Da li roditelji treba da špijuniraju aktivnosti dece na internetu?

Praćenje dece na računaru

Šest od deset roditelja čita mejlove, SMS-ove i poruke svoje dece na Fejsbuku, pokazala je jedna nedavna studija.

Ispitivanje I ankete su otkrili da uprkos tome što tako narušavaju privatnost svoje dece, roditelji veruju da je špijuniranje “neophodno”, kako bi pratili s kim i na koji način njihovo dete komunicira na internetu.

Studija je takođe otkrila da jedan od deset roditelja zna šifre za naloge njihove dece, iako ih ona kriju.

Pitanje savesti

Naravno, većinu njih zbog  toga grize savest, ali je čak svaki peti  roditelj bio “šokiran” sadržajem koji je otkrio na mejlu, SMS ili nalogu na Fejsbuku. Takodje je svaki peti roditelj otkrio da njihovo dete laže za svoje godine, kako bi dobilo pristup društvenim mrežama.

Studija je obuhvatila 2 000 roditelja dece uzrasta od 10 do 17 godina.

Istraživačka kuća “Bul gard”, otkrila je i da prosečno dete ne poznaje 40 odsto osoba koje ima za prijatelje na Fesjbuku.

Saradnici u špijunaži

Roditelji često pitaju nastavnike da i u školi vode računa o upotrebi interneta u školama, a neretko se udružuju se sa drugim detetom da im pomogne u špijuniranju.

Uz sve brži razvoj informativnih tehnologija, uz sve veću mogućnost trenutnog kontakta, postavlja se pitanje da li je špijuniranje drage osobe postalo opravdano.

Roditelji svoje postupke praćenja dece opravdavaju tako što kažu da ukoliko ne kontrolišu mobilni telefon svog deteta svašta može da se desi, dete bi moglo da bude navučeno na alkohol, cigarete, drogu,  da bude povređeno… Slično je i s Internetom – detetu se tako svašta može desiti ako vi pomno ne pratite šta ono radi i s kim, ako ne čitate njegove privatne poruke i slično.

Gradite odnos poverenja

Moguće je da ćete nešto otkriti špijuniranjem, ali ćete tako detetu koje ste špijunirali staviti do znanja da ne može da vam veruje, i da i treba od vas da krije ono što radi. Pored toga, nećete otkriti sve, špijunirana osoba će se vremenom izveštiti da mnogo toga sakrije od vas.

Posledica može biti takva da, ako vaše dete i dospe u nevolju, pošto ste mu pokazali da ne može da vam veruje, neće vam se obratiti za pomoć, već će pomoć tražiti sa strane, što može pogoršati situaciju. Takodje, otkrivanjem da ih roditelji špijuniraju, deca to shvataju kao izdaju poverenja, kojom ćete  povećati otuđenje i rizikovati da povredite integritet deteta.

Naravno, teško je odoleti špijuniranju, naročito ako je to radite u panici kako biste zaštitili sebe ili dete. Ali, ako je ikako moguće, trebalo bi raditi na zbližavanju i  izgradnji međusobnog poverenja.

Dakle, budite  oprezni, ako već ne vidite drugi način brige za svoje najmilije, od praćenja i špijuniranja.

Više vredi raditi na izgradni poverenja, tako su vam mnogo bolje šanse da zaštitite i sebe i druge nego da im svojim postupcima pokazujete da im ne verujete i da treba nešto da kriju od vas.