Vantelesna oplodnja – mogućnosti, indikacije, uspešnost…

Prva beba rodjena zahvaljujući vantelesnoj oplodnji je Luis Džoj. Danas, milioni žena koje su imale problem da postanu majke, korišćenjem ove metode, dobijaju potomstvo. Procenat uspešnosti je do 30 posto.

Vantelesna oplodnja je najpre stimulacija jajnika za proizvednju više jajnih ćelija koje se u određenom danu menstrualnog ciklusa, vade sa folikularnom tečnosti i oplodnja se onda vrši u spoljnim uslovima –  in vitro fertilizacija. Zatim se kao oplođena jajna ćelije ili embrion vraćaju u matericu.

Za izvodjenje ovakve oplodnje, uslov je zdrava materica i jajnici. Jajovodi nisu važni tokom procesa, a to je veoma važno kod žena koje ih nemaju usled ranijih operacija.

Donacija jajne ćelije ili spermatozoida je moguća kod vantelesne oplodnje u slučaju problema sa reproduktivnim zdravljem jednog partnera.

Kontraindikacije

Neke hronične bolesti, poput oboljenja bubrega, jetre ili pluća su relativna kontraindikacija za vantelesnu oplodnju  kod žene. S druge strane, u periodu od tri do šest meseci nakon preležanih virusnih ili bakterijskih bolesti kod muškarca, značajno se menja kvalitet i broj spermatozoida. Zato o svim takvim stanjima treba porazgovarati sa lekarom.

Postupak vantelesne oplodnje – faze

Prva faza je kontrolisana stumulacija jajnika. Kako bi se povećale šanse za začećem, propisuju se lekovi koji će pomoći da poraste više folikula i kako bi se dobilo više jajnih ćelija. Primenjuju se tablete klomifen citrata (Klomifen) i inhibitora aromataze (Femara) ili injekcije humanog menopauzalnog gonadotropina kao što su Merional, Menopura, Gonal-F ili Puregon.

Ovakva terapija mora biti individualna i zavisi od godina, konstitucije, hormonskog statusa, statusa jajnika… Nekada će možda biti moguće i da se proces obavi bez hormonske stimulacije.

Uz lekove za stimulaciju ovulacije obično se daju i lekovi Suprefact, Decapetyl ili Cetrotide koji  omogućavaju ujednačeniji rast folikula i kvalitetnije jajne ćelije, ali i sprečavaju prevremeno pucanje folikula. U nekim slučajevima, pre same procedure vantelesne oplodnje, lekar će preporučiti uzimanje kontraceptivnih pilula, kako bi se sprečilo stvaranje cista najajnicima i kako bi se oni pripremili za ceo postupak.

Sledi  praćenje razvoja jajnih ćelija uz ultrazvučne preglede, odredjivanje veličine folikula i nivoa hormona estradiola u krvi a sve kako bi se procenila zrelost jajnih ćelija i najbolji momenat  za prikupljanje jajnih ćelija.

Sledeća etapa je davanje injekcije humanog horionskog gonadotropina. To je hormon koji omogućava dozrevanje jajne ćelije i odvajanje od zida folikula. Obično su to injekcije Pregnyl ili Ovitrelle koje se daju  34 do 36 sati pre aspiracije.

Pikupljanje zrelih jajnih ćelija je intervencija koja zahteva da se primeni opšta intravenska ili lokalna anestezija. Dalje se kroz vaginu uvodi vrh igle do folikula i uzima tečnost iz njega sa jajnom ćelijom. Sadržaj se stavlja u epruvete i ide na procenu. Partneri pacijentkinja seme treba da daju dva sata pre uzimanja jajne ćelije a 2 do 4 dana pre toga je preporučljiva apstinencija.

Jajne ćejije koje su prikupljene drže se u posebne posudice sa hranljivim sadržajem dok se s druge strane u laboratoriji pripremaju najkvalitetniji spermatozoidi. Na kraju se u posude sa jajnom ćelijom dodaje  po oko 100 000 spermatozoida od kojih naravno tek jedan uspeva da uđe u jajnu ćeliju.

Mikrofertilizacija (mikrohirurška oplodnja)

Ova metoda oplodnje jajne ćelije vrši se direktnim ubacivanjem spermatozoida u jajnu ćeliju mikropipetom i uglavnom se koristi kod neplodnosti muškaraca, starijih žena ili kod parova kod kojih su spermatozoidi sprečeni da uđu u jajnu ćeliju.

Posebne posudice sa jajnom ćelijom koja je pomešana sa spermatozoidom  se potom drži u inkubatoru pod strogo kontrolisanim uslovima. Za 18 sati može se videti da li je metoda uspela i da li su primetne očekivane promene. Dan kasnije dešava se deoba oplođene jajne ćelije kada se može videti i zametak koji sadrži dve do 6 ćelija. Dalje sledi dogovor sa lekarom o vremenu kada će se obaviti embriotransfer koji se može planirati već drugog dana, ili koji dan posle kada su embrioni u fazi blastociste.

Embriotransfer je zapravo unošenje embriona u šupljinu materice uz pomoć katetera. Postupak je kratak i ne boli.

Mogućnost zamrzavanja embriona

Hormonska stimulacija ovulacije i čitav proces vantelesne oplodnje povezani su sa većim brojem embriona ali je preporuka da se u matericu ne ubacuje više od 3 embriona jer postoji mogućnost  višeplodne trudnoće i rizika i komplikacija za majku i plod. Zato se preostali embrioni mogu zamrznuti a i da se, prema potrebama, u sledećem ciklusu, odmrznu i ubace u matericu. Embrioni se na ovakava način mogu čuvati i do pet godina.

Period posle embriotransfera

Nakon embriotransfera kreće terapija nadoknade hormona a to podrazumeva uglavnom tablete Utrogestana ili Dabrostona zatim gel Crinone ili injekcije Depo Progesterona. Kad se završi embriotransfer, preporučuje se mirovanje narednih nekoliko dana a potom se pacjentkinja postepeno može vratiti uobičajenim aktivnostima uz  uzdržavanje od seksulanih odnosa. Ako se jave problem kao što su bolovi, krvarenje, povišena temperatura, nadutost u stomaku i slično, morate se odmah javiti lekaru. O tome kakva se ishrana preporučuje kao i o tipu dozvoljenih fizičkih aktvnosti, treba se konsultovati sa lekarom.

Dve sedmice posle embriotransfera slede analize krvi i hormonski test na trudnoću.

Moguće komplikacije kod vantelesne oplodnje

Ovarijalna hiperstimulacija, povrede jajnika, materice ili krvnih sudova, krvarenje, infekcije, komplikacije usled anestezije, nastanak depresije, veliki stres, višeplodna ili vanmaterična trudnoća.

Dokumentacija

Za ulazak u proces vantelesne oplodnje, potrebna je obimna dokumentacija medju kojima su svi rezultati analiza i dijagnostike. I žena i muškarac moraju obaviti mikrobiloško ispitivanje, a žena i hormonsko ispitivanje, mikrobiologiju, test Papanikolau, kolposkopiju, ultrazvučni pregled…

Uspešnost postupka

Vantelesna oplodnja neće garantovano uspeti u 100 postotnom broju slučajeva. U nekoj od etapa ovog procesa može Vam biti savetovano odustajanje od daljeg postupka. Koji su to najčešći razlozi za prekidanje postupka?

• Nema očekivanog odgovora na terapiju ili je taj odgovor preteran,
• Cista na jajniku,
• Prevremena ovulacija
• u folikulima nema jajnih ćelija
• Izostanak oplodnje
• Nema deobe oplođene jajne ćelije

Naredni  pokušaj može se planirati i sprovesti na drugačiji način imajući u vidu faktor  koji je izrokovao odustajanje.