Šta je Avogadrov broj
Mnoge formule i konstante kada su u pitanju fizika i hemija, na prvi pogled zaista deluju konfuzno i mnogima predstavljaju pravi bauk.
Medjutim, dobra vest je da, ako posedujete osnovno znanje iz ovih oblasti, prostim logičkim razmišljanjem, jednostavno je shvatiti mnoge zakone, formule i konstante. Zato, ako nešto ne razumete, nemojte učiti napamet jer to nikuda ne vodi. Vratite se koje poglavlje unazad, razjasnite ono što ne znate i neće biti problema.
Kada ste razumeli materiju, zadaci iz fizike i hemije mogu vam predstavljati pravo zadovoljstvo pri rešavanju i računanju.
Šta predstavlja Avogadrov broj
Šta je Avogadrov broj? Iako Avogadrova konstanta, odnosno Avogadrov broj nosi ime po italijanskom hemičaru i fizičaru Lorencu Romanu Amedeu Carlu Avogadru, vrednost ovog broja prvi je odredio nemački fizičar Johan Josef Lošmit 1865. Godine. Zbog toga se Avogadrov broj još zove i Lošmitov broj, a oznaka ove konstante je (L).
Lošmit je na osnovu kinetičke teorije gasova odredio brojevnu koncentraciju čestica u idealnom gasu i dobio vrednost konstante po formuli
L=noRT/p
(no) je broj čestica u jedinici volumena idealnog gasa, temperatura je (T) a pritisak (P)
Danas se Avogadrova konstanta meri na više načina i kroz više formula.
Jedinica za Avogadrov broj
Pošto je mol merna jedinica SI-sistema koja je definisana kao broj atoma u tačno 12 g ugljenikovog izotopa 12C a u 12 grama ugljenika 12C ima tačno Avogadrov broj atoma, „mol“ se može shvatiti i kao „Avogadrov broj komada“.
Amadeo Avogadro (1776-1856) bio je profesor u Torinu. Najpoznatiji je po svojoj hipotezi koja kaže da svi gasovi pri jednakoj temperaturi, zapremini i pritisku sadrže jednak broj molekula.
Njegova hipoteza bila je veliki iskorak nauke u to vreme, a nakon pola veka ova hipoteza je prihvaćena kao jedan od zakona moderne fizike I hemije.
Koliko iznosi Avogadrov broj
Koliko je zapravo Avogadrov broj? Broj molekula u jednom molu bilo koje supstance je 6,023 x 1023.što je zapravo vrednost Avogadrovog broja. Osim oznake (L) koristi se još I (NA).
Avogadrov broj nije bezdimenziona veličina. Ne koristi se samo za određivanje broja molekula već i jona i atoma.
Formula za Avogadrov broj
NA=M/(ρ∙d3) ili NA = Nxn gde je NA – oznaka za Avogadrov broj, n – broj jedinica, a n – količina supstance.
Biografija Amadea Avogadra
Avogadro je rodjen u porodici plemića koji su se bavili pravom. 1796. dobio je diplomu Pravnog fakulteta i postao advokat. Ipak, počinje da se interesuje za matematiku i fiziku I objavljuje naučne radove iz ove oblasti. Godine 1804.postaje dopisni član Akademije nauka u Torinu.
Bio je i predavač fizike u Torinu. Od 1850. je predsednik italijanskog instituta za utvrdjivanje mera zbog davanja velikog doprinosa tom polju istraživanja.
Umire u Torinu 1856, u osamdesetoj godini.
Godine 1811 najpre otkriva Avogadrov zakon o gasovima, a nakon toga i konstantu danas poznatu kao Avogadrov broj. Mada Velika Britanija, Francuska, Nemačka, dugo nisu prihvatale njegovu hipotezu o gasovima.
Njegove teorije bile su prohvaćene od strane mnogih hemičara i naučnika tog doba.
Avogadro je svoj život posvetio hemiji i fizici studijama atomizma, iako se u startu karijere bavio isključivo pravo prema pravilima porodične tradicije.