Kako sprečiti rak grlića materice
Rak grlića materice je medju najčešćim malignim tumorima kod žena u celom svetu.
Svake godine se utvrdi oko 500.000 novoobolelih, a oko 270.000 žena umre od ove bolesti. Učestalost raka grlića materice nije ista u svim delovima sveta, pa ni po regionima.
Više od 85% slučajeva oboljevanja i smrtnih ishoda se dešava u zemljama u razvoju u kojima ne postoji organizovani program prevencije. U Evropi, Rak grlića materice se češće javlja u zemljama centralne i istočne Evrope, među kojima se u samom vrhu nalazi Srbija.
Svake godine se u Srbiji otkrije oko 1400 novih slučajeva oboljenja i nažalost izgubi život oko 500 žena. Ova bolest razvija se vrlo sporo, 8 do 10 godina. Redovnim pregledima na vreme se može otkriti I tada je izlečenje uspešnije.
Rak grlića materice počinje promenama ćelija grlića materice i njihovim umnožavanjem. U početku promene su blagog stepena, predstavljaju promenu koja se može detektovati jednostavnim pregledom (Papanikolau testom) i uspešno izlečiti. S duge strane, vremenom promene napreduju, ćelije sve više postaju nepravilne i vode ka malignom tumoru.
Preventiva
Na mnoge promene se može blagovremeno uticati. Treba izbegavati najpre faktore rizika. Na pušenje se može uticati, takodje i na stupanje u zaštićene seksualne odnose. Upotreba kondoma je efikasna zaštita od mnogih polno prenosivih infekcija, ali u slučaju infekcija HPV ne mora da znači jer se taj virus može naći i na koži genitalija koja nije pokrivena kondomom.
Sledeća mera je vakcinacija protiv infekcija HPV. Do danas su proizvedene dvetakve vakcine. Ipak, one štite oddva najčešća virusa odgovorna za rak grlića, ali ne štite od ostalih tipova HPV, tako da je njihova efikasnost najveća ako se daju pre mogućeg kontakta sa virusima. Zato ove vakcine još nisu zamenile redovne ginekološke preglede I test Papanikolau.
Papanikolau test
To je bezbolno uzimanje brisa grlića materice u toku ginekološkog pregleda, slanje u laboratoriju, bojenje po metodi Papanikolau i analizu pod mikroskopom. Tako će se uočiti eventualne nepravilnosti ćelija grlića materice. Ukoliko nalaz nije uredan, ne znači da je to maligna bolest, već za početak ukazuje na potrebu daljeg praćenja stanja. Doktor može preporučiti dodatne detaljnije kontrole, ali najvažnije je da redovni Papanikolau test ukazuje na promene u ranoj fazi, pa je nezamenjljiv u dobroj preventivi i jako koristan kako bi se na vreme pristupilo lečenju I kako bi se izbegao prelazak promena ćelija u maligne. Uradite ovaj test makar jednom godišnje počev od svoje 21. godine.
Faktori rizika
Na prvom mestu faktora rizika je dugotrajna infekcija humanim papiloma virusima, sledi pušenje, pa i pasivno pušenje, zatim slab imunitet, promiskuitetnost i nehigijenske seksualne navike. Ovi faktori mogu imati i udruženo dejstvo.
Dugotrajno delovanje HPV virusa na ćelije grlića materice, uz druge navedene faktora rizika, najpre dovodi do promena blagog stepena – premalignih promena, koje ukoliko se ne otkriju na vreme i ne leče, mogu da razvoj u pravcu maligne bolesti.
