Možda spava, Vladislav Petković Dis
Autor: Vladislav Petković Dis
Književni rod: lirika
Književna vrsta: balada
Tema pesme
Moglo bi se reći da je osnovna tema ove balade ljubav, ljubav prema ženi. Ali ne prema realnoj ženi, već o ženi koju Dis sneva.
Analiza pesme
U zbirci “ Utopljene duše “ je objavljena i pesma “ Možda spava “ i prema mišljenju mnogih koji su se bavili stvaralaštvom Disa, smatra se jednom od emotivno najsnažnijih pesama koju je napisao, a često se može čuti da se smatra i jednom od najboljih pesama čitave srpske poezije.
Pesma “ Možda spava “ je svrstana u balade. Pažljiva analiza pokazuje da u pesmi postoji više slojeva, to jest aspekata. Prvi aspekt je takozvani saznajni, a on je oličen u stihovima koji pokazuju pesnikovu želju da otkrije tajnu, koja je skrivena. Sledeći aspekt je aspekt nedostižne, večite ljubavi, koja je jača od svega i svemu se suprotstavlja, pa čak i samoj smrti. I treći aspekt je iracionalan, to jest kosmički aspekt, koji je oličen u stihovima u kojima pesnik govori o stvarnom životu i želji da pobegne u svet iracionalnog.
Pesma “ Možda spava “ je sastavljena od trinaesteraca i poznata je po tome što je jedna od najmuzikalnijih pesama koju je iko napisao od naših pesnika. Muzikalnost i ritmičnost je Dis postigao ponavljanjem prvog i poslednjeg stiha u svakoj strofi, kao i savršenim odabirom reči. Često se pesma “ Možda spava „, po muzikalnosti poredi sa pesmom “ Santa Maria della salute „, Laze Kostića.
Dis govori o nedostižnoj ljubavi, želji da se ona oseti, njena toplina i sreća uz voljenu osobu. A ljubav o kojoj Dis peva u pesmi “ Možda spava “ je ljubav prema nedostižnoj ženi, ženi iz snova. Njegova ljubljena dolazi iz sna, lik joj je nedefinisan, nejasan, a Dis joj razaznaje samo lice, dok se sve ostalo gubi u snovima.
Iako pesma odiše ljubavnim osećanjima, u njoj se oseća i doza praznine i čežnje, pa i rezigniranosti her je pesnik svestan da ipak nema svoju voljenu. Praznina nastaje kao odgovor na nestanak drage žene i nemogućnosti da se pesnik seti svog sna i prizove je makar na taj način.
Voljena žena o kojoj Dis govori u pesmi “ Možda spava “ je zbir svih pesnikovih ljubavi: i sadašnjih i prošlih i budućih. Večita čežnja.
Pesma “ Možda spava “ se završava stihovima koji se mogu tumačiti iz dva ugla. Sa jedne strane, analiza bi mogla da ide u pravcu rezignacije i tuge, a sa druge strane u pravcu sreće i nade. A sve zavisi od ugla posmatrača, to jest onoga ko se bavi analizom pesme, kao i osećanja koja doživljava svako od nas dok čita ovu Disovu pesmu. Zato niko ne može pogrešiti ni kada piše sastav na temu ove pesme, jer se svako književno delo može doživeti na različite načine. Neko će pesmu “ Možda spava “ , možda doživeti kao izuzetno pozitivnu i neće osetiti melanholičnu atmosferu, koju je primetio neko drugi analizirajući je. Zato je važno da analiza bude vaša, kako bi i sastav na temu ove pesme mogao da bude lično vaš osećaj prema stihovima Vladislava Petkovića Disa.
Interpretacija
Kada je u pitanju interpretacija pesme “ Možda spava “ , možemo da kažemo da se ova pesma sastoji iz nekoliko celina. Naravno, kao i analiza, tako i interpretacija predstavlja lični doživljaj. Neko će u ovoj pesmi videti dve, neko tri ili više celina. Sve zavisi od našeg doživljaja.
Ja u ovoj pesmi osećam četiri celine. Prva celina su stihovi u kojima Dis opisuje svoj san, zatim zaboravljanje sna i njegova osećanja nakon što shvata da ne može da se seti svog sna i svoje voljene.
U drugoj celini pesnik opisuje svoja osećanja, nesigurnosti i slutnje i koliko utehe nalazi u svojoj voljenoj. Sledeća celina su stihovi u kojima pesnik opisuje gubitak voljene žene. I poslednja, četvrta celina je ujedno i poslednja strofa pesme “ Možda spava “ , u kojoj se opet javlja pesnikova nada da će opet videti svoju voljenu i nada se ona samo spava, to jest da je živa. Jer u strofi koja joj prethodi se jasno oseća da pesnik ni sam ne zna da li je njegova voljena živa ili ne. Ta poslednja celina, kada je u pitanju moja interpretacija pesme, budi lepa osećanja i vraća veru. Međutim, biće i onih koji neće videti ni osetiti to što sam ja doživela čitajući stihove pesme “ Možda spava „.
Stilske figure u pesmi “ Možda spava „
Pesma “ Možda spava “ je jedna od najmuzikalnijih u našoj književnosti. Zahvaljujući pravom odabiru reči, te ponavljanju prvog i poslednjeg stiha svake strofe, Dis je uspeo da postigne neverovatan ritam. Uz to, brojne su i stilske figure u pesmi, koje itekako doprinose poboljšanju ritma.
Pored metafore, prisutne su i asonanca i aliteracija.
Asonanca i aliteracija predstavljaju ponavljanje istih vokala, odnosno suglasnika ili suglasničkih grupa, a u svrhu postizanja jedinstvenog zvučnog efekta. Ove stilske figure se, na primer javljaju u stihu:
Pesmu jednu u snu što sam svu noć slušao
u kome se konkretno ponavljaju vokal e i vokal u, kao i suglasnik s.
Prepričano delo “ Možda spava „
U prvoj strofi pesme “ Možda spava “ Dis govori o svom snu i pesmi koju je slušao celu noć u snu, ali je zaboravio. I kaže:
Da je čujem uzalud sam danas kušao,
Kao da je pesma bila sreća moja sva.
Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.
U drugoj strofi govori da nije znao “ za buđenja moć „, a već u trećoj se oseća tuga i rezigniranost jer, kako kaže Dis:
Ja sad jedva mogu znati da imadoh san…
A već sledeću strofu počinje stihovima:
Ne sećam se ničeg više, ni očiju tih…
U toj strofi opisuje svoju voljenu, ali je tužan što se ne seća ničega što je smevao, pa čak ni njenih očiju. Ali već u sledećoj strofi uvodi u pesmu “ Možda spava “ pojam slutnje i veli da jedino još zna da sluti. A Dis sada sluti da oči njegove voljene dolaze noću samo da bi videle šta radi:
U snu dođu, da me vide, šta li radim sam.
Ali slutim, a slutiti još jedino znam.
Kada mu dođe voljena on vidi svu ljubav u njenim očima. Zatim sledi opis njegove voljene, njenih i fizičkih osobina i osećanja.
Poslednje dve strofe pesme “ Možda spava “ su nabijene emocijama, oseća se tuga i rezigniranost, jer je Dis svestan da, kako kaže:
Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas…
Ne zna čak ni da li je živa ili ne. A na samom kraju pesme “ Možda spava “ se pesniku, donekle ipak vraća vera i nju ćemo citirati u celosti:
Možda spava sa očima iznad svakog zla.
Izvan stvari, iluzija, izvan života,
I s njom spava, neviđena, njena lepota;
Možda živi i doći će posle ovog sna.
Možda spava sa očima izvan svakog zla.