Dingo – divlji pas
Izmedju psa i vuka
Životinja koja se nalazi na granici izmedju psa i vuka je australijski pas dingo. Ime dingo potiče iz Aboridzinskog jezika Eora, kojim su govorili domoroci na području Sidneja. Kada je o njemu reč ne zna se pouzdano da li je to domaći pas ili polupripitomljeni vuk. Sve ukazuje na to da je vuk došao na tamošnje tlo zahvaljujući starosedeocima sa tog područja, koji su bili prvi, primitivni Australijanci. Čak i danas neki domoroci bave se lovom da bi se prehranili, i tada koriste dinga kao pomoć pri lovu. Stručnjaci smatraju da je potreban izvestan stepen veštine da bi čovek obučio tako komplikovanog saradnika.
Da bi se obavio zadatak podučavanja dinga, Aboridzin mora uhvatiti životinju tačno u trenutku kada ženka izadje da lovi za mladunce. Od tog trenutka štene dinga rašće uz ljude i prilagoditi se u izvesnoj meri novim, ljudskim navikama. Konačno, novi prijatelj Aboridzina će se integrisati i osećati kao pripadnik grupe, deleći dobro iloše sa članovima zajednice u kojoj boravi.
Osim toga, u većini slučajeva, urodjenici i dingo psi spavaju jedni pored drugih, zajedno se igraju i love, što dovodi do bliskog odnosa izmedju životinja.
Kako se lovi uz dinga?
Način na koji se lovi uz dinga je sledeći: kada pas uhvati plen, lovac Aboridzin odlazi do njega i nastoji da mu ga otme, jer je dingov običaj da lovi samo za sebe, a ne za osobu sa kojom ide u lov. Iz tog razloga lovac mora biti oprezan prilikom uzimanja plena, i to tačno u trenutku kada ga prima, jer se može desiti da dingo počne da jede životinju koju je ulovio.
Naučnici koji proučavaju dinga klasifikuju ovu životinju unutar psećih vrsta, a ne uz vuka, prvenstveno zbog njegove sposobnosti prilagodjavanja i ponašanja kada je pored ljudi. Medjutim, mnogi od njih vremenom često odaberu sloboduu prirodi, vraćajući se prirodi ili životu na slobodi, uprkos tome što je dingu prijatno u ljudskoj zajednici.
Razmnožavanje dinga
Za razliku od domaćih pasa, dingo se poput vuka, razmnožava jednom godišnje. Mužjak dinga plodan je cele godine, dok su ženke plodne samo za vreme svog godišnjeg estrus ciklusa. On kod ženki u zarobljeništvu traje 10-12 dana dok kod divljih jedinki može trajati i do 2 meseca. Period trudnoće traje od 61-69 dana, nakon čega ženka ošteni oko 5 štenadi. Štenad se osamostaljuje nakon 3-6 meseci, mada neki ostaju sa svojim čoporom i do dvanaest meseci.
