Istorija heklanja

0

Iako verovatno ne postoji starija žena u Srbiji koja ne zna da hekla ili barem štrika, meni je posebno bilo zanimljivo poreklo ove neobične veštine. Sve do 19. veka ova drevna veština je skoro bila nepoznata. Ono što se sada može sigurno tvrditi, zbog postojanja materijalnih dokaza, jeste da heklanje postaje popularno na tlu Evrope, na samom početku 19. veka. Razlog tome je prvenstveno objavljivanje prve šeme za heklanje i to u tadašnjem holandskom časopisu.

Istorija heklanja

Istorija heklanja

Mada se ne zna sa sigurnošću od kada datira ova tipično ženska veština, brojni istraživači pretpostavljaju da je u davna vremena bila izrazito popularna i smatrana tradicionalnom veštinom kod žena koje su živele na teritoriji Kine, Južne Amerike i Saudijske Arabije…Međutim, ne postoje valjani dokazi za ove tvrdnje. Sve ostaje na pretpostavkama…

Uz ne baš tako jasno poreklo ove veštine, nije utvrđeno ni ko je izmislio heklicu, koja ne sada već neophodna za uspešno heklanje. Pretpostavlja se da su žene pre otkrića ovog alata umesto heklice koristile kažiprst.

Iako heklanje važi za jednostavniji zanat (mada meni uopšte ne izgleda jednostavno), pa stoga istraživači smatraju da je bilo sastavni deo narodne radionosti od davnina.

Tehnika heklanja se sastoji u pravljenju takozvane omčaste petlje pomoću heklice i njenim provlačenjem na osnovu utvrđene šeme. Na taj način se formira određeni niz u vidu lančića, koji se spaja sa drugima, opet na osnovu odabrane šeme.

Što se heklica tiče, one se prave u različitim veličinama. Izrađuju se od gvožđa ili aluminijuma, a nekada su se pravile i heklice sa umetnički urađenom drškom. Promer kukica na gvozdenim heklicama varira od 0,75 do 3,5 milimetara, a na aluminijumskim od 2,5 do 19 milimetara. Postoje i takozvane duple heklice, a u novije vreme i uređaj koji menja ovu vrstu heklice i koji je sve popularniji u savremenom svetu.

Krajem 19. veka u viktorijansko doba heklanje je imalo potpuno drugačije karakteristike nego početkom 20. veka. Tada su izrađivani heklani detalji mnogo finije teksture i mnogo zahtevnije izrade.

Iako su se nekada uglavnom heklali miljei i stolnjaci, vremenom je došlo da značajnih promena, pa je u periodu posle završetka Drugog svetskog rata, čini se heklanje doživelo pravu ekspanziju. Zanimanje žena za ručni rad, a samim tim i heklanje je postajalo sve izraženije, pa je došlo do izrade mnogih novih modnih detalja. Do tada se heklalo obično od belog ili bež konca, a tada se počelo sa uvođenjem bojenog konca.

A u današnje vreme kao da se heklanje ponovo vraća u modu. Mnoge pripadnice mlađe populacije se odlučuju za ručno heklane modne detalje. Tako su se, pored heklanih kapica, koje su vrlo interesantan modni detalj pojavile i heklane minđuše i broševi sa različitim šarama. Kažu da heklanje nije teško naučiti, pa ako želite da imate nesvakidašnji modni detalj sa ličnim pečatom, najbolje je da pokušate da savladate ovu veštinu. Jedino što vam je potrebno, pored konca i heklice je dobra volja, vreme i želja da naučite nšto novo. A kada jednom naučite da heklate, možete da izrađujete neverovatne predmete, kako modne detalje, tako i ukrase za kuću. Ukoliko, pak smatrate da je nemoguće da ovladate heklanjem, možete posetiti neku od radionica narodne radinosti u kojima se može naći zaista za svačiji ukus po nešto.



Share.

Leave A Reply