Sezonski afektivni poremećaj (SAP) – zimska depresija
Sezonski afektivni poremećaj, poznatiji kao zimska depresija, je stanje koje je danas češća pojava nego u prošlosti, zato što većina ljudi boravi u zatvorenom prostoru, odlazi na posao po mraku i vraća se po mraku. Ovo je razlog zašto se kod ljudi javlja ovaj poremećaj, jer baš smanjeno izlaganje dnevnoj svetlosti dovodi do poremećaja u metabolizmu serotonina i to dovodi do ovih simptoma.
Baš u ovo vreme, ljudi počinju da se žale na neraspoloženje i pospanost, a ovaj poremećaj se čak 8 puta češće javlja kod žena i adolescenata. Sezonski afektivni poremećaj može da utiče na rad i normalan život osobe koja mu je podložna. Istraživanja su pokazala da je najkritičniji mesec januar, kada je depresija najjače izražena.
Kako da pomognete sebi kad imate SAP?
Izlazak napolje za vreme pauze za ručak može značajno da popravi raspoloženje.
Imunološki sistem kod osoba koje pate od ovog poremećeaja obično je oslabljen. Dosta kvalitetnog sna i uravnotežena ishrana mogu da poboljšaju opšte stanje organizma.
Povećava se potreba za slatkim, skrobnim namirnicama. Umesto toga, jedite više zdravih namirnica kao što je sveže voće, povećajte unos minerala i vitamina. Vodite računa da vaša ishrana bude uravnotežena, jedite proteine.
Simptomi SAP-a mogu da se manifestuju već u septembru, mada većina osoba koja pati od ovog poremećaja primećuje pad raspoloženja čim se sat pomeri unazad.
Sedenje pored prozora i uređivanje doma u svetlim bojama jednostavni su trikovi koji mogu efikasno da ublaže simptome. Ako ste u mogućnosti, pomerite vaš sto na radnom mestu bliže prozoru ili okačite na zid slike šarenih ili veselih prizora, morskih predela, što vam u toku dana može popraviti raspoloženje.
Vežbanje i fizička aktivnost mogu dosta da pomognu u lečenju od ovog poremećaja i preporučuje se da to budu aktivnosti koje se izvode napolju.
Svetlosna terapija veoma je važna
Svetlosna terapija, u nedostatku prirodne svetlosti kojoj se izlažemo, dokazano pomaže u istoj meri kao i kada pijete antidepresive. Veoma je važna dužina izlaganja svetlosti kao i jačina, pa kada se izlažemo prirodnoj svetlosti, najbolje je da šetate između 11 i 15 časova i da budete bar 20 minuta napolju.
Takođe, postoji i fototerapija, koja podrazumeva izlaganje svetlosti lampe specijalno napravljene da emituje određeni intezitet svetla u trajanju od 30 minuta, najbolje u ranim jutarnjim satima. Kod nas nema specijalno opremljenih soba za fototerapiju, ali možete sebi pomoći ako ubacite dodatne sijalice u svoj radni prostor i u stanu. Nakon 7 dana videćete poboljšanje.
Prepoznajte simptome sezonskog afektivnog poremećaja:
- Manjak energije.
- Nedostatak volje.
- Smanjena potreba za kontaktom sa drugim ljudima.
- Loše raspoloženje u jutarnjim časovima.
- Pad libida.
- Manjak interesovanja za život.
- Slaba koncentracija.
- Promena telesne težine.
- Poremećen ciklus spavanja.
Za razliku od prave depresije, gde je svojstven gubitak kilograma, kod zimske depresije, usled povećanog unosa slatke i skrobne hrane, osobe sa ovim poremećajem dobijaju na težini u toku zime.
Tipičan primer zimske depresije leči se pomoću psihoterapije i antidepersiva uspešno, ali bilo bi bolje da pribegnete svim drugim savetima za poboljšanje raspoloženja nego da posežete za tabletama.
U većini slučajeva, sa dolaskom lepog vremena i toplijih dana, ovi simptomi potpuno nestaju.