Najlepše zimzeleno drveće i grmlje za baštu

Zimzeleno drveće i grmlje za baštu je uvek poželjan izbor ako za njega imate dovoljno prostora. Medjutim, i mala dvorišta mogu biti ukrašena zimzelenim biljkama, ako izaberemo patuljasto drveće ili nisko zimzeleno grmlje. Zahvaljući zimzelenim biljkama, vrt će nam i zimi biti zelen i okupan svežinom, a  da dobro utiče na raspoloženje i energiju ukućana, kaže i sama feng šui filozofija. Prema njenim načelima, zimzelene biljke su simbol prosperiteta porodice i štite dom od negativne energije.

Pančićeva omorika

Pančićeva omorika je endem Balkanskog poluostrva  i otkrivena je na Tari. Iako priodno raste na visinama od 400 do 1 700 metara, odgovaraju joj i baštenski uslovi, a najbolje je da je okrenuta ka severu.

Ovo usko piramidalno drvo može da naraste i do 50 metara u visinu, kora je ljuspasta i smedja a četine su joj duge do 2 cm. tamno zelene boje,  a sa naličja sa dve pruge. Cvasti su joj svetlo crvene do ljubičaste i cveta od aprila do juna. Šišarke su zrele na jesen.

U parkovima je posebno omiljena kao ukrasno drvo zbog lepog habitusa i lepe boje šišarki i zato što je otporna na gradske uslove.

Patuljasti bor

Popularna vrsta bora – patuljasti bor je žbunaste loptaste forme i jako sporo raste. Lak je za gajenje jer je dosta izdržljiv,a pritom je vrlo dekorativan. Najčešće se sadi samostalno u vrtovima, saksijama, žardinjerama kao dekorativno žbunje. Prija mu i kamenita podloga.

Smreka

Smreka ili borovac raste je grm veoma promenljivog oblika. Ima igličaste smolaste listove sa plavkasto belom crtom, koji su najpre svetlozeleni a kasnije potamne. Plod je crna gorko slatka bobica a celu biljku odlikuje posebno  aromatičan miris.

Smreka raste u Severnoj Americi, Evropi, severnoj Africi i istočnoj Aziji. Nalazi se u velikim grupama, podnosi neplodno tlo i kamenite i kraške podloge a voli sunčane lokacije. Drvo smreke koristi se i u drvnoj industriji ali je i lekovito pa se u te svrhe koriste plodovi i iglice.

Tuja

Tuja je zimzeleni četinar, koji raste u visinu do jednog metra. Tolerantna je da domaće uslove za gajenje, može se gajiti i u žardinjerama, kao živa ograda. Potrebno joj je dosta vode a prija joj sunčani položaj.

Tisa

Tisa u našem narodu  ima rang svetog drveta jer je dugovečna zbog čega je poželjna za vrt. Ima tamnozelene četine, a sama biljka je valjkasta i gustog rasta. Spororastuća je biljka je raste tek par centimetara godišnje. Raste u visinu do 3 metra. Prijaju joj gotovo sve lokacije za gajenje pa čak i potpuno senovite. Može se gajiti samostalno ili u grupacijama.

Šimšir

Šimšir je spororastući zimzeleni grm, koji može da poraste z visinu i do 6 metara. Ko nas je šimšir dosta rasprostranjen, jer se lako oblikuje i pogoduju mu različite lokacije. Cvet šimšira je bele boje. Izdržljiva je biljka koja podnosi mraz, sušu, jako sunce ali i senovite pozicije. Zalivanje treba da bude umereno.

Šimšir može da živi čak i do 400 godina jer dobro podnosi nepovoljne uslove gajenja. Povoljna je biljak da se od nje oblikuju baštenske figure. Ako se sadi za živu ogradu, rastojanje između sadnica treba da bude od 30 do 50 cm. Varijetet šimšira – Suffruticosa je patuljasta forma ove biljke koja najviše raste do pola metra visine. Ova vrsta se sadi na rastojanju od 20 cm.

Pernetija mikronata – brzorastuće zimzeleno žbunje

Ovo je zimzeleni žbun i biljka sa kožastim listovima koji su sjajno zelene boje,a zimi prelaze u bakarnu boju. Raste do 60 cm u visinu. Cveta tokom kasnog proleća zvonastim belim ili roze cvetovima.

Nakon cvetanja, ženske biljke obrazuju bobice bele, roze, ljubičaste ili crvene boje. Plodovi su vrlo atraktivni ali otrovni. Ovoj biljci prija svetlo ili polusenovito mesto, kiselo i umereno vlažno zemljište bogato organskim materijama. Omiljena je za sadnju u vrtovima i na terasama. Najbolje je biljku gajiti u grupi kako bi se dobilo što više ukrasnih bobica.

Lovor-višnja

Ako želite žbunje koje brzo raste, lovor višnja je pravi izbor. Ima sjajne, krupne, tamnozelene kožaste listove koji liče na lovorov list.

Pošto raste veoma brzo, može lako dostići visinu do 3 metra. U maju cveta sitnim belim cvetovima. Ovaj žbun je dobar za oblikovanje figura  a pogodan je i za živu ogradu. Iako je biljka osetljiva na niske temperature, dobro podnosi gradske uslove gajenja i orezivanje.

Kada se sadi zimzeleno drveće

Četinari sa busenom mogu se saditi  tokom celog perioda mirovanja vegetacije a to znači od polovine oktobra do kraja aprila. Nekada se iz jaču negu ali i veći rizik, mogu gajiti i van ovog perioda.

Važno je da se pri sadnji  izbegnu ekstremno niske temperature i zamrznuta zemlja. Takodje, izbegavajte i jako visoke temperature jer postoji rizik od dehidratacije biljke. Za razliku od biljaka koje imaju busen, biljke iz saksije se mogu saditi preko cele godine ali i tada treba izbegavati vrlo niske ili vrlo visoke temperature.

Ako saksijsku zimzelenu biljku ipak rešite da sadite u neprikladnom periodu, važno je pratiti sledeća pravila: Nekoliko dana pre sadnje biljku nemojte zalivati u saksiji, kako bi se koren sam odvojio od podloge, što će Vam olakšati posao. Nega je obavezna i podrazumeva redovno zalivanje nakon sadnje, orošavanje, okopavanje i djubrenje sve do jeseni, kada nastupa mirovanje biljke i kada bi nova biljka u Vašem vrtu trebalo konačno da se prilagodi novoj sredini.