Aerodrom Nikola Tesla Beograd

Beogradski aerodrom za međunarodni civilni saobraćaj nalazi se kod Surčina, pored puta Beograd – Zagreb, 18 km. udaljen od centra grada.

Glavni projekt generalnog rešenja izvršila je grupa arhitekta i inženjera na čelu s inž. Milošem Lukićem. Aerodrom pripada klasi „A”.

Izgradnja aerodroma započeta je 1958. a završena je aprila 1962. godine.

Plato aerodroma uzdignut je za 25 m iznad najvišeg nivoa vode Save i Dunava, tako da se nalazi na 100 m nadmorske visine.

Generalnim rešenjem predviđen je sistem dveju pista; s tim što je aerodromski kompleks zgrada smešten u sredini između pista.

U prvoj fazi izgradnje aerodroma izgrađena je poletno-sletna staza (dužine 3.000 m i 60 m širine) s mimoilaznicama i rulnom stazom. Sve površine za manevrisaše aviona su od betona (debljine 30-35 cm) i mogu da izdrže opterećenje aviona od 135 tona. Staze su opremljene osvetljenjem tako da je omogućen i nesmetan noćni rad.

Pristanišni kompleks sastoji se od pristanišne platforme (300×95 m), stajanke (400×80 m) i objekata visoke gradnje.

Pristanišna zgrada ima dva krila: saobraćajno i tehničko. U prvom krilu nalaze se hala s atrijumom, restorani i prostorije sa službama za rad s publikom i prostorije za tranzitne putnike.

U tehničkom krilu su prostorije uprave aerodroma i službe kontrole letenja s najmodernijim uređajima (goniometar, IJ1S uređaj, precizni i oblasni radar).

U produžetku pristanišnog kompleksa nalazi se tehnički kompleks s hangarima i privremena zgrada saobraćajne direkcije JAT-a.

Ovako uređen aerodrom može u toku jednog časa da primi 40 aviona (sletanje i poletanje).