Ksalol tablete – lek za anksioznost, paniku i smirenje

Ksalol je lek iz grupe benzodiazepinskih anksiolitika. Daje se za nervozu, za anksioznost, iritabilnost, smanjuje strahove i često se upotrebljava za paniku, u lečenju stanja fobija i sličnih poremećaja kao što je depresija. Umanjuje osećaj strepnje, uznemirenosti i napetosti.

Iako ima odredjenu sedativnu komponentu, ali to mu nije osnivna uloga već sporedna pa ksalol tablete nisu pravi lek za smirenje.

Ne propisuje se kao lek za spavanje osim ako psihijatar ne proceni da je problem sa spavanjem posledica visoke anksioznosti.

Delovanje Ksalola

Koliko će i kakvo biti dejstvo Ksalola, zavisi od organizma pacijenta, stepena poremećaja i propisane doze. Doziranje ksalola je u tabletama od 0,25mg, 0,5mg i 1 mg.

Psihijatri ga obično daju u manjim dozama na što manji mogući period, jer može uzrokovati odredjenu zavisnost. Pored Rivotrila i Bromazepama, ksalol stvara jaku i brzu zavisnost. Ali ovo ne treba da bude razlog da se odustane od terapije ksalolom jer uz pomoć dobrog psihijatra, ovaj lek može mnogo pomoći.

Kod paničnih stanja i fobija Ksalol se obično daje u periodu od nekoliko sedmica pa i do godinu dana, nakon čega počinje njegovo isključenje ali samo uz nadzor lekara kako bi se izbegao sindrom zavisnosti. Dakle, nikako na svoju ruku ne počinjite da pijete ksalol, niti isključujte ksalol iz terapije.

Ukoliko je lek dobro iznivelisan u dozi, i praćen od strane dobrog psihijatra, nema opasnosti da će se razviti zavisnost, a i ako do toga dodje, isključivanje ksalola će biti kontrolisano.

Kako deluje ksalol

Ksalol ima brz početak dejstva i olakšavanja simptoma. Ipak, da bi se postigao optimalni nivo učinkovitosti potrebno je vreme, najčešće nedelju dana. Povratni simptomi se mogu javiti ako se iznenada i naglo prestane sa uzimanjem ksalola nakon njegove duže upotrebe. Zato se doze postepeno smanjuju. Apstinencijalni simptomi i posledice naglog prestanka uzimanja ksalola mogu biti glavobolja, nesanica, bol u mišićima, prekomerna uznemirenost, napetost, konfuzija i razdražljivost. U težim slučajevima mogući su i grčevi u mišićima, povraćanje i prekomerno znojenje.

Obično se pri prekidu terapije doza smanjuje za o,5 mg na tri dana.

Kontraindikacije i neželjena dejstva

Neželjena dejstva su izlivi agresije, nemir, razdražljivost, halucinacije, pogrešna mišljenja i uverenja , gubitak pamćenja, žutica, zamagljen vid, osipi, otežano mokrenje, konfuzija, suva usta, promena u težini, povraćanje…

Ksalol tablete namenjene su samo za kratkotrajnu upotrebu. Upozorite Vašeg lekara ako koristite druge lekove, imate neku hroničnu bolest, preosetljivi ste na neke lekove, ili imate alergije i netoleranciju na neke od šećera, jer ksalol sadrži laktozu. Pročitajte pažljivo uputstvo za upotrebu.

Ksalol se ne upotrebljava u slučaju teških oštećenja jetre, miastenije gravis, kod teških respiratornih insuficijencija, kodsindroma apneje u snu i kod preosetljivosti na benzodiazepine.

Benzodiazepini se uglavnom ne koriste sami za lečenje depresije ili anksioznosti udružene sa depresijom, već se kombinuju sa još nekim antidepresivima na bazi hormona. Takodje, ksalol i alkohol ne idu zajedno. Konzumiranje alkohola pojačava dejstvo leka i to znatno. Uzimanje hrane ne utiče značajno na dejstvo leka.

Moguć je uticaj ksalola na psihofizičke sposobnosti pa je potrebno biti dodatno oprezan pri upravljanju vozilima i mašinama. Takodje, ksalol može lagano da snizi i krvni pritisak.

Sastav

U zavisnosti od toga koje tablete ksalola su u pitanju, jedan tableta sadrži 0,25 mg alprazolama i 0,5 mg alprazolama ili tableta sadrži 1 mg alprazolama. Pomoćne supstance su laktoza, celuloza, kukuruzni skrob, povidon, veštačke boje i magnezijum stearat.

Ksalol, trudnoća i dojenje

Nije preporučljiva primena ksalola tokom trudnoće, osim ako to nije krajnje neophodno, što procenjuje lekar. Benzodiazepini prolaze u mleko, pa takodje dojilje ne bi trebalo da koriste lek ksalol.

Pre nego što počnete sa upotrebom ksalola ,obavestite Vašeg lekara ako koristite neki od sledećih lekova ili ste ih koristili- antipsihotici, hipnotici, anksiolitici, antidepresivi, narkotički analgetici, antiepileptici, anestetici i sedativni antihistaminici lekovi protiv gljivica , nefazodin, fluvoksamin, cimetidin, fluoksetin, propoksifen, oralne kontraceptive, sertralin, diltiazem, eritromicin, ritonavir.

Napomena: Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje stručno mišljenje psihijatra,