Sumatra, Miloš Crnjanski

Autor: Miloš Crnjanski
Književi rod: lirika
Književna vrsta: pesma

Tema pesme

Precizno odrediti temu čuvene pesme “ Sumatra “ bi se moglo smatrati gotovo nemogućim poduhvatom. Zapravo, tema će biti mnogo bolje shvaćena nakon što pročitate poglavlje analiza i interpretacija, u kome će biti navedeno i pesnikovo objašnjenje, koje je postalo sastavni deo ove pesme.

Tema pesme “ Sumatra “ bi se mogla okarakterisati kao težnja čoveka da sjedini sve u sadašnjem trenutku, i ono što se zbilo i ono što priželjkuje da se dogori. Sumatra je svojevrstan simbol prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, ali i simbol daljine i putovanja, želje za odlaskom i želje za vraćanjem.

Kompozicija pesme “ Sumatra „

Kompozicija pesme “ Sumatra “ na prvi pogled deluje po malo konfuzno. Međutim, kada se uzme u obzir kod pravcu u književnosti pripada, sve je mnogo lakše za objasniti.

Pesma je sastavljena od ukupno četiri strofe sa različitim brojem stihova : tri, četiri, pet, pa opet četiri stiha. Stihovi u okviru strofa su svi različitih dužina, čime se postiže osećanje nepravilnosti i ležernosti u kazivanju.

Pesma “ Sumatra “ ima i različite vrste rime. Svakako njena kompozicija je specifična, kao što je i Miloš Crnjanski i čitavo njegovo stavralaštvo jedinstveno i , u najmanju ruku specifično.

Analiza i interpretacija

Poglavlje analiza i interpretacija je od izuzetne važnosti za razumevanje ove neobične pesme, a upravo bi analiza i interpretacija trebalo da vam pomognu kada budete pisali sastav na temu ove lektire. Iako pesma “ Sumatra “ nije dugačka, njeno tumačenje i objašnjenje zna vrlo često da zbuni školarce.

Čini se da se tako osećao i čuveni Bogdan Popović, koji je bio na čelu “ Službenog glasnika “ te davne 1920. godine, kada je Miloš Crnjanski došao kod njega i doneo pesmu “ Sumatra „. Postoje tvrdnje da je tada veliki Bogdan Popović zatražio od Crnjanskog vrlo vešto objašnjenje njegove pesme. Zapravo, zamolio ga je da uz pesmu “ Sumatra “ napiše i svoje mišljenje i shvatanje poezije, kako bi njegovim budućim čitaocima omogućio i objašnjenje stihova pesme “ Sumatra „. Tako je i nastalo objašnjenje pesme “ Sumatra „, koje se uvek štampa zajedno uz nju. Tek kada budete imali prilike da pročitate pesnikovo objašnjenje, verujem da ćete razumeti šta je zapravo Miloš Crnjanski želeo da kaže ovim stihovima. Tako da će se i naša analiza i interpretacija oslanjati apsolutno na piščevo objašnjenje.

Miloš Crnjanski je u svom obješnjenju ove pesme zapravo dao manifest pravca kome je težio, a to je ekspresionizam, sa svim osnovnim smernicama i tumačenjima kako svoje tako i poetike ekspresionizma uopšte, a u drugom delu je naveo objašnjenje svoje pesme “ Sumatra „.

Da vas ne bismo zbunjivali, navešćemo samo osnovne delove iz tog prvog dela, to jest osnovne karakteristike ekspresionizma koje je Miloš Crnjanski naveo u svom objašnjenju : svrha pesme nije da bude političko oružje, poezija ekspresionizma nosi sa sobom nova obeležja, koja se suprotstavljaju starim obrascima, poezija i pesnici koji je stvaraju se okreću budućnosti i novim horizontima, a istovremeno prekidaju veze sa tradicionalnim vrednostima, dozvoljeno je da stih ne bude ukalupljen, treba da bude slobodan, pun boja, zvukova i punoće izraza, dozvoljeno je eksperimentisati sa jezikom sve dok pesnik ne nađe pravi ton.

Nakon toga, sledi pesnikovo objašnjenje stihova pesme “ Sumatra „. Pa tako, za prvu strofu:

Sad smo bezbrižni, laki i nežni.
Pomislimo: kako su tihi, snežni
vrhovi Urala…

Kao objašnjenje ove strofe, Miloš Crnjanski navodi da je ona nastala kao posledica sećanja na ono što mu je jednom prilikom ispričao drug o periodu kada je bio u zarobljeništvu, kada je imao prilike da posmatra snežne predele planine Ural.

Kao objašnjenje druge strofe pesme “ Sumatra „:

Rastuži li nas kakav bledi lik
što ga izgubismo jedno veče,
znamo da, negde, neki potok,
mesto njega, rumeno teče ! …

Miloš Crnjanski navodi da je i to sećanje istog prijatelja, koji mu je govorio o nekoj ženi, ali da je jedino što je pesnik upamtio o njoj bilo njeno bledo lice. Dalje navodi da dok je mislio na ovo sećanje svog prijatelja, počela su da mu se mešaju lica žena sa kojima se i on sam rastajao. A kao objašnjenje trećeg i četvrtog stiha ove strofe navodi da se u tom trenutku voz kojim su putovali nalazio u blizini Fruške Gore, te da je pesnik čuo žubor potoka, i da je to osećanje preneo i u svoje stihove.Treća strofa je ujedno i najduža i predstavlja nastavak pesnikovog sećanja i njegovih misli o razgovoru koji je vodio sa svojim drugom:

Po jedna ljubav, jutro, u tuđini,
dušu nam uvija, sve tešnje,
beskrajnim mirom plavih mora,
iz kojih crvene zrna korala,
kao, iz zavičaja, trešnje.

Objašnjenje ovih stihova je zasnovano na suprotstavljenim slikama daljina, mirom plavih mora, na koje se nadovezuju osećanja samog pesnika o zavičaju. Baš iz tog razloga su suprotstavljeni motivi crvenih korala iz tuđine i crvenih trešanja koje ga asociraju na zavičaj.

Završne stihove:

Probudimo se noću i smešimo, drago,
na Mesec sa zapetim lukom,
i milujemo daleka brda
i ledene gore, blago, rukom.

Miloš Crnjanski objašnjava pomoću asocijacija, Kako veli, u tom trenutku je ugledao Mesec: … “ sjajan, pa se i nehotice osmehnuh. On je svud isti, jer je mrtvac. “ Dalje navodi da iako je pokušavao da se opire da to prizna sebi, zapravo se u njemu javilo osećanje ljubavi i želje za daljinama, te je u magnovenju mislio da miluje : … “ daleki Ural, mora indijska “ i sve ono o čemu mu je zborio njegov drug.

Dajući objašnjenje pesme “ Sumatra „, Miloš Crnjanski daje objašnjenje i svoje poetike i pravca kome pripada.

Osećanja u pesmi se smenjuju, pa tako se na početku oseća pesnikova bezbrižnost, potom se oseća ljubav, ali i usamljenost i napuštenost, nemir, te želja za povratkom u zavičaj i na kraju se sve opet stapa u jednom i u pesnikovoj duši i stihovima preovlađuje mir i spokoj.

Takođe, prisutne su tri boje koje su značajne za opisivanje pesnikovih osećanja. Na prvom mestu je plava, koja predstavlja čežnju za dalekim, želju za putovanjima, ali i smiraj duše, potom bela koja je simbol čežnje, nežnosti i bistrine, i na kraju crvena, kao najjača boja, koja simboliše sam život, snagu, ali i zavičaj.

Motivi i stilske figure

Različiti motivi, čini se predstavljaju osnov pesme. Pesma “ Sumatra “ je istkana od mnoštva motiva. Na prvom mestu tu su motivi daljine i lutanja, ali i motiv tuge, rezigniranosti, usled težine životnih prilika u kojima se našao lirski subjekt, odnosno njegov prijatelj. Ne treba zaboraviti ni motiv ljubavi, želje za daljinama sa jedne strane i čežnje za povratkom u zavičaj, sa druge strane.

Stilske figure koje su prisutne u pesmi “ Sumatra “ su na prvom mestu brojne metafore, a cela pesma je izgrađena na kontrastu, između prošlog i budućeg, dalekih mesta i zavičaja, uznemirenosti i želje za mirom.

Likovi u pesmi “ Sumatra „, Miloš Crnjanski

Zanimljivo je da je pesma “ Sumatra “ cela napisana u prvom licu množine, pa samim tim je jasno da su prisutni određeni likovi u pesmi, a ne samo jedan lirski subjekt.

Međutim, iako je lik pesnika podrazumevan u pesmi, Miloš Crnjanski ni u jednom jedinom trenutku ne govori u prvom licu jednine.

Tek objašnjenje pesme navodi čitaoca da razume da su prisutni likovi pesnika i njegovog druga.