Čula kod pasa (vid, sluh, dodir, ukus, miris)

ČULA KOD PASA

Čula psa funkcionišu isto kao kod čoveka. Dakle, put njihovog reagovanja na nadražaj počinje od nervnog sistema, sve dok ne stigne do mozga, organa koji je zadužen da primi informaciju i da emituje odgovor. Na primer, ako pas nagazi na nešto i oseti bol, njegov mozak će sigurno izazvati reakciju podizanja noge.

Kod psa, najvažnije i najrazvijenije čulo je njuh. Zapravo, razna istraživanja potvrdjuju da je čulo mirisa kod psa sto puta veće nego kod čoveka.

Sluh, osetljiviji i bolji organ nego kod čoveka, druga je važna karakteristika. Pas može da sluša zvuke koje ljudsko biće ne čuje, kao što se dešava sa zvucima visoke frekvencije ili specijalnim pištaljkama za pse, koje su nečujne za ljudsko uho, ali ne i za pseće. Osim toga, pas je sposoban da otkrije buku nekog predmeta ili stvari mnogo pre čoveka – na primer zvuk automobila, i to ga čini savršenom životinjiom za poslove čuvanja ili stražarenja.

VID

Oči psa ravnije su od čovekovih. On može prilagoditi oblik očnih sočiva da bi prilagodio žarišnu udaljenost, ali to radi sporije i manje efikasno nego ljudsko biće. Uprkos tome što su oči psa osetljivije na svetlost i pokret, nego oči čoveka, one su mnogo manje efikasne. Posledica toga je da je čoveku lakše i jednostavnije nego psu da vidi ili razlikuje lopticu za gof ili tenis na terenu. Oko psa sastoji se od rožnjače, unutrašnje komore pune tečnosti i dela koji čine šarenica, cilijarno telo i očno sočivo. Iza očnog sočiva nalazi se očna komora puna tečnosti, a iza nje mrežnjača zadužena da dovede informaciju do mozga putem optičkog nerva. Osim toga, pas poseduje treći kapak i suznu žlezdu koja održava rožnjaču vlažnom.

SLUH

Pokretljivost ušiju dopušta psu da istražuje svoje okruženje lakše nego čovek, a za to čak može da koristi samo jedno uho. Pas zapravo može da lokalizije poreklo nekog zvuka za manje od osam stotinki i da uspe da čuje četiri puta udaljenije zvuke od onih koje čuje čovek.

Slušni proces je sledeći: hrskavičavo spoljašnje uho hvata zvuke i prenosi ih slušnim kanalom do bubne opne. Vibracije bubne opne stimulišu organe srednjeg uha i prenose zvuke u unutrašnje uho. Nakon što je uhvatio pomenute zvuke, oni se pretvaraju u hemijske znake koji stižu do mozga.

DODIR

Dodir je prvo čulo koje pas počinje da razvija. Štaviše, iznad očiju i oko usta psa postoji niz osetljivih dlaka koje mu omogućavaju da oseti protok vazduha. U čulo dodira svrstavaju se i mnogi osetljivi završeci na celom telu.

UKUS

Pas raspolaže sa mnogo manje osećajnih kvržica na jeziku nego čovek. Uprkos tome, ova životinja može savršeno da razlikuje sladak, kiseo, gorak i slan ukus.

MIRIS

Ovo je najrazvijenije čulo kod psa. Mnogi delovi njegovog mozga namenjeni su jedino i isključivo tome da raspoznaju mirise. Tu treba uvrstiti i neku vrstu šestog čula koje otkriva seksualni miris. Važnost nosa pomaže psu da prepozna mirise do nazalnih membrana prekrivenih vrlo sitnim kostima. Zahvaljujući tim kostima, pas je sposoban da prepozna čak i najmanju količinu mirisa, koju potom pretvara u hemijske poruke koje će preneti do mozga.