poena upravo od zemalja sa kojima je samo nekoliko godina pre ratovala, ali je istim zemljama i sama dala bodove.
Kako je politika uvek imala uticaja na Evrovizijsko takmičenje, politički uticaj se osetio i dve godine kasnije na izboru za Evropesmu/Evropjesmu. Kada je već bilo očigledno da će se Crna Gora pre ili kasnije odvojiti od Srbije, postojala je velika netrpeljivost dok se odlučivalo ko će ići te, 2006. na takmičenje. Iako je grupa Flamingosi koja je nastupala sa pevačem Luisom bila favorit, za pobednika je odabrana grupa No Nejm koja je predstavljala prethodne godine Srbiju i Crnu Goru. Članovi žirija iz Crne Gore Flamingosima i Luisu nisu dali nijedan poen. Kada su momci iz No Nejm grupe izašli na binu da otpevaju pobedničku pesmu, dočekani su zvižducima i negodovanjem. Momci su se povukli a Flamingosi su se vratili i otpevali još jednom svoju numeru ,,Ludi letnji ples“.
Planirano je da se sutradan još jednom održi takmičenje na kojem će učestvovati četiri pesme sa najviše glasova, ali je sutradan pred početak takmičenja javnost obaveštena da Srbija i Crna Gora neće slati svog predstavnika na Evroviziju te godine. Samo par dana kasnije na referendumu u Crnoj Gori većina stanovnika ove države izglasala je nezavisnost od Srbije, a mnogi i dan danas smatraju da bi Flamingosi odlično prošli na Evroviziji kao i da bi bili idealni predstavnici jer grupu čine jedan Crnogorac ( Marinko Madžgalj) i jedan Srbin ( Ognen Amidžić).
Ipak to nije sprečilo Srbiju da se već sledeće godine opet vrati na velika vrata. Pevačica Marija Šerifović odnela je ubedljivu pobedu pesmom ,,Molitva“, i dovela Evroviziju u Beograd. Već sledeće godine čitava muzička Evropa došla je u Beograd zahvaljujući ovoj pevačici, koja je svojim sjajnim glasom zauzela pobedničko mesto.
Srbija se potrudila da bude dobar domaćin 2008. i dobila mnoge pohvale za organizaciju. Ipak kasnijih godina nismo imali sreće sve dok Željko Joksimović nije opet otišao na takmičenje 2012, i osvojio treće mesto.
Našu zemlju je 2013. predstavljala grupa Moje tri, koju čine pobednice muzičkog takmičenja ,,Prvi glas Srbije“ – Mirna Radulović, Nevena Božović i Sara Jovanović sa pesmom ,,Ljubav je svuda“. Iako su devojke tokom takmičenja za prvi glas Srbije naučile dosta o pevanju i scenskom nastupu, na žalost nisu uspele da se plasiraju u finale. Mnogi kritičari komentarišu da na Evroviziji više ne pobeđuje dobar glas već se gledaju neki drugi kriterijumi.
