Razmnozavanje sobnog cveća

Biljke se razmnožavaju na više načina.
Jedan način je semenom. Za jednogodišnje biljke uvek se uzima seme. I sobno cveće može da se razmnožava semenom, ali je to prilično složen posao pa se time većinom bave stručni baštovani.

Sobne biljke se kod nas najlakše i najviše razmvožavaju pelcerom (izbojem, sadnicom). Malo ko nije od nekog tražio ili kome dao pelcer. Naročito ako su u pitanju lepe muškatle, karanfili, minđušice, lozica ili koje drugo cveće. Neki pelceri se odmah po odlamaju od matičnjaka zabodu u zemlju, ali je pravilno da se najpre donje lišće iseče do pola, a ne da se zakida, i stavi u vlažan pesak ili zemlju da se okoreni. U proleće se pelcer uvek primi, jer je biljka puna soka, nije velika vrućina, te se brzo okoreni.

Treći način razmnožavanja je povijanjem. On se primenjuje naročito za razmnožavanje karanfila, pošto se on teže prima od muškatli, lozice i drugog cveća. U stvari, lepa i jaka grančica u matičnjaku povije se ka zemlji i izdanak se savije i učvrsti drvetom ili žicom, da bolje stoji. Zatim se pokrije zemljom i ostavi da se okoreni. Posle izvesnog vremena mlad izdanak, kada pusti žile, odvoji se preseče se oštrim nožem i presadi u laku zemlju s dosta peska, ili u manju saksiju. Kada se dobro okoreni presadi se u bolju zemlju.

Neki pelceri, na primer lijandera, fikusa, stave se u vodu, u flašicu s malo peska i kada puste žile sade se u zemlju. Begonije, gloksinije i slično cveće mogu se razmnožavati na taj način što se ceo list položi na pesak i oštrim nožem prerežu žilice, nervi, da se list ne podigne, i zatim se zaliva odozdo. Za kratko vreme počnu male biljčice pored zasekotina da teraju listiće. Ovaj način je primenljiv ako je temperztura visoka i vazduh dosta vlažan.

Biljke koje imaju lukovice i gomoljice razmnožavaju se deljenjem ovih organa, mahom pred jesen, kada oni završe porast.

Kaktusi se obično razmnožavaju mladim izdancima. Za ovu svrhu izdanci se otkinu sa matične biljke i pošto se posle nekoliko dana ožiljak sasuši i zaraste, izdanak se pospe drvenim utljem i zasadi u odgovarajuću zemlju. U početku se vrlo malo zaliva.

Sejanjem se biljke razmnožavaju obično u rano proleće, mahom za vrt ili balkone. Za setvu služe plitki zemljani sudovi s dosta rupica za oticanje vode. Semena ima različitog, od krupnog do sitnog kao pesak. Neko iznikne za nekoliko dana, a nekom treba i nekoliko meseci. Za sejanje treba uzeti dobru, humusnu zemlju, s dosta peska. Ako je seme krupnije, na primer dragoljub i slično, pojedinačno se sadi, da ga ne bi bilo suviše. Dok se seme petunije i begonije, na primer, koje je sitno kao prašina, izmeša se s peskom da bi se bolje posejalo. Pri tom se zemlja dobro okvasi, utapka, seme ravnomerno rasturi i odozgo s vrlo malo peska pospe. Najbolje je pokriti ga staklenom pločom da vlaga ne ispari.

Za klijanje je potrebna toplota od bar 15°. Zasejano seme se provetrava, to jest staklo se češće podiže, a ako je zemlja suva samo se prska, ne zaliva se, da se seme ne bi pomerilo. Pazite stalio da se ne uhvati plesan. Čim se primeti da je seme počelo da niče, podići staklo i prskati rasad. Kada se biljčice malo okorene ne ostavljati ih u grupi,: već ih presaditi i razrediti u druge lonce ili plitke sandučiće. Pošto su pojedine biljčice suviše sitne, male, da bi se rumom mogle pravilno zasaditi, obično se uzmu dva štapića, od kojih se jedan pri dnu useče, da bi se njime biljčica iz zemlje izvukla i stavila u rupu načinjenu drugim štapićem, a potom zemlja pritisla. Biljčica se mora malo dublje zasaditi nego seme iz kojeg je ni kla. To je takozvano pikiranje. Potom se biljka dobro zalije i stavi na svetlo i toplo mesto (ne na sunce) da se skoreni. Između biljčica se ostavi dovoljno mesta za pravilan razvoj. Kada se dobro okorene i razviju biljčice su spremne za rasađivanje u bašti, na balkonima, ili drušm pogodnim mestoma.

Višegodišnje biljke se razmnožavaju u rano proleće (mart—april) deljenjem korena oštrim nožem (na primer perunika, božur i slično).

Markotiranje se primenjuje kada se želi da okoreni izdanak velike biljke a grm je suviše visok i čvrst da bi se mogao saviti. Tada se obično načini fišek koji se napuni zemljom i peskom i dobro uveže oko lepog i zdravog izdanka. Posle nekog
vremena, kada se okoreni, izdanak se preseče i zasadi u pogodnu zemlju.