Pravoslavni Uskrs 2016. godine

Kada je pravoslavni Uskrs 2016. godine

Ove godine najveći hrišćanski praznik, praznik Hristovog vaskrsenja, odnosno Uskrs, pravoslavni vernici proslavljaju 20. aprila.

Koji su neradni dani za Uskrs

Kako Uskrs pada 20. aprila, zvanično su neradni dani 18. 19. 20. i 21. april, odnosno od Velikog petka, pa do drugog dana Uskrsa.

Uskršnji običaji i verovanja

Vaskrs ili Uskrs se smatra najvećim praznikom svih hrišćana. Prema hrišćanskom verovnju, Hristovo vaskrsnuće se dogodilo trećeg dana nakon što je razapet, uključujući i Veliki petak. Vaskrs je pokretni praznik i praznuje se posle jevrejskog praznika Pashe u prvu nedelju posle punog meseca, a taj dan pada ili na sam dan prolećne ravnodnevice ili odmah posle nje.

Među vernicima širom sveta prisutni su različiti običaji vezani za ovaj praznik.

Osnovni običaj je farbanje jaja. Nekada su se jaja farbala isključivo u lukovini, odnosno potopljenim ljuskama od jajeta. Kasnije se koristilo varzilo, prirodno sredstvo od biljke broć. Onda su uvedene novine, pa se šaralo voskom po jajima ili listićima. Ono što se ne menja ni u jednom kraju naše zemlje, jeste da se prvo jaje uvek potapa u crvenu boju i smatra se čuvarem kuće, pa se i naziva “ čuvarkuća “. Običaji vezani za čuvanje ovog jajeta se, pak razlikuju. U većini krajeva naše zemlje, ovo jaje se prvo koristi za Đurđevdan, tako što se potopi u vodu kojom se ukućani umivaju na đurđevsko jutro. Zatim se čuva do sedeće godine, da bi se potom zakopalo u zemlju. Naši stari su verovali da ako se “ čuvarkuća “ zakopa u mravinjak donosi berićet u svakom smislu.

Vaskršnja trpeza je, koliko je to moguće, što bogatija. U nekim krajevima se priprema i specijalna pogača u koju se utiskuju ofarbana jaja, a ponegde se priprema i po jedna manja pogača za svakog od ukućana.

Pravoslavni vernici se u dane Uskrsa pozdravljaju sa “ Hristos vaskrse “, a otpozdravljaju sa “ Vaistinu vaskrse “.

Na dan Vaskrsa sa svih pravoslavnih crkava se čuju zvona, oglašavajući dolazak najvećeg praznika. Nekada je bio običaj da se na dan Vaskrsa, porodično odlazi na službu u crkvu. Nakon toga, po povratku kući domaćin pali slavsku sveću te kadi i ukućane i trpezu, pomolivši se Bogu da provedu praznik u sreći i radosti.

Na dan Uskrsa, ko god dođe u kuću se daruje farbanim jajima. A ako se, pak tog dana ide negde, obavezno se nose išarana jaja.

U nekim krajevima se baš na sam dan Uskrsa iznose farbana jaja i na grobove najmilijih, želeći da se pokaže da smo svi pred Bogom jednaki. Međutim, u nekim krajevima su odvojeni Vaskrs za žive i mrtve, te se sledećeg ponedeljka po Uskrsu, na takozvani Pobusani ponedeljak posebno farbaju i iznose jaja za mrtve.

Kada se farbaju jaja za Uskrs?

Najčešće razlike se javljaju upravo u ovom delu. Iako je uobičajeno da se jaja farbaju na Veliki petak, u mnogim krajevima naše zemlje postoji običaj da se to radi na Veliki četvrtak ili, pak Veliku subotu.

Ne postoji pisano pravilo, pa se svako pridržava onoga što je naučio od svoje majke ili bake.